Moram nešto javno da priznam iako znam da danas nije najbolja politička klima za ovakve izjave: ja jesam prestala da pušim, ali ne zbog zdravlja. Moji razlozi odnose se isključivo na taštinu i estetiku. Ruku na srce, nije to bilo ni tako davno, ali nisam se ni probrazila u anti-dim-nacističku verziju sebe. Pune pepeljare su već druga stvar, ali njih sam iz dubine duše mrzela i kada je na meni bilo da ih praznim. Idem nekako po principu svako-ima-neki-porok i cigarete mi nisu ništa bolje ili gore od nezdrave ishrane ili alkohola (pod uslovom da je sve ipak u granicama normale, naravno). Ipak, ne mogu da ignorišem činjenicu da, iako manje-više svi znamo šta cigarete rade našem zdravlju, većina ne zna šta tačno rade konkretno koži osim onog uopštenog i nedefinisanog “nisu dobre za ten i izazivaju bore”. Nažalost, ne samo onima koji ih puše, već u skoro istoj meri onima koji sede pored. Možda bi, ipak, trebalo da počne da mi smeta?
Pušenje smanjuje dotok krvi u kožu
Dovoljna je i mala količina nikotina da bi se dotok krvi u kožu usporio u periodu čak i do 90 minuta, a to znači da pušači u bukvalnom smislu izgladnjuju svoju kožu i uskraćuju joj kiseonik. Ovo ne samo da izaziva razlaganje kolagena i elastina već kožu čini podložnu pucanju kapilara kao i sporijem zarastanju ožiljaka (od bubuljica, na primer).
Pušači ranije dobijaju bore oko usana i oko očiju
Ovo se zaista više odnosi na aktivne pušače nego na pasivne zato što se direkntno dovodi u vezu sa fizičkim činom uvlačenja dima iz cigarete. Pored toga, kada se dim izdiše, on praktično ide nazad na lice pa je osoba primorana da refleksno žmirka i bora kožu oko očiju što opet dovodi do ranijeg pojavljivanja bora.
Dim cigareta je poput oblaka koji izaziva mitisere
Logično je misliti da najgore posledice pušenja dolaze od udisanja dima ali i njegovo izbacivanje ima svoje posledice za kožu. Sav nikotin, hemikalije i aditivi nalaze se u oblaku koji pušači izdahnu i završavaju na njihovim licima kao i na licima onih koji se nalaze u neposrednoj blizini. Ova prljavština doprinosi nastajanju začepljenih pora, uglavnom oko usana i na obrazima.
Pušenje povećava rizik od malignih tumora
Podrzumeva se da pušenje nosi veći rizik od raka pluća ali ovo važi i za rak kože, konkretno skvamozni karcinom kože. Radi se o tipu raka kože koji ne spada u grupu melanoma i često je posledica oštećenja od sunca. Drugi je po učestalosti karcinom kože i smatra se da pušenje utiče na njegovo nastajanje zato što oslabljuje sposobnost imunog sistema da potisne ćelijske promene koje posle vode u oboljenje.
Da li je zaista sve isto ako ste samo pasivni pušač?
Udisanje i izloženost duvanskom dimu utiču na kožu i ako niste vi ti koji pušite. Šta više, pasivni pušači takođe mogu imati tzv smokers face koje karakteriše ranija pojava bora, pigmentacijskih fleka i siv ten. Povećan broj slobodnih radikala i hemijskih supstanci koje izazivaju upale kože oštećuju zdrave ćelije kože pasivnih pušača sto koliko i aktivnih pa se i kod njih oslabljuju vlakna kolagena i elastina, a koža se opušta. Većina nas je svesna efekata koje sunčevo zračenje ima na kožu i njeno starenje, a oni se znatno pojačavaju ako ste izloženi duvanskom dimu u bilo kom obliku.
Da li je moguće popraviti štetu?
Donekle, ali nije baš jednostavno. Kao prvo, treba da ostavite cigarete, ili da se ne izlažete njihovom dimu. Sledeći korak je da se rigorozno štitite od sunca pošto ono pojačava sve loše efekte duvanskog dima na kožu. Treći korak je pažljivo osmišljen režim nege koji sadrži nežan čistač, hidrataciju, serum sa antioksidansima i tretinoin za noćnu negu kako bi se što više umanjile posledice koje je dim napravio. Na kraju, dosta pomažu i procedure poput lasera i hemijskih pilinga koje smanjuju znake starenja i poboljšavaju proizvodnju kolagena i elastina. Najbolje je da se obratite stručnjaku koji će osmisliti anti-aging strategiju posebno prilagođenu vašoj koži i potrebama.