Lenje nedelje su prelepe sve dok kazaljka ne pokaže 18h. Tada počinje spust sa tobogana raspoloženja koji se umesto pada u mekani pesak završava sklizavanjem u kancelarijsku stolicu ponedeljkom. Svima nam je dobro poznat taj osećaj koji se najćešće imenuje kao Sunday scaries. Dok se ne izmisli još jedan dan između nedelje i ponedeljka, možda je lek u smanjenju pritiska produktivnosti?
Neprijatan, preplavljujući i sveprožimajući osećaj imena Sunday scaries počinje uglavnom kada se setimo to-do liste koja nas čeka od ponedeljka i proteže se do petka. Onda se vrtlog misli taloži dodatnim brigama i moranjima i tu prestaje svako uživanje i vikend opuštanje. Marisa Jo, osnivačica startup-a Spacetime Monotasking i content kreatorka iz Arizone na svom Instagram profilu promoviše ideju bare minimum ponedeljka i ozbiljno planiramo da usvojimo njenu strategiju. Bare minimum ponedeljak, kao što sama fraza sugeriše, podrazumeva ulaganje minimalnog napora za odrađivanje obaveza i uopšte pristupu na početku radne nedelje.
BMM svodi se na tri, četiri sata efikasnog rada i jasno je da ako radite od 9 do 5 ne možete u celosti sprovesti ovu ideju, ali vas to svakako ne sprečava da formulišete svoju verziju bare minimum ponedeljka. Filozofija je ista, klasifikujte radne zadatke po hitnosti i bitnosti i pokušajte da se ne opeterećujete obavezama koje se svakako na listi prioriteta nalaze daleko niže. Marisa je prepoznala prednosti ovog pristupa kroz smanjenje nedeljne anksioznosti i povećane motivacije na početku radne nedelje. Paradoks je u tome što više pritiska sebi namećemo da budemo produktivni, manje ćemo biti produktivni, a ovakvi pristupi definitivno mogu biti od pomoći. Naravno, BMM nije čarobni štapić koji će ugasiti sve brige i razmišljanja, posebno ako je reč o hroničnom stresu i umoru. Bare minimum ponedeljak samo je samo mali deo načina na koji možemo da preispitamo svoj radni život.
