U studiju s bendom Keni nije mrtav: „Na vratima“ novog poglavlja
Keni nije mrtav, ali nešto staro jeste
Povezano
Bend Keni nije mrtav dočekao nas je u studiju gde smo se dogovorili da obavimo razgovor, bez velike pompe. Neposredni, duhoviti i fokusirani na ono što žele da kažu. Iako važe za jedan od zanimljivijih bendova nove alternativne scene u Srbiji, ovi momci su potpuno prizemljeni i svesni sebe.
Povod našeg susreta bila je njihova nova pesma i prateći spot koji su objavili na današnji dan. Pesma koja najavljuje sledeće poglavlje u njihovom muzičkom izrazu, „jači“ zvuk, ali i dalje sa onom istom dozom sirovosti i energije koja ih je proslavila. U razgovoru su mi otkrili šta ih je inspirisalo, kako izgleda kreativni proces u studiju, ali i kakve su im ambicije za naredni period.
Za one koji ne znaju, bend Keni nije mrtav čine Mateja Đokić (vokal i gitara), Matija Pešić (bas) i Sava Tomić (bubnjevi). Bend je osnovan 2017. godine u Kruševcu, a pažnju publike su osvojili originalnim tekstovima, energičnim pristupom i zvukom koji kombinuje elemente alternativnog roka, pop-panka i savremenog indie izraza. Debitantski album Ajmo da plešemo objavili su 2021. godine i od tada su redovni gosti na muzičkim festivalima širom regiona.
Upravo zato, novi album Na vratima i spot za pesmu Svi ti klubovi dolaze kao logičan nastavak njihove muzičke priče, ali i kao mala najava svega što planiraju u svim narednim godinama. Upoznajte ih kroz priču koja sledi – jer, iako Keni možda simbolično „nije mrtav“, ova trojka svakako dokazuje da je rokenrol živ i da još ima šta da kaže.
BURO INTERVJU_ KENI NIJE MRTAV
BURO: Da počnemo od toga kako ste?
Sava: Uvek može bolje.
Mateja: Dobro i napeto. Čitavo jutro smo na telefonu, u studiju. Zapravo je krenulo nešto da se dešava…
Matija: Sjajno.
BURO: Danas je objavljen spot za pesmu Svi ti klubovi, uskoro izlazi i novi album, pričajte nam o čemu se radi?
Sava: Ih, šta bi bilo pametno da se kaže…
Mateja: Odradili smo rokenrol album. Dugo se u našim glavama razvijao taj prototip rokenrola, tj. to „kako bi rokenrol trebalo da zvuči danas“. Uz dužno poštovanje svim kolegama, smatram da pravi rokenrol bend u Srbiji ne postoji. Mislim, po mom mišljenju poslednji čist rokenrol je bio Van Gog. Međutim, smatram da produkcija našeg benda ima svetske standarde i da je ovaj album na tom nivou. Na ovom albumu smo radili pet godina. Pet godina konstantnog rada, učenja, slušanja i širenja muzičkih ukusa.
Odradili smo rokenrol album
mateja
Sava: Ne stvarno, vi kažite kada ste poslednji put čuli album nekog domaćeg benda da zvuči „svetski“. Mi smo se potrudili da to postignemo na ovom. Album je zbir svih iskustava koje smo stekli. Takođe, meni je važan zbog toga što sam ja, kao bubnjar, uzeo da pevam na dve pesme. Napisao sam ih sam i to je ono nešto što je onako iskreno izašlo iz mene. Moram napomenuti da mi je Mateja pomogao da posmatram muziku i sa te strane.
Matija: Ma svi pevamo na albumu u suštini… (Smeh)
BURO: Savo, šta te je navelo da se oprobaš kao pevač i tekstopisac?
Sava: To su priče iz života. Lične frustracije, emocije i sve što već spada pod to. Mnogo faktora se tu desilo da bi se te pesme desile… Bilo mi je emotivno izazovno. Tema je naravno ljubavna.
BURO: Ima li još nešto na novom albumu što se razlikuje od prethodnog?
Sava: Pa nema. Istakao bih to da mi samostalno radimo na našoj muzici. Nemamo nikoga. Mislim na producenta, neki tim, itd. Sve sami završavamo – snimamo, editujemo. Nas trojica danas da sednemo sami, baš u ovom studiju, možemo da završimo pesmu tj. čitav proizvod da izađe sutra dan. I tako je bilo u radu na ovom albumu.
Nas trojica sad da sednemo sami, možemo da završimo pesmu da izađe za sutra dan
sava
Mateja: Ja sam se sad setio perioda kad nisam imao komp recimo. Moje dobijanje kompa je značilo: daj da vidim šta sve ljudi prave. Gitaru sam svirao preko petnaest godina, učio sam o produkciji, danonoćno smo peglali zajedno i sticali osećaj za muziku. Zbog toga smo i uspeli da uradimo ovaj album potpuno samostalno. Svako ko je ful posvećen nečemu u glavi ima – ja želim da budem najbolji u ovome. Ja sam prvo pomislio, sigurno neću biti najbolji gitarista, a ni producent. Sledeće je bilo da bi možda mogli da donesemo nešto novo, neki novi zvuk i da u tome budemo najbolji.
BURO: Koja je bila nulta emocija koja će pokrenuti rad na novom albumu?
Matija: Obaveza. (Smeh)
Sava: Nije tako lako… Oproštaj od starog života, možda.
Mateja: Shvatili smo da imamo kolekciju dobrih pesama i da je vreme. I da, mi se ovim albumom opraštamo od života za koji smo znali. Zbog toga se album zove – Na vratima. Stojimo na raskrsnici između nečeg starog i novog.
Mi se ovim albumom opraštamo od života za koji smo znali
MATEJA
BURO: Da li smatrate da ste doneli na scenu nešto novo?
Sava: Ja bih voleo da ljudi tako misle. Meni je bezveze da ja to sad kažem za nas, ali definitivno težimo ka tome.
Mateja: Mi nikad nismo želeli da zvučimo kao neko drugi. Jedan period jesmo imali uticaja sa strane, mislim na to kako treba da zvučimo i izgledamo. Ovaj album sada je potpuno naš i on će biti to nešto novo. Nama generalno i smeta poređenje sa drugima i mislim da, kad ljudi budu čuli čitav novi album, tu više neće biti nikakvih sličnosti sa bilo kim.
BURO: Kad smo kod uticaja, ko je najviše uticao na vas?
Matija: Okolina, feedback publike, porodica. Uticaji su razni i definitivno utiču na celinu koju pokušavamo da izgradimo.
Mateja: Muzički, na mene su uticali Six Pack.
Sava: Ja bih rekao moj pokojni otac koji je najviše bio uz nas kada smo krenuli da sviramo. On je takođe bio bubnjar.
Matija: Da, sećam se da nam je i moj deda davao prostor da vežbamo, a onda kada dođe neki komšija da pravi problem zbog muzike on kaže: terajte, ko ga šiša. Eto, to su ti neki mali ali veliki uticaji i podrška.
BURO: Da li ste saglasni s tim da je rokenrol mrtav?
Mateja: Postoje čiče koje su i dalje u svom žanru, sviraju, ali to je u poređenju sa bilo kojim drugim žanrom neuporedivo malo danas.
Sava: A ne stvarno, ima li neko ko je nov, moderan, ko je sad napravio karijeru u rokenrolu? Ja ne znam ni jednog da sad pršti na Spotify-u. Da su osamdesete, devedeste, verovatno bi Oasis bio ispred Tailor Swift. Danas ljude privlači originalnost, a ne konkretno žanr.
BURO: A šta je to originalno danas?
Mateja: Ja mislim da je komunikacija sve. Kvalitetan umetnik na drugačiji način opisuje životne situacije sa kojima mnogi mogu da se povežu ili ih prožive kroz pesmu. To je neki deo tebe koji nije očigledan, nešto što se odigralo na nekom mikroplanu. Neposrednost, emocija, moj doživljaj sveta. Ovo je po meni zlatno doba muzike. Nekad su postojali jako visoki standardi i pop forme, moglo se znati šta će da bude hit. Danas igru preuzima autentičnost koja ne zavisi bi od kakve forme. Za neke najuspešnije stvari danas se može reći da jedva i liče na muziku.
BURO: Kad smo kod pesama koje te uvuku, postoje li pesme koje su vas toliko uvukle da ih više ne svirate?
Sava: Ima ih… Mislim to su uglavnom starije pesme. Sviramo, što bi se reklo, ove nove – bolje. Napravili smo neki repertoar koji bi trebalo da dočara ko smo to mi i onda se toga držimo.
Mateja: Ma da, imamo sad bolje pesme i onda mi se „to“ ni ne svira.
Sava: Imamo i pesama koje nas podsećaju na neki preživljeni momenat. To je možda sada neki potpuno drugačiji trip, mi sada imamo drugačiji stav o tome što se desilo, al nećeš prosto to da sviraš.
Mateja: Ima i momenata kad se posvađaš sa nekim, inspiriše te na pesmu i posle se pomirite. Pa nećeš valjda tu osobu sad da disuješ. (Smeh)
Matija: Ja nemam problem da se vraćam na emotivno teške pesme, ali ima jedna Jutro leže preko grada, meni je ona jedna od omiljenih i svaki put kad je sviramo meni se vraća jedna veoma živopisna slika, težak period, ali ipak nekako volim da je sviram.
Sava: Ma svaka pesma mi onda ima tu neku knedlu kad je sviram…
Mateja: Pesme sa prvog albuma su nam bukvalno aluzije na jutra između života i smrti.
Svaka pesma ima tu neku knedlu kad je sviram
sava
BURO: Opet, kad smo kod ljudi, jel vama važnije da ostanete verni sebi ili „preživite“ kao bend i dopadnete se što većem broju?
Sava: Imali smo krvav period kad smo se prilagođavali, da.
Matija: Pravom umetniku, po meni, publika je na poslednjem mestu.
Mateja: Mi zamalo da se raspadnemo zato što smo pravili kompromise. Jedan period sam se osećao kao da sam opran od svega. Nisam znao ni kako se osećam, ni šta mislim, ni što uopšte pišem pesmu. I tu smo dolučili da nema više nazad na kompromise.
Nema više nazad na kompromise
mateja
BURO: Da li mi to sad čujemo neki savet za mlađe?
Mateja: Mlađi, samo vi ste u pravu i znate najbolje, nemojte slusati starije, jer mi koji smo između, njih možemo da razumemo lakše nego vas, tako da ja smatram da od vas treba učiti. Iskustvo starijih stavljajte u kontekst i budite pametni.
Sava: Ako vam dođe neko, ne potpisujte ništa. (Smeh)
Mateja: E i to, da. Samo sami gurajte.
Matija: Ostanite u fazonu koji vas pokreće. Nema toga: e to nije dovoljno kul, ovo će da se svidi publici. Pričamo o muzici, ne pričamo o kopanju.
Mlađi, vi znate najbolje, od vas treba učiti
Mateja
BURO: Pomenuli smo poruke, koji vam je najluđi upad u DM?
Mateja: Šalju razne fotografije. Ne, šalim se. Mi bismo možda voleli da nam se devojke više javljaju, ali ono ništa – najbolje drugarice. Ma mi smo uvek kao tri specijalca. Glasni, živahni i to uvek privuče nekog ili nešto.
BURO: Zbog čega je baš pesma Svi ti klubovi dobila spot?
Sava: Pa najiskusnija je pesma, u smislu da je i nama i publici zabavna, sviramo je već neko vreme. Ljudi ne znaju možda čitavu pesmu, ali znaju refren.
Mateja: Nikad nam se nije desilo da, pesma koja još uvek nije izašla nigde, bude toliko poznata publici samo na osnovu svirki. Svi imaju snimke te pesme, već su naučili reči, nema ko je nije pevao i evo je sad sa spotom. Stvarno, nema preko čijih usana nije prešla.
BURO: Koje je vaše sledeće poglavlje? Gde vidite bend Keni nije mrtav nakon novog albuma?
Sava: Ja se vrlo radujem budućnosti. Smatram da smo konačno svoj na svome. Verujem da će sve ići samo na bolje. Od sad može sve da bude samo onako kako mi želimo da bude.
Mateja: Ja ću svo svoje budno vreme da podarim bendu. Želim da ispunimo onaj najprostiji Božiji zadatak – da stvaramo. Sve ostalo su nuspojave. A i te nuspojave – ja samo želim od toga mogu da pomognem svojoj budućoj porodici i ljudima kojima je to potrebno.
Matija: Jedna vrata se zatvore, druga se otvore. I tako – gura se jako.
Smatram da smo konačno svoj na svome, Ja ću svo svoje budno vreme da podarim bendu
mateja
BURO: Za kraj, da li je ovo vaš najzreliji trenutak?
Sava: Da.
Mateja: Da.
Matija: Da.
Mateja: Znate na šta mene podseća sve ovo? Na 2017. godinu kad smo se upoznali i kad smo tek krenuli sve ovo.
Foto: Leonard Firstner / Instagram – leonardfirstner