Iako se o tome ne priča dovoljno, klimatske promene i njihove posledice ne utiču jednako na muškarce i žene. U klimatskoj, kao i svakoj drugoj krizi (što smo mogli videti I tokom pandemije korone) žene su prve na udaru i disproporcionalno su pogođene kako samim posledicama, tako i merama koje se donose. Žene čine veći deo javnog sektora (administracija, školstvo, zdravstvo, itd), mobilnost im više zavisi od gradskog prevoza. Upravo su to samo neke od oblasti koje se u vreme krize najviše opterećuju, dok su istovremeno hronično nedovoljno finansirane.
Širom sveta žene, pa i u Srbiji, imaju manje pristupa izvorima kao što su zemljište, krediti, poljoprivredni inputi, organizacione strukture za donošenje odluka, tehnologije, treninzi i ostale usluge koje mogu da poboljšaju njihov kapacitet da se prilagode klimatskim promenama.
Žene na selu, kao i u siromašnijim delovima zemlje, izložene dodatnim izazovima, težim uslovima i manjom podrškom da se nose sa posledicama klimatskih promena. Žene u manjinskim grupama gotovo su nevidljive, kao i u samim merama podrške u kriznim situacijama. Siromaštvo, diskriminacija, (ne)obrazovanost, društvena mobilnost, samo su neke od dodatnih komponenti koje utiču na različit stepen pogođenosti klimatskim promenama.
Iako pokazuju pohvalne nivoe informisanosti o klimatskim promenama i njihovim posledicama, novo istraživanje beogradskog Fakulteta organizacionih nauka koje je radila dr Nataša Petrović ukazuje na to da žene u Srbiji nisu dovoljno informisane o rodnoj dimenziji klimatskih promena.
Naime, polovina ispitanica nije sigurna da li klimatske promene utiču više na žene, a 40 odsto njih veruje da uticaj klimatskih promena nije veći, dok samo oko 9 odsto misli da je uticaj veći na žene. Ovi rezultati ukazuju da žene u Srbiji nisu sigurne, ili čak ne percepiraju da klimatske promene utiču više na žene nego na muškarce.
Krivac nije neka opšta neinformisanost kada su u pitanju klimatske promene. Štaviše, istraživanje je svakako pokazalo očekivane rezultate u oblasti aktuelnih pitanja i tema koje su dosta zastupljene u medijima i javnosti, tako da su se odgovori ispitanica pokazali kao značajno procentualno tačni, kao npr da polarni medvedi gube svoje stanište kao rezultat klimatskih promena (99,15% tačnih odgovora); da se glečeri tope kao rezultat klimatskih promena (98,29% tačnih odgovora); da se prirodne katastrofe povećavaju kao rezultat klimatskih promena (96,58% tačnih odgovora) ili da zagađenje može izazvati globalne klimatske promene (95,73% tačnih odgovora).
Ali rodni aspekti klimatskih promena su izuzetak, navodi autorka.
Ona predlaže da informisanjem i edukacijom žena o klimatskim promenama se one osnažuju da preduzmu akcije i postanu aktivne učesnice u borbi protiv klimatskih promena. April je sjajan mesec da delić slobodnog vremena posvetimo edukaciji o zaštiti životne sredine, ali i o posledicama koje trenutna situacija ostavlja na nas. Iako su žene pogođenije klimatskim promenama, za kraj treba pomenuti i da su upravo one te koje preduzimaju konkretne akcije, organizuju inicijative i predvodnice su ekoloških pokreta.
