Chrissy Teigen je kategorija sama za sebe i to je bila od kada se pojavila na javnoj sceni. Može da vam se sviđa ili ne, možete da budete i apsolutno ravnodušni. Potpuno je nebitno. Ono što jeste bitno je ono što je Chrissy Teigen juče postala: majka koja je izgubila dete.
Relativizaciji ovde nema mesta. Činjenica da je u pitanju mrtvorođeno dete, a ne dete koje je krenulo u školu, to što još uvek ima dvoje zdrave i prave dece, to što je u materijalno zavidnoj situaciji i što je imala pretpostavljam najbolju negu, mogućnost da ponovo zatrudni… Sve ovo ne može i ne sme da se koristi kao argument koji bi trebalo da relativizuje njen bol. Ni njen ni ostatka njene porodice.
Posebno jedan Chrissyin post na Twitteru mi je zaparao srce: “Driving home from the hospital with no baby. How can this be real.” Tačno te reči čula sam, drugi put u manje od godinu dana, od svoje najbolje drugarice i to za vreme karantina. Ona živi u Americi, ne govori srpski i da, rekla mi ih je upravo na engleskom. Srce mi se u sekundi napunilo tugom kao balon.
I zato hajde da se prisetimo kako se odvajaju suština i manir. Suština je bol, a sve ostalo je manir, na koji svako ima pravo. Ne bi bilo zgoreg ni da osvestimo sledeću stvar: toliko smo desenzitivizovani svime sa čime nas bombarduju da mislimo da je komentarisati nečiji stajling ili komentarisati gubitak deteta ista stvar. Ali nikako nije.
