Stoya je poznata američka pornografska glumica, spisateljica i kolumnistkinja srpskog porekla. Osim rada u industriji za odrasle, Stoya je poznata i po svojim esejima i književnom radu, koji istražuju teme seksualnosti, feminizma, i društvenih normi. Objavila je knjige koje kombinuju njeno lično iskustvo sa širim društvenim temama.
Rođena u Vilmingtonu u Severnoj Karolini. Njeno poreklo je zanimljivo, jer je joj je otac Srbin, dok je majka delom Portorikanka, a delom Škotkinja. Još kao dete pokazala je interesovanje za ples, pa je već sa tri godine počela da pohađa časove plesa. Njeno školovanje se odvijalo kod kuće, a srednju školu je završila pre nego što je napunila šesnaest godina. Nakon toga, seli se u Delaver gde upisuje jedan semestar na Delaver koledžu umetnosti i dizajna.
Po preseljenju u Filadelfiju, Stoya je pohađala letnji program na Univerzitetu umetnosti. Tokom boravka u Filadelfiji, radila je različite poslove, uključujući posao sekretarice, distributera letaka i go-go igračice. Pojavila se i u nekoliko muzičkih spotova za manje poznate bendove.
Foto: Privatna arhiva
Svoju karijeru započela je kao model, pozirajući za erotske sajtove. Pornografija ju je privukla kroz interesovanje za fetiš i online diskusione grupe. Gledala je nekoliko filmova za odrasle koji su je zainteresovali, posebno one sa fetiš temama. U oktobru 2007. godine, potpisala je trogodišnji ugovor sa produkcijskom kućom Digital Playground, a njen prvi film objavljen je u okviru serijala „Jack’s POV 9“. Stoya je izjavila da istražuje svoju seksualnost pred kamerama, smatrajući to zabavnom avanturom. Godine 2009. osvojila je prestižnu AVN nagradu za najbolju novu glumicu u industriji za odrasle. U martu 2014. najavila je dolazak u Srbiju zbog snimanja filma „Ederlezi Rising“ reditelja Dimitrija Vojnova. Početkom 2018. boravila je u Beogradu na premijeri tog filma, u kojem igra glavnu žensku ulogu.
Razgovaramo povodom objavljivanja njene knjige „Filozofija, mačkice i pornići“.
U knjizi kažete „Beograd me čini više živom. Toliko živom da boravak u drugim gradovima deluje kao san koji nestaje ili neka mlaka imitacija života.“ Šta Beograd ima što drugim gradovima nedostaje?
– Najveća stvar je zapravo ono što Beogradu nedostaje, a drugi gradovi imaju – uznemiravanje na ulici. Ne mogu da vam opišem koliko je ugodno hodati ulicom dok sam poprilično sigurna da niko neće staviti ruke na mene ili vrištati na mene što mu nisam dala svoj broj telefona. Ima i arhitekturu koja je raznovrsna, ukusnu hranu, i ljude koji su fini i strpljivi prema strancima koji uče jezik. A tu je i ta energija – ta neodrediva, večito prisutna energija koja se može videti u svemu, od ljudi do neba.
Pisali ste za Njujork tajms, Gardijan, Hasler, Plejboj, Dejzd, Slejt. Koliko vam je to iskustvo značilo kada ste odlučili da napišete knjigu? Šta vas je inspirisalo da napišete knjigu?
– Ova knjiga je antologija eseja koje sam napisala za neke od medija koje ste naveli, a takođe i moj blog. Objavljeno je pre nego što sam počela da radim sa Slate-om. Razlog da se ti spisi pretvore u knjigu je to što su ljudi stalno pitali da se to desi, kao što je razlog za prevod na srpski – za ljude koji su pitali da li ima prevod na srpski.
Koje teme istražujete u ovoj knjizi i zašto su vam one važne?
– Naslov govori sve, a ove teme su mi važne jer su deo mog života.
Tokom boravka u Filadelfiji, radila je različite poslove, uključujući posao sekretarice, distributera letaka i go-go igračice. Pojavila se i u nekoliko muzičkih spotova za manje poznate bendove
Kako vaša prošlost u filmskoj industriji za odrasle utiče na vaš književni rad?
– Većina knjige se dešava tokom mog vremena u industriji filmova za odrasle. To je tema o kojoj sam počela da pišem, a počela sam da pišem jer su drugi ljudi koji su pisali o zabavi za odrasle često izostavljali važne teme ili su im nedostajale nijanse.
Da li ste naišli na predrasude ili izazove zbog svoje prošlosti dok ste gradili karijeru kao spisateljica?
– Samo ako čitam komentare na društvenim mrežama.
Kako se vaša lična iskustva reflektuju u Vašem pisanju?
– Pošto je knjiga skup memoarskih eseja, rekla bih da se moje lično iskustvo veoma jasno i direktno odražava u ovoj knjizi.
Foto: Privatna arhiva
Postoji li neka poruka ili lekcija koju želite da čitaoci ponesu iz vaše knjige?
– Da je zabava za odrasle posao. Da spoljni pokušaji da se taj posao reguliše treba da uključe radnike iz branše.
Koji su najveći izazovi sa kojima ste se suočili tokom pisanja knjige?
– Izbegavanje da me čudni muškarci jure niz ulicu kada bih izašla na kafu. Pisala sam je uglavnom u Njujorku, a uznemiravanje na ulici je bilo zaista zapanjujuće.
Koji su vaši omiljeni autori i knjige koje su uticale na vaš stil pisanja?
– Annie Sprinkle, Joan Didion, David Sedari.
Najveća stvar je zapravo ono što Beogradu nedostaje, a drugi gradovi imaju – uznemiravanje na ulici. Ne mogu da vam opišem koliko je ugodno hodati ulicom dok sam poprilično sigurna da niko neće staviti ruke na mene ili vrištati na mene što mu nisam dala svoj broj telefona
Kako balansirate između različitih aspekata vaše karijere – pisanja, glume, i drugih projekata?
– Pa, pandemija je zaista desetkovala sve glumačke planove. Ceo moj posao trenutno je pisanje i “intimacy coaching“. Zapravo nije tako teško balansirati.
Kakvi su vaši budući planovi u pisanju i drugim kreativnim poduhvatima?
– Trenutno radim na knjizi o globalizaciji industrije odraslih koju pišem u saradnji sa jednim profesorom.
Intervju: BURO. redakcija
