BURO. VIZUELNI LEKSIKON: PAVLE TRIFUNOVIĆ
Autor čije radove ne samo da volimo, nego ih i osećamo.
Ako ste makar jednom izašli u Beogradu – bilo da ste išli na koncert, žurku u Cetinjskoj ili na izložbu – velika je šansa da vas je na to pozvao njegov plakat. Dizajner Pavle Trifunović, jedan od najprepoznatljivijih ilustratora sa domaće scene, u vizuelni pejzaž našeg grada donosi uzbuđenje, duhovitost, sirove emocije i pulsirajuću energiju, što sve zajedno gradi njegov autentičan autorski potpis. Njegov izraz je kao i njegov odgovor na prvo pitanje – shoegaze, hardkor, speed garage, rep. I sve između. Zato se s razlogom drugi put upisuje u naš BURO. Vizuelni leksikon – kao neko čije radove ne samo da volimo, već ih i osećamo.
Da je moj dizajn muzički žanr, bio bi … Malo shoegaze, malo hardkor, malo speed garage, malo rep.
Apsolutna eklektika – neki neobični frankenštajn. Duboko verujem u to da čovek treba da proba i voli svašta i trudim se da primenim to u svim aspektima svog života i kreativnog rada.
Najlepši deo kreativnog procesa je … Trenutak u kojem zaboravljam na protok vremena.
I 100% sam na zadatku. Svaki projekat ima taj jedan deo kada se ideje otključaju i ne postoji ništa drugo osim prostora koji treba ispuniti, i pronalaženja različitih načina za to.
Protiv straha se borim … Pumpanjem.
Tišina mi najviše prija kad … Dođem kući posle celodnevne akcije.
Od trenutka kada ustanem iz kreveta, počinje saundtrek za taj dan. Beograd je inače jako bučan, imao slušalice ili ne, uvek sam okružen muzikom. Danima koji se završe na probi sa Suplexx-om, malo tišine dolazi kao pravi blagoslov (i trenutak da, dok kuliram, jasno čujem to zujanje u ušima)…
Klub u kojem boravim najviše vremena je … KC Grad.
Saradnja sa ekipom iz HCKC kolektiva je prava milina – to je čista kreativna energija i otvorenost. Ova ekipa dovodi najrazličitije referentne izvođače u svoj prostor i mislim da trenutno čine jedan jako važan aspekt beogradske scene. To je jedno od mesta gde i na žurci i u poslu mogu da budem 100% ja.
Ovih dana najviše razmišljam o … tome kako postoje stvari nad kojima nemam kontrolu.
I kako je prava stvar kada naučim da ih pustim i samo uživam u procesu. Takođe razmišljam o tome koliko volim svoje bližnje. Koliko volim svoj grad i sve sto se u njemu dešava. Kako je prostor u kome provodim vreme bitna stvar i kako on oblikuje sve što radim. O muzici koja treba da se snimi, sa Suplexxima i Ghetto Uni-jem…
Ljubav je … Ono što me pokreće.
Što me vozi i cima, uspavljuje ili mi ne da spavam. Sve što želim i sve što mi treba.
