Intervju Mister X: Trendom neka se bave oni što moraju, mi smo za slobodu i stil

Svi gradovi imaju svoje tajne, ljude koji oblikuju scenu, oblikuju njegov ritam. Ikone grada koje se ne mogu zaobići. Jedan od njih je gradski frizer Miroslav Luković, poznatiji kao Mister X. Kada sam se pripremala za ovaj intervju, bio je to izazov koji se nije odnosio na moje profesionalne veštine, već na emotivnu povezanost koja je tu s obzirom da smo Miroslav i ja u bliskom srodstvu. Kako pisati o nekome koga poznaješ dobro, a opet ne znaš sve o njemu?

Niko ne može da prebroji sve one koji su kroz njegov salon prošli, ni sve priče koje su se u njemu ispričale. Ali, u svakom pogledu, jasno je – Mister X je postao deo gradske istorije. Preko njegovih ruku prošli su trendovi, mnoge sudbine, životni preokreti i ambicije. Ovaj razgovor je, dakle, mnogo više od intervjua – to je šetnja kroz sećanja, kroz tihe i glasne trenutke, kroz radost i izazove, kroz frizerske stolice koje su postale svedoci života. I ako ne voli da se medijski eksponira, mene nije mogao da odbije.

MISTER X INTERVJU

BURO: Kako je izgledalo vreme kada si ti počinjao? Kako je izgledala scena tada? 

MR X: Moj dolazak u Beograd desio se ’88 i to su bile, još uvek, zlatne godine kada se radio ozbiljan frizeraj. Beograd je uvek imao vrhunske majstore i ta imena i dan danas rade i postoje, i to su ozbiljni frizeri. U tom periodu ja sam imao sreće da moja učiteljica prakse bude Duška Bogataj koja me je prosledila i preporučila vrhunskom majstoru u to vreme, Draganu Andrejiću, koji je zaista bio više od učitelja i pravi je čovek od kog je imalo šta da se nauči.

Prosto same te godine su bile jako produktivne i modno i zanatski, tako da mislim da ta scena stvarno je bila onako… Čak malo i zastrašujuća u to vreme…

BURO: Progresivna. 

Mister X: Progresivna, i na neki način zaista je mogla da uplaši nekog ko se tu gurao da dobije mesto, u smislu ozbiljne konkurencije, i stilske i zanatske. 

BURO: Najranije godine života si proveo na selu. Sećaš li se trenutka kada si uopšte shvatio da želiš time da se baviš? I kako se tvoje okruženje nosilo sa tim? 

Mister X: Kako da ne. To se desilo jako rano. Ja sam praktično od sedmog razreda osnovne škole krenuo da šišam sve moje seoske drugarice. To je neverovatno bilo. Ja sam to radio čak i tajno, krišom od roditelja, jer oni su imali strah da ću nekog upropastiti. Kad sam prvu osobu ošišao, svi su nekako hteli da se šišaju kod mene.

BURO: Što znači da si ti prvu osobu ošišao, ošišao si je dobro.

Mister X: Pa prvu da, ali već za drugu nisam siguran. Nekako je to tako krenulo. Naravno da je to stvarno bilo smelo, s’ obzirom da su mi roditelji bili u prosveti, a ja u kontri – zanatu. To nije bilo lako za sažvakati, ali pošto sam ja bio čudno dete od kog se nije mnogo ni očekivalo, od tog nestandarda koji sam bio od starta čekivalo da uz to luckasto dete ide i ta ženska profesija i taj zanat…

Moja majka je imala želju da ja završim fakultet, jer je za nju to bila garancija uspeha u životu, a ja sam jako rano, zaista, znao šta želim. Od njih sam imao tehničku ali ne i emotivnu podršku jer nisu ni znali šta se dešava sa mnom. Kao što sam već pomenuo, s obzirom da se od mene nije nešto mnogo očekivalo, više se očekivalo od starije sestre, sve to je prolazilo. Mislim da sam se provukao kao pas kroz rosu, kroz sav taj, u to vreme, svoj hir.

BURO: Što znači da se okruženje nosilo sa tim okej?

Mister X: Da, i prosto su mi i mimo porodice ljudi nekako verovali. Porodica koja je živela pored nas nije imala decu i ja sam u toj porodici uporedo rastao. Ta moja druga majka nikada nije obukla nešto što sam ja kao dete rekao da mi se ne dopada. Tako da su mene zapravo od starta ozbiljno shvatale žene, i ako možda ne sama porodica, okolina jeste.

BURO: Da li si se borio sa ličnim konfliktima, između tradicije i ambicije?

Mister X: Ne mogu da kažem da sam se borio, da sam bio svestan te borbe, jer ja to jednostavno nisam mogao da odvojim, ne bih ni sada znao drugačije. To je prosto išlo zajedno. Ja mislim da su upravo svi ti ljudi koji veruju u to što ja radim, zapravo mi pomogli da to sve pomirim. Jer ja jednostavno ne mogu ni bez tradicije, ni bez Lepe Lukić, Cuneta, pravoslavlja i naravno estetike – robovanja lepoti. Kod mene je to sve uvek išlo zajedno.

BURO: I kad pogledaš na svoj uspeh danas, on je rezultat samo tvog napornog rada ili tu postoje neki drugi faktori?

Mister X: Mislim da sam imao više sreće nego pameti. I naravno da taj rad koji i dalje ne jenjava jeste nešto što te održava. To je u stvari posledica srećnih okolnosti, kojih je definitivno bilo. Zaista mislim da je to i dar i Božija volja. E sad, da sam se ja dobro za to naradio, sigurno da jesam, ali mislim da isto to bez svih tih srećnih zvezda ne bi bilo tako kako jeste. 

BURO: I da možeš da vratiš vreme, šta je to što bi ti promenio? 

Mister X: Ja verujem da se sve dešava sa razlogom. Da sada i kad bih voleo možda nešto da promenim, to prosto ne ide. Verujem da bih sve ponovio isto, jer očigledno svoj karakter teško mogu da promenim, a pol mi se baš i ne menja, tako da…

BURO: U ovim godinama, haha.

Mister X: Haha, pa mislim, kasno je, da. Uostalom i nema potrebe, s’ obzirom da je to sve kako treba da bude.

BURO: Koje godine si otvorio svoj prvi salon?

Mister X: ’95. Sledeće godine slavimo 30 godina salona.

BURO: To i nisu bile baš neke reprezentativne godine za početak.

Mister X: To su bile godine… Znamo svi već kakve, ili vi mladi i ne znate. Ja zaista sad tek vidim da one ni malo nisu bile lake. I ja nisam neko ko bi se vraćao ni dana, a kamoli u devedesete.

BURO: Kada je tvoja karijera krenula uzlazno?

Mister X: Devedesetčetvrte, devedesetpete, šeste, sedme, osme već su se desili svi koji su trebali. I javne ličnosti i jedan ceo grad je bio tu.

BURO: Kako si se ti nosio s tim? Bio si trendi frizer kod koga je svaka gradska devojka želela da dođe.

Mister X: Toliko je uvek bilo rada koji je mene zapravo čuvao od svesti o tome da se tu dešava neka zvezdana prašina, a dešavala se. Ja od tog tolikog rada i od odgovornosti da odgovorim na preveliku potrebu i preveliki obim posla, ustvari nikada nisam stigao da budem svestan da je to sad kao neki uspeh. Jer to je uvek bilo jako naporno i klizavo, prosto sam privukao vrstu vrlo zahtevne klijentele u to vreme. Tih godina, tada je stvarno bilo teško steći klijenta. U smislu inflacije, besparice i već postojeće dobre frizerske scene u Beogradu.

I mnogo puta čujem da mi zameraju da sam ja razmazio svoju klijentelu, kako imam na neki način vrlo zahtevne i razmažene ljude kao klijente. Da, i to je sigurno tačno, a mislim da je posledica svega toga upravo vreme kada se ta klijentela sticala. Sticala se u vreme kada su plate bile 2-3 marke i sad neko treba da plati, i u to vreme, skupog frizera.

To stvarno nije bilo lako. Tako da nije ni čudo što se zaista za klijenta sve davalo – od pažnje, vremena, ljubavi, truda. Mislim da stvari ovako izgledaju dan danas upravo iz tih razloga. To na šta ste navikli ljude prosto ne možete da im tek tako preko noći ukinete – u smislu posvećenosti i tolikog davanja na način na koji i dan danas radimo. 

BURO: Kako se tvoja percepija menjala tokom vremena? Uopšte kako gledaš na tu promenljivu prirodu vremena koja utiče na našu sposobnost da uživamo u trenutku i da sačuvamo tu unutrašnju ravnotežu?

Mister X: Ja mislim da kad je čovek u procesu, on neminovno, usled promene vremena koja ga inspiriše da ne ostane baš u tim devedesetim, ne ostaje tamo gde je počeo. Mislim da dobro osećam vreme, da me inspiriše u smislu promena, u smislu svega što radim da ne radim kao što sam radio. Upravo ako ste na tom kreativnom kanalu vama se prosto smuči da radite jedno te isto tolike godine i onda kroz vreme koje vas inspiriše da se to malo menja, prosto idete u korak s’ vremenom.

Ali, moram da priznam te percepije, zagledavanja i nova psihologija koja je toliko nekako uzela maha… Ja se uvek setim kletve, babe hercegovke moje drugarice iz Bosne, koja je imala običaj da kaže – ,,Da Bog da se o sebi zabavio“, dakle mislim da svi preterujemo bavljenjem sobom. Ja bih stvarno voleo da se više bavimo jedni drugima, i prirodom. Tako da i to zagledavanje preterano u sebe i tome slično – i tu sam igricu zatvorio.

BURO: Ali ti si u veri. Vernik si.

Mister X: Pa da. Naravno mislim to je taj tradicionalni deo kog se nikada naravno nisam odrekao. Ako sam već rođen u pravoslavlju, tu sam gde sam, takav kakav jesam. Pa sad – Bože pomozi.

BURO: Slaviš slavu?

Mister X: Da. I maminu i tatinu. Svetog Luku to je tatina slava, tj. moja. Obeležavam i slavu svoje majke i dede čije ime nosim – Miroslava, Svetog Nikolu. A i salon smo otvorili na Svetu Petku, tako da…Tri slave su tu. Bože pomozi. 

BURO: Kakav je tvoj uvid u to kako spoljašnje transformacije poput pomene frizure utiču na unutrašnju dinamiku? 

Mister X: Jedna od privilegija ovog posla je upravo ta prilika da ljudima dajete i menjate identitet. Meni dosta ljudi ukazuju tu vrstu poverenja, i to baš kada su ozbiljni radovi u pitanju u vidu potpunih transformacija. To je nešto što ja volim da radim i što najčešće izaziva stvarno novu fazu u životima žena. Nije ni to 10 godina manje… Njih zaista čini srećnim to što ja njihovo unutrašnje ja povežem sa spoljašnjošću, i to onda bude božanstveno.

Druga strana te medalje, što mi se skoro i desilo, jeste mogućnost da vi zapravo u toj poziciji možete i nekog da zatvorite u kuću, da narednih šest meseci ne izađe iz kuće zato što ste ga prešišali iz najbolje namere da mu date neku novu priču, neki novi identitet. Taj neko zapravo kad dođe kući bude očajan sa svim tim mojim trudom i najboljom namerom.

To je i za mene strašno, jer znam koliko sam truda uložio da nekog prolepšam. Možda je i do mene jer zaboravljam da je prošlo recimo 30 godina od te lepote, kada je kratka kosa tom nekom možda dobro stajala, kada nije bilo tragova vremena koji su ipak učinili svoje. I kada se jedna osoba u ozbiljnim godinama zapravo suoči sa prolaznošću, sa svojim drugim nezadovoljstvima, često i ta frizura, i ta moja najbolja namera bude okidač za pakao.

BURO: Ja se sećam trenutka kad si ti moju mamu iz duge plave kose osišao na kratko i to je bio dobar trenutak, jer ona nikad bolje nije izgledala. Dakle ti u sebi imaš tu mogućnost da, na neki način, manipulišeš.

Mister X: I to je tačno. S druge strane, da. Ali ja zaista to radim iz najbolje namere, jer često imam mnogo razloga zašto nešto radim u nekom trenutku. Sebi pre toga moram da objasnim zašto baš sad sečemo tu kratku kosu – pa godišnje doba, vreme, da li je to kaput, da li je to životna faza – imam mnogo razloga zašto nešto uradim.

Ja bih itekako znao na tom sudu da se operem za to što sam možda nekog učinio još nesrećnijim nego što je došao. Ali, to je zaista jako škatljivo i ne dešava se često, ali se dešava. I moram priznati da razumem da ne mogu svi da budu oduševljeni time što ja uradim, i to razumem. Međutim, moram priznati da ta ženska, ne znam kako bih je nazvao, destrukcija od obožavanja do mržnje da bi me zadavile zbog toga što su dobile, je interesantan kontrast. A zapravo ista je vibracija samo minus i plus. Tako da, zarad toga i te hvalospeve ne shvatam lično, zaista. 

BURO: Okružen si ženama. Kako percipiraš žensku energiju?

Mister X: Ja bih jednostavno rekao da je to jedna neminovnost. Mislim da su nas sve te majke toliko odredile da mi kako god živeli, šta god radili, sve se opet vrti oko te iste ženske energije, posebno u mom poslu, a mislim i generalno. Tako da, nismo daleko otišli od svojih mama. Ta ženska energija je prosto neminovna. I od toga da dekoriše stvarnost, da ulepšava svet uopšte ta, nazovimo, ženska i energija i lepota. A da nije laka, nije laka. 

BURO: Društvo često ima vrlo jasne norme o tome kako žena treba da izgleda. Kako ti to vidiš? Kako vidiš te norme?

Mister X: Mislim da se žene nikada manje nisu razlikovale nego danas i da diktat te lepote i estetike nikad nije bio jači. Iz tog razloga mislim da se od tolikog diktata gubi autentičnost i da su to toliko stroge i nametnute estetske norme, da jednostavno žene nikad nisu sličnije izgledale nego danas. Naravno, ima onih koje još uvek zadržavaju pravo da se razlikuju. Koliko god mogu i kad god mogu, ja razvlačim taj lastiš, te želje da se ipak neke stvari razlikuju. Diktat lepote i doživeti stotu, je prisutna tema da je se teško s’ tim boriti. 

BURO: A šta je to što jednu ženu čini autentičnom pored izgleda, nezavisno od toga kako ona izgleda? Da li je to njena snaga, njena nezavisnost, njena sloboda?

Mister X: Kako sam dugo, predugo sa ljudima i sa ženama, mislim da je sve stvar vibracija i zračenja, da nije tema više ni šta ko priča, jer već dugo ljudi ni ne pričaju ono što misle. To je već potrošena reč. Energija kojom ljudi zrače, kojom žene zrače, radost koja može da nadomesti nesavršenost i da estetika ne mora da bude toliko ispoštovana i toliko tačna. Znači – blagost.

BURO: Kosa je u mnogim kulturama bila i ostala simbol moći, statusa, identiteta. Da li misliš da je kosa danas postala više od izraza lične slobode i kreativnosti nego što je nekada bio slučaj?

Mister X: Ja mislim da se to danas podrazumeva. To nije statusni simbol, jer manje-više svaka zgrada ima pet frizera. Dostupno je, i nigde kao u Beogradu se devojke ne feniraju u toj meri. Ali, opet se vraćam na ono pitanje da iz tog razloga kad odete na neku proslavu, uglavnom vam sve te žene liče jedne na druge, što je opet posledica nove estetike. Valjda je lakše ne razlikovati se. 

BURO: Trendovi se često razvijaju pod uticajem popularne kulture i slavnih ličnosti. Da li su ovi trendovi stvarni izrazi kreativnosti?

Mister X: Oduvek smo preko javnih ličnosti dobijali uvid u trend i validaciju da je nešto dobro. Bez obzira što danas na mrežama možete da se informišete o tome šta je dobro, ja stvarno mislim da ipak i dan danas, sve te javne ličnosti, kao i modne kampanje, da je to nešto što nam potvrđuje da li smo na pravom putu, da li mislimo dobro o trendu, o atmosferi ovog vremena, modnoj. A to su nijanse. To su stvarno nijanse.

Ja recimo koristim manje-više iste tehnike da šišanja. To kako vreme određuje određene nijanse, od dužine, boje, nekog tog poslednjeg final toucha, izraza, to je nešto s’ čim se ispoštuje vremenski momenat tj. sad. Neko je rekao svojevremeno da sad, to što se sad dešava, da kol’ko god da se inspirišemo nekim prethodnim vremenima da je ipak novo vreme. Farmerke koje smo danas kupili nekako bolje stoje od onih od pre tri sezone.

BURO: Da li tebi i dalje najbrže puni baterije kuća na moru i koje rutine imaš, praktikuješ?

Mister X: Pošto se ja bavim ljudima i služim im, i ja isto imam potrebu da budem služen i da budem tretiran. Ja sam ciljna grupa za razne terapeute. Međutim, sad kad bih, posle nekog vremena, rekao šta je to što je mene najviše promenilo i najviše mi prijalo je zapravo nešto od čega sam uvek bežao, a to je kratko i jasno – trening tri puta nedeljno. Pravi pristup, pravi trener koji me je zadržao u tom ritmu već tri godine.

Najveću vajdu sam video od toga i ako sam se uvek užasavao rečenice moraš da treniraš. Pa ne moram da treniram. Na kraju se ispostavilo da stvarno moram. Mislim da je to pravi duboki servis i za glavu i za telo. 

BURO: Kuća na moru je i dalje tu?

Mister X: Da. 

BURO: Na Adi Bojani?

Mister X: Nije. Ona je iznad Pržna, Miločera. Uopšte Crna Gora je nešto što mene leči od betona. Uvek se tome vraćam. Verovatno da toga nije bilo, ne znam da l’ bih toliko izdržao u ovom poslu i ovim tempom. Nešto čemu se uvek rado vraćam je priroda, izolacija, pogled, mir i sve te neke elementarne stvari koje mi najviše nedostaju u gradu su i tamo dostupne. To je nešto što bih voleo da mi u nekom budućem vremenu bude život, da ovo što radim se svede na još manje sate posla. Sad, koliko ću u tome uspeti, Bože pomozi. 

BURO: Kako balansiraš između želje za ličnom slobodom i odgovornošću prema drugima? Koliko je tebi lično važno da budeš slobodan?

Mister X: To je moje glavno raspeće. Ja mislim da sam najvredniji lenj čovek. Ja puno radim ali sam u biti lenj i to je taj raskol. Ja volim da uživam, volim da budem u Crnoj Gori, volim tu vrstu pasivnog odmora. E sad, naravno iz odgovornosti ne mogu ni tek tako da stanem sa poslom. Tako da, to je ono što je teško pomirljivo jer ljudi su navikli da ste vi servilni i da je to sfera ličnih usluga, ali ipak nemam više 25 godina nego 54. 

BURO: Stalno pevaš. Voliš i da ideš u kafanu. Koja je tvoja pesma… životna pesma? Lepa Lukić?

Mister X: Bravo! To je baš teško, pošto ja ceo repertoar te stare muzike, komponovane srpske muzike – Lepa, Cune, Tozovac, Ana Bekuta, Brena… Ja ne znam gde bih pre. Ali ono što mi je uvek moja omiljena zvezda znala da peva kad me vidi je Lepa Lukić i pesma Lumpuj noćas sa mnom moj jarane. Lupaj čaše ljubavi jedina. Sve učini što ti srce želi, ne živi se hiljadu godina. 

BURO: Koji trendovi nas očekuju u 2025. godini? Kad je kosa u pitanju – trendovi boje i trendovi dužine kose?

Mister X: Ja mislim da će tek ’25 potpuno ispotencirati stil zapravo, a ne trend. Tako da ćemo samo da se bacimo na stil. Mislim da je sad sve dozvoljeno da možemo stilski da ispoštujemo šta god – da l’ su to osamdesete, devedesete, dvehiljadite. Sve i svašta. Ono što me raduje jeste kratka kosa i srednje dužine koje nisu više nedopustive, ali ja bih se odredio na dva-tri pravca.

Kad je u pitanju duga kosa, koliko god da sam oduvek razmišljao da zimi treba da bude kraća, leti duža, ja već sada sve duge kose ostavljam još dužim. Ja bih da nova sezona bude preterivačka – duga što duža, zatim promene da budu drastične, da imamo i kratke priče. U ostalom i ova poslednja Venecija je bila vrlo inspirativna – Monika Beluči, Tilda Svilton… Tako da, sloboda i stil, a za trend ćemo lako. Trendom neka se bave ovi što moraju.

Foto: Miladin Sormaž