TikTok: Dopaminsko oružje masovnog uništenja ili unosan posao koji miri dve imperije?
Najuspešnija aplikacija u istoriji, TikTok je preuzeo našu pažnju tokom pandemije Kovida i od tada je njegova popularnost samo rasla. Od svih teorija zavere vezanih za pandemiju najverovatnija je ona da je virus procureo iz Vuhana da bi pripremio teren za najgori doomscroling binge koji je zadesio čovečanstvo od kada je scroll bar stvoren.
Ponovo predmet kontroverzi sa novim mandatom Donalda Trampa, TikTok je od početka nailazio na različite cenzure iako su ove državne intervencije (ako ne računamo SAD i Indiju) zaista zanemarljive ako se ima u vidu da je u pitanju mreža sa, danas, skoro dve milijarde korisnika. Pakistan, Bangladeš i Indonezija su privremeno zabranile aplikaciju zbog neprimerenog sadržaja i lošeg uticaja na omladinu još 2018. godine, ali su zabrane uklonjene pošto je TikTok obećao da će pojačati mere moderiranja sadržaja. U mnogim zemljama Evropskeunije, kao i Kanadi, Australiji, aplikacija je nedostupna na vladinim odnosno javnim uređajima, a jedine dve države koje su nešto konkretno pokušavale da učine na ograničavanju upotrebe aplikacije su Indija i SAD. Kineski južni sused, sa 200 miliona korisnika do 2020. godine je svojom zabranom tada uticao i da se Donald Tramp pozabavi ovom temom, ali ga je kraj mandata omeo u sprovođenju konkretnih mera.
Važno je ne zaboravili da je i jedna od zemalja u kojoj TikTok ne postoji upravo Kina koja ima benignu spanać verziju aplikacije, zvanu Douyin, takođe u vlasništvu Bytedance-a. Tvorac TikTok-a i CEO Bytedance-a, Džang Jiming, je prvobitno nameravao da sadržaj TikTok-a i njegovog kineskog pandana Douyin-a bude određen isključivo po popularnosti. Tako su obe aplikacije u početku bile vrlo slične. I dok je rast popularnosti obe aplikacije uzimao jednako maha, u SAD su nastale brige o sigurnosti podataka američkih građana, dok je kineska vlada bila zabrinuta oko sadržaja i njegovog uticaja na korisnike. Avgusta 2021. godine izdato je saopštenje na glavnim kineskim državnim medijima u kome se poziva na zabranu TikTok-ovskog sadržaja iprograma u strahu da će kineska omladina izgubiti svoju snagu i rezilijentnost. Tako je nastao talas “duboke transformacije”, poznat i kao Kulturna revolucija 2.0 u kom je Kina krenula u obračun sa feminiziranom muškom modom, digitalnim drogama poput onlajn igrica i klađenja tetoksičnog obožavanja poznatih, išlo se dotle da je ceo digitalni otisak pojedinih ljudi brisan kao u slučaju čuvene glumice Žeo Vei.
Ali uprkos ovom razračunavanju na lokalu i pažljivom kuriranju svoje aplikacije Douyin, Kina je nastavila svoj digitalnu ekspanziju poznatu kao Sijev digitalni put svile. TikTok cenzuriše teme kontroverzne za kinesku vladu ali van toga daje svojim korisnicima sve što (algoritam prepozna da) požele.
Istraživanja su već utvrdila povezanost između zavisnosti od pametnih telefona i digitalne demencije, krovnom terminu za pojavu anksioznosti, depresije, pogoršanja pamćenja, kontrole impulsa i raspona pažnje. Naveli smo probleme povezane sa zavisnošću od interneta uopšte ali postoji nešto vezano za TikTok što ga čini naročito opasnim. Ako je neinteraktivnost uzrok mentalne distrofije, onda će mreža koja traži najmanju interaktivnost izazvati najveću distrofiju. Potencijal TikTok-a da zaglupi ljude i akutno, kroz izazove, i hronično, kroz pasivno korišćenje, je beskrajan. Ova vrsta oružja koja neutralizuje „neprijatelje“ ne izazivanjem bola nego zadovoljstva predstavlja prvo dopaminsko oružje masovnog uništenja. FBI je upozoravao da TikTok može biti iskorišćen za operacije uticaja od strane kineske vlade. Da li je jedna od tih operacija zaglupljivanje čitave generacije?
Kina je skeptična prema liberalnom kapitalizmu odnosno onim što zovemo kolektivnim zapadom od početka 19. veka kada je otvorenost zemlje dovela do toga da je zapadne sile preplave opijumom. Neki smatraju da je stvaranje novih zavisničkih generacija na zapadu zapravo kineska, dve stotine godina hladna, osveta.
Tokom prošlog veka tržište nas je vodilo ka sve kraćim oblicima zabave, od bioskopa početkom veka, preko televizije sredinom veka, do YouTube videa koji traju nekoliko minuta, pa do TikTok klipova koji traju samo nekoliko sekundi. Sa TikTok-om, interval između želje i njenog zadovoljenja je gotovo instantan; više nije potrebno nikakvo strpljenje niti trud da bi se dobila nagrada, pa naši mentalni kapaciteti padaju u zapostavljanje i propadanje.
Nažalost, ovakvi uvidi su retko bili razlog za pokušaje regulacije TikToka. Tramp ga je ponovo iskoristio za demonstraciju moći u svom teatralnom i radikalnom preuzimanju vlasti. I dok se spekuliše da iza zabrane stoji uticaj cionista, odnosno američkih evanđelista kao velikih sponzora republikanske partije, ispostaviće se da na Trampove poteze vezane za TikTok utiče nešto što nije vezano za to što algoritam servira pro-palestinske sadržaje svojim mladim globalnim korisnicima.
Trampu već jednom nije uspelo da zabrani TikTok, a sada je pošto su SAD na jedan dan ostale bez TikToka dao vlasnicima rok od 75 dana da se nagode. Suvišno je i pominjati koliko je američko tržište značajno za društevnu mrežu koja na njemu ima oko 150 miliona aktivnih korisnika, a Tramp je u ovome video jasnu priliku. Ironično u jeku kinesko američkog animoziteta ove dve države bi mogle da podele fifty – fifty najpopularniju aplikaciju na svetu. Najveće geopolitičko rivalstvo 21. veka bi ušlo u joint venture sa po 500 milijardi dolara za obe strane.
Tramp je pomenuo i koliko je TikTok doprineo da on dopre do mlađih glasača tako da je priznao kako je u određenoj meri slab na mrežu koja mu je omogućila novi mandat. Ovo je dobar pokazatelj koliko je TikTok-ov for you algoritam zapravo transhumanistička tekovina. Logično bi bilo da mreža koju je Tramp pokušao da zabrani 2020. godine prestane da radi u njegovu korist, barem tokom izbora, ali priroda TikTok-a je iznad ili bolje rečeno izvan ljudske. Dokle god se sadržaj ubrzava i multiplicira, dobro je. Nadamo se da će barem ova izvesna podela plena, ublažiti aktelne geopolitičke tenzije.
Fotografije: Pexels