Pitali smo plastičnog hirurga i dermatologa zbog čega je i koliko važna zaštita od sunca
Priča o suncu, njegovom štetnom zračenju i načinima na koje se od njega može i treba štititi svakako nije nova ali možda se pitate da li je sve to zaista tako? Da li ćemo sebi zaista naneti ozbiljnu štetu ukoliko ne koristimo svakodnevnu SPF zaštitu? Na kraju krajeva, možda ste potegli i dobropoznati (mada ne-baš-uvek-validan) argument “moja baka sigurno nije ništa mazala, pa joj ništa nije ni falilo”. Pa, imamo vesti za vas: da, zaštita od sunca jeste obavezna i to stalno, i ne, vaša baka nije mazala kreme ali vrlo verovatno nije ni provodila leto pored mora, a sasvim sigurno ga nije provodila u današnjim uslovima zagađenja, oštećenog ozonskog omotača i pojačanog sunčevog zračenja (isto kao što nije jela GMO hranu).
Kako bismo vam približili zbog čega tvrdimo to što tvrdimo, razgovarali smo ne sa jednim već sa dva lekara: Dr Milanom Colićem, plastičnim hirurgom i ko-osnivačem Bolnice Colić i Dr Jovanom Pelemiš, dermatologom. Na ovaj način zaokružujemo priču o suncu i njegovom uticaju na kožu kako u redovnim uslovima, tako i nakon intervencija. Dobra vest i dodatni bonus? Predstavljamo vam i novi preparat koji je odlično rešenje za zaštitu od UV zraka.
DR MILAN COLIĆ
ko-osnivač i direktor, Bolnica Colić
Zbog čega treba toliko da se čuvamo od sunca?
Interesantno je koliko period od pedeset godina ne znači puno za istoriju čovečanstva, ali kada je zaštita od sunca u pitanju, treba imati na umu da ljudi masovno leti idu na plažu najviše poslednjih pedesetak godina. Do tada jednostavno nije postojalo “idemo na more da se sunčamo i kupamo”. Na more se više išlo zimi i u jesen nego leti kada je pretoplo. Dakle, tek masovnim izlaganjem ljudi suncu u toku leta nastala je i potreba da se zaštiti koža.
Pored toga, sunce je pre pedest godina bilo drugačije. Ozonski omotač je tanji nego što većina ljudi misli i rupe koje u njemu nastanu – a nastaju stalno – izazivaju ozbiljne klimatske promene i posledice. Ukoliko ga uništimo, ljudi će kao vrsta biti ozbiljno ugroženi i to u vrlo kratkom periodu.
Sunce je u zdravlju kože veoma veliki faktor. Karcinom kože se između ostalog zove i “mornanska bolest” zato što su od njega ranije obolevali najviše mornari zbog izlaganja UVA zracima. Danas od njega obolevaju svi. Velik broj razvijenih zemalja, na primer, zabranio je solarijume upravo iz tog razloga. Mi lekari već decenijama molimo ljude da ne idu u njih. Ljudi treba prvenstveno da vode računa o sebi i o svom zdravlju, a ne o boji svoje kože. Koža je najveći organ na ljudskom telu ali ljudi to vrlo lako smetnu s uma, ne razmišljaju na taj način. Njena površina je dakle velika, a na bilo kom njenom delu može da se desi maligna promena. Ukoliko je u pitanju melanom, on vrlo brzo napreduje i metastazira. Naravno da i za to postoje načini lečenja ali zašto uopšte sebe izlagati riziku koji se može lako izbeći?
Sunce je jedan od presudnih faktora u nastajanju malignih promena.
Mehanička zaštita u vidu odeće, šešira i naočara je najbolja preventiva, dok na otkrivene delove tela treba mazati kreme sa zaštitnim faktorom. Naravno da postoje ljudi koji se izlažu suncu bez adekvatne zaštite i koji nikada zbog toga neće imati zdravstvenih problema zbog toga, isto kao što postoje i pušači koji neće dobiti rak pluća ali broj onih koji hoće je i dalje isuviše velik da bismo ga ignorisali i „otpisali kao statistiku“.
Poslednjih godina, ljudi su postali bolje informisani i obrazovaniji po ovom pitanju. Naravno, sunce ima i svoja pozitivna dejstva, kao što je metabolizam vitamina D koji nam je neophodan ali ne postoji jedna stvar koja je isključivo pozitivna ili negativna, a stvar je pomalo i u dozi, čak i kad je sunce u pitanju.
