Ovaj zabrinjavajući trend sve više uzima maha među devojkama na TikToku

Taj gorak ukus nema nikakve veze sa tim što je ovaj novi trend sve samo ne skroman. Realno, nema apsolutno ničeg lošeg u tome što neko misli da je lep i što “slavi” tu činjenicu (iskreno, volela bih kada bi se više devojaka i žena tako osećalo) ali ideja da te zbog toga što si lepa druge žene mrze je jednostavno toksična. Uprkos svojoj specifičnoj problematici, ovaj hashtag ima blizu 2 miliona pregleda i taj broj samo raste. Činejnica jeste da broj pregelda ne znači da se svi sa njima slažu ali svejedno. Neki od videa su duhoviti, neki lako ironični ali u većini se pojavljuju tinejdžerke koje su poput slike i prilke onoga što se u Americi zove white priviledge, a što je svojevrstan estetsko-moralni teror u celom svetu: tradicionalno privlačne i zgodne devojke za koje je diverzitet mislena imenica pošto praktično nema ni prirodnih kovrdža, a kamoli nečeg drugog. Većina komentara se, pak, čini pozitivnim dok neki ističu da ove devojke “niko ne mrzi zbog toga što su lepe već zbog toga kakav im je karakter”. Razumljivo.

Nemojte misliti da sam nerealna i nekritična te da šetam po oblacima ubeđena da ženski rivalitet i ljubomora ne postoje. Naravno da postoje. Baš zato mislim da o njemu treba da razgovaramo smisleno, a ne da potpirujemo u krajnjoj liniji seksističke stereotipe da je “žena ženi vuk”. Ljubomora je normalan deo ljudskog života i samo njeno postojanje nije za osudu. Ono što jeste za osudu je kada neko dozvoli da zbog ljubomore nanese zlo nekom drugom. Upravo iz tog razloga ne umem i ne želim da oćutim kada naletim na trend koji na svojstven način propagira kako je ok, čak i kul, da te neko mrzi.

Ovo važi za sve, a pogotovo kada pričamo o lepoti. Razgovor o fizičkoj lepoti je pri tom izuzetno složena tema. Osim što je ona (makar u teoriji) “u oku posmatrača”, svi u praksi znamo da ljudi koji se smatraju “lepim” ili u širem smislu “privlačnim” imaju drugačiji tretman od onih za koje to ne važi. Nema svrhe da se lažemo. Ovo je usađeno duboku u našu matricu od malih nogu: čak i u bajkama na kojim smo odrasli važi princip da je lepa spoljašnjost odraz jednako lepe unutrašnjosti – za šta tek često kasno u životu shvatamo da uopšte nije istina. Ipak, šta god posle u životu naučili, to nas ne sprečava da podsvesno žene koje smatramo “privlačnim” (mislim da je ovo tačniji termin nego „lepim“) smatramo i dostojnijim svog poverenja i naklonosti. Nepravdeno ali istinito.

U jako velikom broju situacija ljudi – ne samo žene – koji lepo izgledaju zbog toga imaju neke vrste privilegija – to će vam potvrdi čak i svaki kompanijski HR pod uslovom da je iskren prema vama.

Ipak, kada analiziramo zašto tačno nam nečija lepota smeta, vrlo često stižemo do toga da nam zapravo uopšte ne smeta lepota kao takva, već ono za šta mislimo da je nekom obezbedila. Čini nam se da je “lepa devojka” dobila posao lakše nego neka druga, da može da dobije sve i svakog koga poželi i slično. Dakle, ljubomorni smo na posledicu privlačnosti, ne na privlačnost kao takvu.

Jedna od mojih najboljih drugarica je prelepa. Do te mere da su ljudi ustajali iz restorana da je prate po ulici, o bivšim momcima koji su se pretvarali u stalkere i kupovali avionske karte samo da bi je saterali u ćošak u avionu da sa njom razgovaraju da ni ne govorimo. Na jedan način, njena lepota koja je apsolutno natprosečna dovodila ju je u bezbrojne negativne situacije. Izlasci su znali da se pretvore u pakao, muškarci u ozbiljne manijake, a devojke u ozbiljne kučketine bez ikakvog davanja realnog povoda (pardon my french). Dajem ruku da joj je zbog lepote život bio zagorčan isto koliko i olakšan pošto sam bila svedok čitave bujice ničim izazvane posesivnosti od strane muškaraca (koja uliva strah) ali i mržnje kod žena. Ipak, nikada, za sve ove godine koliko je poznajem i godine koje smo provele kao cimerke, je nisam čula da je za probleme koje je imala u životu okrivila to kako izgleda ili tuđu ljubomoru iako je apsolutno i uvek bila svesna toga da je lepa – jedino nije bila svesna da je toliko lepša od drugih pošto je i dosta drugih ljudi smatrala i još uvek iskreno smatra lepima.

Da se vratim na drage nam TikTokerke: velika je razlika kada imate svest o tome da lepo izgledate (što je za svaku pohvalu) i toga da uvrtite sebi u glavu da vaša lepota ima negativan uticaj na sve što vam se dešava u životu. Kao prvo, ne postoji jedna stvar koja može biti uzrok svega što vam se dešava u životu, kao drugo, kada bi i postojala to bi onda zaista bio karakter, a ne to kako izgledate.

Koncept da žene po pravilu mrze lepe ili uspešne žene je jednostran i ograničen, da ne govorimo o tome koliko od žena pravi seksističke karikature. Ako nas je društvo do sada učilo takvom ponašanju, zar nije vreme da nešto naučimo i same sebe? Gospođice sa TikToka da se malo pogledaju u ogledalo, ali ne da bi popravile ruž, nego onako zapravo.