Malo ko od nas bi kupio neku kozmetiku, pogotovo šminku ili parfem, a da je ne proba, zar ne? Realno, ne sećam se kad sam uradlila nešto slično. Ne isprobavam, istina, testere ruževa na svojim usnama (i nikad nisam) ali sama činjenica da više iste u parfimerijama ne smem ni da pipnem čini da ne želim ni da ništa kupim. Realno, ta nemogućnost da se nešto “iskusi” pre kupovine, da na primer otvorim maskaru i vidim kakva je četkica ili da tečni puder probam na deo lica i posle ga pogledam na dnevnom svetlu, postala je velik problem za sve koji vole šminku i kozmetiku uopšte.
Ruku na srce, nisam fer. Ovo je potpuno subjektivan osećaj zasnovan na mojoj želji da mi sve bude na izvolite ali i da ne fulam i posle ne bacam, što zaista smatram ključnim. ALI. Testeri za koje nemate pojma ko ih je isprobavao pre vas zaista realno nisu nešto što bi trebalo nazvati vrhuncem kupovine. Mnoga istraživanja su proteklih godina ukazivala na to da su upravo testeri pravo leglo bakterija (i to ne baš bezazlenih nego stafilokoka, streptokoka ali i E. coli) i razne druge prljavštine. Sada, kada se praktično ukidaju zbog globalne pandemije, možda je to zaista za naše dobro ali… Kako ću ikad ponovo kupiti nešto mirne savesti i sa uživanjem?
Isti problem ima većina kupaca, a samim tim i kozmetička industrija, rekla bih. Čak je i genereacija Z koja sve živo radi online navučena na beauty kupovinu uživo i, iskreno, da li za to možete nekog da okrivite? Novonastalo stanje stvari, naravno, dodatno smanjuje inače umanjenu kupovinu.
Parfimerije su za početak uvele jedan prelazni korak, bar kod nas. Testeri i dalje postoje ali nemate pravo da ih dirate sami već vam osoblje isproba šta želite na svojoj ruci. Ovo smatram potpunim nonsensom pošto nikom ne znači apsolutno ništa. I, šta sad?
Beauty giganti neće trpeti ovaj status na neodređeno i već sada inženjeri i developeri rade na razvijanju novih načina “semplovanja” u prodavnicama. U perspektivi to znači nove vrste ambalaže i dispensera koji će na siguran način dopuštati svakom pojedincu da isproba određene proizvode poput parfema ili tečnih pudera ali da ih pri tom ne kontaminira. U miks će se, naravno, dodati i sada već nezaoblizna sredstva za dezinfekciju.
Dok nam ova tehnologija ne bude na raspolaganju, mnogi brendovi trude se da nude besplatne uzorke uz kupljene proizvode (koji, zajedno sa isprobavanjem igraju veliku ulogu u tome da li će se neko odlučiti za proizvod višeg cenovnog ranga). Sa druge strane, sve više brendova daje opciju kupovina setova proizvoda u minijaturnim veličinama (ili barem onim malim namenjenim putovanju – koje li ironije). Ovaj marketinški koncept tzv discovery seta za sada prolazi dosta dobro iako tehnički nije besplatan.
Za neka malo naprednija tržišta, zaoštrava se i arena virtuelnog isprobavanja. Kada kažem naprednija, ne mislim da nikako ne možemo da ih koristimo već da najverovatnije nećemo moći da ih i koristimo i onda proizvode kupimo na istom metsu, već da ćemo za sada isporbavanja obavljati online, a kupovinu offline (što je još veća ironija od kupovanja travel setova sada kada nam je kretanje ograničeno). Dakle, na internacionalnim sajtovima, kakav je recimo onaj kompanije MAC, pored upotrebe fotografija možete koristiti i opciju video chata sa zaposlenima, a ova vrsta konsultacije preko videa verovatno je nešto najbliže onoj klasičnoj uživo.
Na ovaj način možete dobiti sve odgvore o tome šta neki proizvod radi i kako, a pokazaće vam kako se koristi i slično. Virtuelno isprobavanje na sopstvenim fotografijama je uključeno u ceo proces.
Da li smo srećni? Pa ne znam. Ali znam da smo sada u svetu koji se razlikuje od onog u kom smo dečkali ovu 2020. godinu. Znam i to da su klasični testeri svakako nisu valjali i da pronaći im odgovarajuću alternativu definitvno nije na odmet. Svesno gledam na ovo kao na mogućnost da se situacija promeni na bolje. Nije loše napraviti restart, zar ne?
