U osvit nove godine, pažnju nam privlače podaci koji ukazuju da će 2026. označiti povratak jednostavnoj, „analognoj“ navici: čitanju. Prema NBC News, događaji povezani s čitalačkim klubovima na platformi Eventbrite porasli su za 31% tokom 2025. godine.
„Tihi“ čitalački klubovi – događaji na kojima se ljudi okupljaju da čitaju u tišini pre nego što se druže – više su nego udvostručeni, a 79% ispitanih iz generacije Z i milenijalsa izjavilo je da traže aktivnosti koje sve više kombinuju intelektualne i manuelno stimulativne aktivnosti.
Više nije u pitanju samo klasični čitalački klub, već večeri koje, na primer, spajaju knjige s degustacijom vina. Sve ide u prilog tome da će 2026. biti godina u kojoj knjige uzvraćaju udarac.
Da li ćemo u 2026. više čitati?
Kako piše nss magazine, još jedan pokazatelj je konstantan i impresivan rast Substacka. Do marta 2025. platforma je prešla 5 miliona plaćenih pretplata, sa ukupno 35 miliona aktivnih prijava i više od 50.000 autora koji zarađuju preko platforme.
Ovaj uspeh sugeriše da kulturna dubina i sadržaj dugog formata zaista donose rezultate, toliko da, prema analizi Social Media Pro, duži sadržaji nadmašuju kraće u ključnim metrima uspeha (stopi završetka, komentari, deljenja i čuvanja sadržaja).
Porastu „intelektualizma“ doprinosi fenomen “performativnog muškarca”, koji je eksplodirao prošlog leta i već je kandidat da postane jedan od arhetipova o kojem se najviše diskutuje ovih godina.
Performative male je momak sa cegerom nezavisne knjižare, koji u ruci nosi ledenu matchu, sa žičanim slušalicama (nikada bežičnim) i knjigom Sali Runi strateški istaknutom, doslovno je postao viralan, delimično kao meme, delimično ozbiljno.
U Sjedinjenim Američkim Državama organizovana su čak i takmičenja za performativnog muškarca, sa vaučerima za knjižare za pobednike.
Fenomen nadilazi satiru, otkrivajući nešto dublje o savremenoj muškosti i načinu na koji je intelektualizam postao sredstvo društvenog pozicioniranja. Malo je važno da li se knjiga stvarno čita ili je tu samo za Instagram; bitno je da bude prisutna.
Poznate ličnosti očigledno su doprinele eksploziji intelektualizma na društvenim mrežama. Dua Lipa, na primer, pokrenula je Service95 Book Club, literarni podkast u kojem razgovara s piscima poput Margaret Atvud, Eme Klajn i Dejvida Soloja, dok je supermodel Kaia Gerber lansirala Library Science.
Jacob Elordi je često fotografisan dok čita ili sa knjigom u džepu, dok je TikTok najavio planove za izdavanje knjiga.
Pitanje se spontano nameće: da li sve ovo predstavlja istinski povratak kulturnoj dubini, ili je samo još jedan trend za 2026? Da li se radi o istinskoj gladi za znanjem ili samo o vanvremenskom šarmu držanja knjige u ruci za slikanje, nakon čega se nastavlja doomscroling u tišini?
Ipak, nećemo biti cinični: ukoliko je 2026. godina u kojoj konačno stavljamo čitanje u fokus – i ukoliko će zbog toga makar nekoliko osoba odlučiti da svoje vreme pokloni knjigama – onda u mesecima pred nama imamo razlog da budemo optimistični.
Naslovna fotografija: KHAPBM / BACKGRID / Backgrid USA / Profimedia