Doček 2021. godine provela sam odgovorno, kod kuće, gledajući sve nastupe Jugoslavije na takmičenju Evrovizije; to nije bio prvi put da sam sebi priredila ovakav muzički vremeplov.
Nostalgija za tim vremenom u kom nisam ni živela verovatno je i razlog zašto kada pomislim na Eurosong, prva mentalna slika koju vidim bude crveno odelo Zdravka Čolića dok u Luksemburgu 1973. izvodi “Gori vatra”. Druga slika je savršeno fiksirana frizura Milana Stankovića dok peva stih “Stisni me / Kiss-ni me”.
U odrastanju tokom ranih dvehiljaditih, moj prozor u svet bio je upravo Eurosong. Imena glavnih gradova Evrope nisam naučila na časovima geografije, već na predstavljanju poena iz različitih država, zahvaljujući uključenjima iz evropskih prestonica. Isto tako sam naučila da brojim do dvanaest na francuskom.
Kada je, na kraju gimnazije došao trenutak za pisanje maturskog rada, odabrala sam da pišem o istoriji pop muzike u Jugoslaviji, sa posebnim osvrtom na nastupe na takmičenju Pesme Evrovizije. Bila sam fascinirana time da je tekst za prvu evrovizijsku numeru koju je 1961. izvela Ljiljana Petrović napisao Mika Antić, pisala sam o odelima i frizurama članova Korni grupe na nastupu 1974. godine dok pevaju “Mene majka moja rodi / da sanjam o slobodi”, o nasmejanim članovima Novih fosila koji đuskaju u plavo-belim odelima dok se Sanja Doležal vrti, skače i peva da je za ples. Posle pobede koju je odnela grupa Riva sa “Rock me” i nastupa Tajči sa “Hajde da ludujemo”, država pod imenom Jugoslavija nastupila je još dva puta. Bebi Dol je 1991. otpevala “Brazil” i tom prilikom osvojila jedan jedini bod (od Malte), a kao razlog za ovako loš plasman smatra se početak oružanih sukoba u državi i ujedno se uzima kao primer neizbežne politizacije ovog takmičenja. Tri nedelje nakon što je Extra Nena iduće godine nastupila sa “Ljubim te pesmama” (koju je snimila na engleskom pod imenom “We Can’t Have Our Love Anymore”, na francuskom kao “Je t’embrasse par mes chansons” i na italijanskom kao “Ti bacio con ogni canzone“), uvedene su međunarodne sankcije i zabrana učešća na svim sportskim i kulturnim manifestacijama.
Bez obzira na to da li su na sceni bakice, čudovišta ili operske pevačice, takmičenje za Pesmu Evrovizije je za mene evropska tradicija koja opstaje već 65 godina i prilika da ostavim sva očekivanja sa strane. Mnoge stvari ne treba uzimati preozbiljno, pa tako biram da za mene Eurosong bude izvor zabave, a na trenutke i ogledalo vremena u kome živimo.
* I poput onog isečka intervjua sa Snežanom Đurišić gde ona kao svoju vrlinu navodi da nije zlopamtilo, a kao životni moto izgovara “pamti pa vrati”, zaista je dobro i da ne zaboravimo da je “Ludi letnji ples” pesma koja je totalno trebalo da ode na Evroviziju 2006. godine.
