Pretraga

Šta sve treba da znate o svojim pegicama (osim da su preslatke)?

Šta sve treba da znate o svojim pegicama (osim da su preslatke)?

Tekst: BURO.

Dani njihovog izbeljivanja i premazivanja su, nadamo se, odavno prošli. Pegice ne samo što su normalne, već su i pravo malo beauty blago, nešto poput sopstvenog sazvežđa. Naša opsesija njima ide toliko daleko da se već nekoliko godina nižu tutorijali kako da ih fejkujete - a oni o tome kako da ih NE zamaskirate tečnim puderom već su klasika (nakon što nanesete proizvod za teniranje, uzmite štapić za uši i sa malo micelarne vode nežno skinite puder sa pegica pojedinačno).

U duhu prirodnosti i prihvatanja sebe, zajedno sa prirodnom teksturom kose, selfijima bez šminke (ali doduše sa jako dobrim svetlom) i fotki sa stegnutim i opuštenim trbušnjacima, na društvenim mrežama u poslednje vreme vladaju i one - pegice. Nekada su glamurozne, kao onda kada ih sa ponosom prikazuje Adwoa Aboah ali vrlo često su jednostavno neodoljivo energične i slatke.

Šta sve treba da znate o svojim pegicama (osim da su preslatke)? (фото 1)

Šta su zapravo pegice?

Pegice su posledica preterane proizvodnje melanina dok koža pokušava da vas zaštiti od sunca. Kada ćelije koje se zovu melanociti upiju UV zrake, one proizvode više melanina kao odbrambenu reakciju - i tako nastaje ono što nazivamo preplanulom bojom. Na mestima na kojima vidite pegice, melanociti su aktivniji pa je zato i koža tamnija. Na pitanje zbog čega ih neki ljudi dobijaju, a drugi ne, odgovor je velikom delom genetika.

Iako same po sebi pegice nisu znak toga da nešto nije u redu, one mogu biti signal toga da ste izloženi većem riziku zato što ljudi koji imaju pegice obično imaju svetlu kožu koja je, sama po sebi, podložnija raku kože zbog toga što je prirodno manje zaštićena. Naravno da je važno koristiti adekvatnu zaštitu od sunca na svakom tipu kože i da ovo ne znači da treba posebno da ih se bojite već da jednostavno budete savesni.

Šta sve treba da znate o svojim pegicama (osim da su preslatke)? (фото 2)

Pored toga, nevezano za to kakva vam je genetika, kada ste naviknuti na prisustvo pegica i flekica na koži veća je verovatnoća da ćete prevideti eventualnu fleku ili promenu na koju bi trebalo da obratite pažnju. Obična prosečna pegica je u nivou kože, braonkasto-narandžasta i bledi tokom zime kada je koža manje izložena suncu. Sunčeve pigmentacijske fleke izgledaju slično ali su veće, pojavljuju se tamo gde je koža bila najizloženija suncu i obično kasnije u životu. Mladeži, od kojih se neki mogu pretvoriti u melanom (maligni tumor melanocita), su tamniji, mogu biti u nivou kože ili izdignuti, a mogu se pojaviti bilo gde na telu i u bilo koje životno doba i zato ih treba redovno pregledati.

Kao što smo već rekli, pegice ne postaju kancerogene ali mladeži to mogu postati i zato je važno razlikovati ih. Obraćajte pažnju na sve fleke na svom licu i telu, a ukoliko primetite neki od sledećih znakova, obratite se lekaru.

  • Nedefinisana granica - mladež koji se pretvara u melanom često poprima nejednake ivice
  • Najednaka boja
  • Asimetrija
  • Veličina - promene prečnika većeg od 0.5 cm su sumnjive
  • Vidljive promene - ukoliko primetite bile kakve promene u veličini, obliku, boji ili elevaciji, javite se dermatologu

            Povezani članci

            Buro 24/7 Izbor