Kad se za nešto zakači, internet ne pušta. I kad je opasno i kad je bezazleno. Kao jedna globalna srednjoškolska toksična kultura koja jedva čeka na šta će sledeće da skoči kako bi se udružili u cancel kulturi. Kako se događa ljudima, tako se događa i stvarima. Nekad su reakcije u potpunosti opravdane, a ponekad zaista preterane. Poslednji na redu paljbe u beauty industriji našao se mineral talk.
ŠTA JE TALK?
Talk je vrlo mek mineral koji ima široku paletu primene, a u kozmetičkoj industriji se koristi za većinu proizvoda čija je tekstura u prahu. On ima moć upijanja tečnosti i ulja, pa se zato često koristi u puderima u prahu kad želimo da sprečimo prekomeran sjaj i „probijanje“ sebuma pošto se upravo zahvaljujući talku koji se nalazi u puderima u prahu može dobija zaglađen izgled kože. Talk je takođe osnovni sastojak baby pudera koji osigurava suvoću. Gotovo svaki proizvod koji dolazi u obliku praha sadrži ovaj mineral, a ovo važi i za senke za oči. Verujem da već shvatate pravilo – ako je tekstura proizvoda u obliku praha, on sadrži talk.
GDE JE NASTAO PROBLEM SA TALKOM?
Ove godine je na HBO-u izašao dokumentarac “Not So Pretty”, a govori o ružnoj strani beauty industrije sa ciljem da otkrije zakonodavne propuste i prakse koje su štetne po zdravlje. Glavni lajtmotiv dokumentarca jeste toksičnost sastojaka, a prosečna osoba bi mogla da zaključi kako je glavni motiv kozmetičke industrije da ubije svoje potrošače. Složićete se da ovo poslednje nema ni logike ni smisla. Čak i da zanemarimo vrlo stroge zakone kojima industrija podleže (bar unutar EU koja ima neke od najstrožih i rigoroznijih zakona pod nadležnošću Europske komisije koja je stalno u potrazi za naučno dokazanim štetnim sastojcima i pravovremeno ih zabranjuje bilo da su u upotrebi ili ne), cilj beauty industrije nikako ne može biti na štetu potrošača, jer onda brendovi ne bi opstali.
DA LI MORAM DA BACIM SVE PUDERASTE I PRAŠKASTE PROIZVODE?
Skandal kakav se desio na američkom tržištu, nije bio prisutan na evropskom. Iako ne postoje trenutni naučni dokazi kako je talk opasan po zdravlje, slučaj Clair’s dokazuje kako postoji šansa da neko napravi propust u postizanju čistoće talka kao sirovine. Ovaj slučaj baca senku sumnje u čistoću proizvoda u prahu. Lično, ne planiram da bacim svoje kozmetičke proizvode sa talkom zato što verujem u rad evropskih regulativa kozmetičke industrije. Ako vas to ne umiruje, postoji široka paleta kremastih kozmetičkih proizvoda koji mogu da zamene rumenilo, senku ili puder u prahu. Za one koji još nisu spremni na kompromis, savetujem kupovinu kozmetičkih proizvoda u prahu od poznatih velikih brendova koji proveravaju sigurnost svojih proizvoda, iako kupuju talk kao sirovinu od proverenih dobavljača, te su pokazali praksu povlačenja proizvoda iz prodaje kad kontrola kvaliteta pronađe čak i potencijalnu opasnost.
Iz svog iskustva kao nekog ko je ranije radio u kozmetičkoj industriji, i to u kozmetičkoj laboratoriji i kao deo tima globalnog beauty brenda, mogu da kažem kako smo mnogo bolje zaštićeni kao evropski potrošači nego što su zaštićeni američki potrošači. Lilial koji je na primer zabranjen u EU, još uvek sme da se koristiti na američkom tržištu (iako su ga neki brendovi sami povukli, jer potrošači nisu hteli da ga vide u proizvodima). Svakako ću pratiti razvoj situacije, te ako bude novosti na EU tržištu sigurna sam da će to glasno odjeknuti, jer je talk zaista svuda.