Mnogi od nas još iz detinjstva nose uspomenu: dani provedeni na moru, so u kosi, zategnuta koža nakon kupanja i osećaj „čistije“ kože nego ikada pre. Postoji skoro mitsko verovanje da je morska voda lek za sve – od akni do rana, od stresa do starenja. Ali, šta zaista kaže nauka i dermatologija? Da li je slana voda saveznik našoj koži ili neprijatelj u maskirnoj uniformi?
To nije „samo so“
Morska voda sadrži u proseku 35 grama soli po litru. Međutim, njena vrednost ne leži samo u natrijum-hloridu. U njoj se nalaze i: Magnezijum – ima protivupalna svojstva, umiruje kožu, učestvuje u regeneraciji, Kalcijum – doprinosi zarastanju rana i regulaciji sebuma, Kalijum – pomaže ćelijskom metabolizmu, Cink – prirodni borac protiv bakterija i akni, Sumpor – pomaže u borbi protiv seboreje i ekcema.
Prednosti slane vode po kožu
Zahvaljujući svojim antibakterijskim svojstvima, morska voda može pomoći u ublažavanju akni, posebno na leđima i ramenima. Male ranice brže zarastaju, a prisustvo minerala poput cinka dodatno ubrzava ovaj proces.
Takođe, so ima blago abrazivno dejstvo i pomaže u uklanjanju mrtvih ćelija kože. Kod osoba koje imaju masnu kožu, slana voda može delovati kao prirodni piling, smanjujući količinu sebuma. Osobe koje pate od blagih oblika psorijaze ili ekcema ponekad prijavljuju da im boravak u morskoj vodi smanjuje svrab i upalu. Zasluge za to idu prvenstveno magnezijumu.
Poslednje, plivanje u slanoj vodi podstiče protok krvi, što može doprineti zdravijem i blistavijem izgledu kože, kao i detoksikaciji putem znojenja.
Postoje i zamke
Za svu svoju prirodnu moć, morska voda nije univerzalno blagotvorna – posebno ako je koristimo bez dodatne nege i bez mere.
Najčešća posledica izlaganja slanoj vodi jeste dehidratacija. So „vuče“ vlagu iz kože – što vodi do osećaja zategnutosti, perutanja i grube teksture. Suva i dehidrirana koža je podložnija iritacijama, borama i upalama.
Koža ima svoju hidrolipidnu barijeru koja je štiti od gubitka vlage i spoljašnjih uticaja. Učestalo izlaganje slanoj vodi, vetru i UV zračenju oštećuje tu barijeru, čineći kožu ranjivijom. Osobe sa rozaceom, ekcemom, dermatitisom i oslabljenom barijernom funkcijom mogu doživeti pogoršanje stanja. Peckanje, svrab i crvenilo nisu retki pratioci morskih kupanja kod ovih tipova kože.
Mnogi se žale da im se ten „pogorša“ čim se vrate s mora. To je takozvani „post-summer rebound“ – kada koža nadoknađuje sve što je izgubila, dolazi do nagle produkcije sebuma, začepljenja pora i pojave akni.
Preporuke
- Obavezno se istuširajte slatkom vodom odmah nakon kupanja u moru – kako biste uklonili višak soli.
- Koristite blage gelove za tuširanje bez sulfata koji neće dodatno iritirati kožu.
- Nakon tuširanja, nanesite hidratantni losion bogat hijaluronskom kiselinom, pantenolom, ceramidima ili niacinamidom.
- Ne zaboravite SPF – so i sunce zajedno mogu izazvati fotodermatitis.
- Noću koristite hranljive kreme koje obnavljaju kožnu barijeru (npr. sa shea buterom ili skvalanom).
Slana voda nije ni čudo ni katastrofa – njen efekat zavisi od tipa kože, dužine izlaganja i post-morske nege. Kod zdrave, masnije ili problematične kože može doneti poboljšanja. Kod suve, tanke ili osetljive kože, može pogoršati stanje. Zato, ako vam koža „zablista“ na moru uživajte, ali ne zaboravite da je negujete.
Foto: Pexels