Nešto sam se setila pre neki dan kako je na nedavnom skupu u Malmeu, Dalai Lama, tibetanski spiritualni vođa (14. po redu) izjavio da bi izbeglice iz Afrike i sa Bliskog Istoka trebalo da budu vraćene u svoje zemlje. Nimalo dalajlamasto. U stvari, rekao je zapravo da je Evropa dužna da im se nađe, da ih obuči i edukuje i pomogne im da razviju svoje države. “Primite ih, pomozite im, edukujte ih… ali na kraju treba da razviju sopstvene države. Evropa pripada Evropljanima” i baš me to nešto pogodilo.
Da stavimo stvari u perspektivu. To se događa u Švedskoj, godinu dana nakon primetnog uspona desničarske partije u Riksdagu na poslednjim izborima, što nije naivno uopšte. Švedska je primila najviše emigranta, više od bilo koje evropske države, što je rezultovalo jačanjem političke partije sa neo-nacističkim korenima i uprkos tome što je Švedska dugo bila progresivna utopija, sa talasima emigranata ojačale su i populističke snage, anti-emigrantski raspoložene sa javnom retorikom da su ljudi koji dolaze u Evropu teroristi koji žele da poremete mir i uzdrmaju društvo. Ono što je još više zapanjujuće je koliko je ljudi u progresivnoj, i egalitarnoj Švedskoj spremno dočekalo takvu retoriku i odobrilo ovakav pogled na stvari da su emigranti doneli kriminal, i haos u socijalnu zaštitnu mrežu i da ugrožavaju nacionalnu kulturu i tradiciju. Ako je tako u zemlji koja je do te mere otvorena i napredna da je sasvim logično da odatle dolazi Greta sa svojim for the future stavovima, onda bi svima trebalo da bude jasno kakva mora biti atmosfera u ostalim državama. Budući da smo veoma svesni opšteg jačanja desnice, dosta je opasno imati dodatnu podršku od strane lica koje bi navodno trebalo da proklamuje mir i jednakost, pošto nije politički već duhovni vođa. Nije da nam istorija nije pokazala na koje sve načine to može neslavno da se završi.
I generalno sam nekako u problemu sa celim govorom, s obzirom na to da dolazi od nekoga ko bi trebalo da se zalaže za iskreni altruizam i jednakost. Zašto još jedno potvrđivanje stereotipiziranoj ideji da su svi ljudi koji dolaze needukovani, a da je intelektualna, bela, prosvetiteljska Evropa ta koja sa svoje superiorne pozicije treba da unese klice obrazovanja u vanevropsko, šta, divljaštvo? Kako smo opet došli do ideje o ultimativno prosvećenoj Evropi koja je nadmoćna nad onima koji su zapravo imali kulturu mnogo pre zvanične evropske, ako se samo dotaknemo primera Sirije i nekadašnjeg im Asirskog carstva, čiji je današnja Sirija bila deo. Ako neko od nekoga treba da uči, onda bi strelica trebala da ide u suprotnom smeru (kao što zapravo istorijski i jeste), ili bar cirkularno, kao razmena među jednakima.
U stvari, kad smo kod Sirije, sad sam se setila kako je sve ovo i počelo. Setila sam se ovog Dalaj Laminog govora i toga da emigranti treba da razvijaju svoje države, a ne da naseljavaju tuđe, u svetlu najnovijih intervencija Turske protiv sirijskih Kurda na severu i jedno jedino pitanje mi se stalno nameće. Kako? Naravno da treba, jer treba da postoji zadovoljnog, razvijenog i profitabilnog sveta i van zapadnog, ali kako tačno ako se neprestano događa neka okupacija ili ofanziva bilo od stranih plaćenika, neokolonijalista, ili “domaćih” terorista, koja prirodno rezultuje talasima humanitarnih kriza. Na kraju svega, računica je takva da ljudi na tim posebno trusnim teritorijama kao što je Sirija, a uz nju i mnoge druge teritorije u sličnim situacijama (Sudan, Somalija…) nisu sigurni čak ni na egzistencijalnom nivou, a o ekonomskom i da ne govorimo. Neko je lepo pitao na Twitteru: “Gospodine Lama, gde ste bili kada su te iste evropske države bombardovale muslimanske države i sve uništile?” I u tome leže svi odgovori. Ne treba Zapad (pod ovim mislim i na Evropu i na SAD) nikome da pomaže, samo treba da prestane sa ulogom siledžije kroz direktne ili još gore zakulisne poteze kojima se više ne zna ni glava ni rep, ko kome i zašto pomaže. Jer običnom narodu svakako da ne.
Iskreno, da sam politički stručnjak nisam, i lično od 2015. godine lomim glavu a propo toga šta treba raditi i kako se postaviti najispravnije moguće jer da, sasvim sigurno postoji mnogo pitanja i potpitanja, na račun cele migrantske krize. Ako ništa drugo, ono logistički i infrastrukturno, a onda i ozbiljnijih ko stoji iza čega i povlači konce, šta su uzroci šta posledice, i nemam najjasniji i sasvim konačan odgovor, ali u jedno sam prilično sigurna. Da emigrirati nije izbor nego nužnost, i da se dom ne napušta tek tako da bi se zamenio novim u kom zauvek ostajemo stranci. Jedno je kad Trump truća (mada i tu se malo zaboravljamo da on više ne truća bez posledica, jer nije više prekvarcani, biznismen multimilioner sa smešnom frizurom i trofej ženom, nego neko ko se danas stvarno pita i donosi bitne odluke koje se tiču svih nas) o izgradnji zida kao “odbrane” protiv meksičkih emigranta da bi se “vratili odakle su došli”. Drugo je kada se Donald Trump i Dalai Lama očigledno slažu. I to ne bude skrivena kamera, nego karikaturalan, majndfaking, paralelni univerzum u kom živimo.
