Stefan Gajić pred izložbu GORI: Uživam u komercijalnim projektima, ali za dušu radim umetničke stvari
Svojevremeno okarakterisan kao najmlađi advertajzing direktor u regionu, danas – sa 27 godina, Stefan Gajić tu titulu i dalje ponosno nosi. Ekstremno talentovan i višestruko nagrađivani mladi umetnik do sada je radio na idejnim rešenjima za neke od najvećih svetskih brendova, kompanija i kampanja, ali njegov rad nije strogo komercijalne prirode, već duboko zalazi u angažovanu umetnost. Deo je čuvene izložbe Tolerancija (Tolerance) koju je pokrenuo Mirko Ilić, a njegov rad obišao je Peru, Japan, Kinu, Nemačku, Hrvatsku, Sjedinjene Američke Države, gde je bio izložen na Times Square – u u Njujorku. Najmlađi je član Međunarodnog udruženja za marketinške komunikacije u Srbiji, profesor i nosilac titule changemaker, koju dodeljue Marketing mreža.
Stiže izložba GORI
A kako izgleda kada viralni postovi sa društvenih mreža i marketinške kampanje postanu deo umetničke instalacije pokazaće Stefan na prvoj samostanoj izložbi, provokativnog naziva GORI, koja se od 12. do 15. septembra održava u Hotelu Mona Plaza. Izložba GORI nastala je kao odgovor na svakodnevicu, ali i na savremeni način života koji sa sobom nosi fenomen društvene zainteresovanosti i pažnje za određenu temu samo u trenutku kada – dogori. Postavka radova je nesvakidašnja – nastala kao spoj tradicionalnog i digitalnog, s razlogom je izmeštena iz galerije u urbani prostor, a obrađuje tri tematske celine. O svemu ovome razgovaramo sa autorom izložbe.
Stefane, gde GORI?
– Figurativno rečeno, „gori“ u Hotelu Mona Plaza od 12. do 15. septembra.
Kako, zašto i kada je nastajala izložba GORI? Iz kojih pobuda?
Već neko vreme razmišljam o tome da napravim samostalnu izložbu, ali sam znao da mi je potrebna prava tema i dobar povod. Želeo sam da uradim nešto drugačije, nešto što odstupa od tipičnog pristupa u organizovanju izložbi. Koncept izložbe nastao je u avgustu 2023. godine. Tema GORI pojavila se dok sam šetao psa (kao i većina mojih ideja), a ubrzo sam shvatio da 2024. godine obeležavam 10 godina od moje prve velike kampanje. Kada su se te dve ideje spojile, ostalo je samo da se realizuje – i evo nas godinu dana kasnije!
Da li po inspiraciju odlaziš u prošlost (kopaš kao arheolog) ili samo pogledaš oko sebe?
– Voleo bih da imam neku univerzalnu formulu za inspiraciju. Iskren odgovor je da inspiracija dolazi iz kombinacije svega navedenog. Najčešće spontano, tokom nekih svakodnevnih radnji – na primer, slušam kolege kako razgovaraju o nečemu i odjednom mi se u glavi stvori jasna slika. Drugi, i najčešći slučaj je kada mi ideja padne na pamet dok šetam psa – isključim mozak, pustim muziku na maksimum i ideja se rodi. Ono što je zanimljivo je da se celokupna ideja formira u tih prvih desetak sekundi, sve se spoji… Na kraju, finalna kampanja ili projekat su u 85% slučajeva identični onome što sam prvo zamislio. Pomalo je zastrašujuće koliko nemam kontrolu nad tim, ali tako je kako je.
Svojevremeno si bio najmlađi kreativni direktor u zemlji. Šta ti je donela, a šta oduzela ta titula?
– Ta titula donela mi je priznanje, što je veoma lepo, ali i veliku odgovornost. Kada si mlad, rado prihvataš lude izazove i ideje, često ne shvatajući u potpunosti šta te sve čeka. Uspeo sam da se prilagodim i prilagodim tu ulogu sebi. Jedan vrlo uspešan kreativni direktor iz New Yorka dao mi je sjajan savet: „Stefane, molim te, nemoj se plašiti te proklete LinkedIn titule. To su samo reči. Učini da ta titula odgovara TEBI. I prestani da se plašiš. Ništa dobro ne dolazi iz straha kod kreativnih direktora.“
Šta te i dalje uzbuđuje u vezi sa poslom i da li svoj posao uopšte doživljavaš kao posao?
– O, da, to je definitivno posao! Lep, uzbudljiv, turbulentan, zabavan, izazovan i ispunjavajući posao. Mnogo volim svoj posao, ali to je i dalje posao. Volim što radim na različitim brendovima, što mi pomaže da održim svežinu u glavi. Kada se fokusiram samo na jednu stvar, moja kreativnost odmah opada.
Šta si sve „pokupio“ od čuvenog Mirka Ilića, zahvaljujući kojem si postao stipendista pre college programa School of Visual Arts u Njujorku?
– Mirko je hodajuća enciklopedija referenci i informacija. Dovoljno je da s njim sedneš na kafu i da pokupiš zaista dragocene uvide! Od direktnih komentara na radove, do deljenja relevantnih informacija, mnogo sam naučio od Mirka i veoma sam zahvalan na toj prilici.
Jesi li se zaljubio u Njujork?
– Šta reći o Njujorku… To je tako dobar grad da bih tolerisao čak i da mi je Carrie Bradshaw drugarica.
Deo si izložbe Tolerancija. Šta sve tolerišeš, a šta apsolutno ne tolerišeš (u životu i poslu)?
– Preskočiću one standardne odgovore tipa „tolerancija različitosti“ i slično, jer iskreno, ako 2024. godine još uvek moramo ljudima objašnjavati da je poštovanje autentičnosti nešto avangardno, onda stvarno… Uvek ću tolerisati kašnjenje i neodgovorene poruke/mejlove – nikada ne znaš šta se događa u pozadini. Nije toliko duboko… Ali nikada neću tolerisati pljuvanje na ulici… aman, i pasivno-agresivne mejlove.
Dizajner kojem se diviš i zašto?
– Legendarnoj Pauli Scher! Zato što najbolje radi i zato što u svakom projektu vidiš mali deo nje…
Projekat na koji si najponosniji, koji osećaš najviše svojim?
– Najponosniji sam na projekte Tolerance i Kad budeš bila spremna. Ali projekat koji najviše osećam kao svoj su naslovne strane Nedeljnika.
Da li više uživaš u komercijalnim projektima, koji samim tim imaju veću vidljivost, ili te zanimaju i oni mali, nišni, možda da kažem – strogo umetnički?
– Rekao bih da najviše uživam u komercijalnim projektima, ali za dušu radim umetničke stvari (te male projekte uglavnom niko i ne zna).
Da li nekad nisi mogao da iznedriš neko kreativno dizajnersko rešenje i šta radiš kad se to desi?
– Ljudi nisu svesni koliko je to često. Odgovor je vrlo jednostavan – idem da šetam psa.
Gde i kako vidiš sebe za deset godina?
– Za 10 godina ću imati 37 godina. Želim sebi zdravlje, iste prijatelje, posao koji volim, sreću i… glavu punu kose!
Fotografije: Nemanja Maraš