Pre svega nekoliko dana, suptilno i vrlo nenametljivo se u nekim manjim medijima kao naslov istakla jedna veoma značajna stvar: Oplodnja doniranim reproduktivnim ćelijama iz inostranstva biće moguća u Srbiji! Ukoliko samo letimično preletite pogledom po ovoj rečenici, vrlo je moguće da ona neće zaustaviti vašu pažnju i zadržati vas da pročitate ceo tekst, ali ono što se krije iza nje je zapravo veoma značajno, naročito za određene parove, ali i singl žene koje žele da postanu majke.
O čemu se zapravo radi i zašto je ova vest tako velika?
Do sada u Srbiji nije mogla da se radi vantelesna oplodnja sa doniranim reproduktivnim materijalom ni o trošku države ali ni kod parova koji su sami plaćali postupak. Kako je najavila direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje Sanja Radojević Škodrić od 10. decembra moći će u oba slučaja da se uveze donirani materijal i da se ceo postupak vantelesne oplodnje obavlja u Srbiji. naglasila je Radojević Škodrićeva. Oni koji su otvorili ovu vest zapitali su se zašto se reproduktivni materijal uvozi, a odgovor na to je da je 2019. godine u Srbiji otvorena Banka za reproduktivna tkiva i ćelije na Klinici za ginekologiju i akušerstvo, međutim banka je do dan danas ostala prazna, jer nije bilo davalaca sperme i jajnih ćelija, a ni kampanje za tako nešto.
Žene i muškarci kojima je ovaj način VTO bio jedina mogućnost za roditeljstvo, uglavnom su rešenje tražili u susednim zemljama poput Grčke, Severnu Makedonije ili Češke, gde je VTO sa doniranim materijalom već nekoliko godina prepoznat kao važan i gde je legalan.
Ko sve ima prava na donirani materijal?
Pravo o trošku države imati sve žene do 45 godina starosti i to u sledećim situacijama: one koje imaju partnera ali ne mogu iz svojih jajnih ćelija da postanu majke, one koje imaju partnera do 45 godina, ali čiji partner ne može da ima decu, tačnije ima dijagnozu azospermije, i na kraju, što će određenoj grupaciji žena biti zaista značajno, a to su žene do 45 godina koje nemaju partnera, a žele da iskoriste svoju reproduktivnu funkciju. Uvoz materijala i postupak vantelesne oplodnje koštaju oko 7.000 evra, a parovi i pojedinci će imati pravo na šest pokušaja o trošku budžeta. Po kom kriterijumu će oni biti birani, ostaje da vidimo u informacijama koje će nadamo se uskoro uslediti.
Kako se prijaviti?
Kako su iz RFZO izjavili za BBC na srpskom, žene i parovi će moći da se prijave preko aplikacije na e-Upravi. Čekanje na saglasnost maksimalno pet dana, a da će celokupan uvoz obavljati referentna laboratorija.Korisnici će u klinici u kojoj rade vantelesnu oplodnju popuniti obrazac sa svojim karakteristikama – krvna grupa, visina, težina i moći će sami da biraju kako žele da izgleda taj donor kako bi njihovo buduće potomstvo što više ličilo na njih.
Sve u svemu: velike i važne vesti!
Još uvek nemam dovoljna detalja o tome kako će se ovi procesi zapravo odvijati i koliko će biti složena procedura prijavljivanja i dobijanja odgovora, ali činjenica da će žene čije jajne ćelije nisu sposobne za reproduktivnu funkciju i da će žene koje su bez partnera (ili sa partnerkom) konačno imati leglanog prostora da budu mame je zaista nešto što treba pozdraviti i proslaviti!
