Za zvukovni identitet nedeljnog muzičkog programa u Cveću zla, doprinos su dali mnogi. Za vizuelni, zadužena je jedna osoba – Bojana Ranković.
Bojanini radovi putovali su dalje od lokalnih beogradskih barova, sve do umetničkih prostora u Njujorku i San Francisku. Njene izmaštane utopije, fiktivna (?) mesta između jave i sna nastaju zahvaljujući pažljivom odabiru motiva, kolorita i tehnike. Nekada grafike, a nekada konceptualno i metodološki ambivalentne predstave u kojima koristi fotografiju, video i druge savremene medije, nastaju iz osećanja, kako piše, „ljubavnog bola, žudnje, melaholije, sentimentalnosti i čežnje“.
Bojana Ranković upisala se u BURO. Vizuelni leksikon.
Ovih dana maštam o… moru
Ništa ne može da zameni… uravnotežen nervni sistem
Putovanje je… odmor i obaveza u isto vreme
Da je moj život film, zvao bi se… „Jake emotivne reakcije na obične događaje“
Sloboda je kada… te puste iz zatvora
Uvek me nasmeje… kad mi se registracije na grafikama savršeno poklope
