Šta je gaslighting? Zamislite ovu situaciju: imate ozbiljan razgovor sa partnerom, prijateljem, članom porodice, a onda, kada se ponovo vratite na tu temu nakon nekog vremena, osoba odgovara: „Ne sećam se da smo pričali o tome“. Ili vam pak, šef dodeli zadatak, ali izostavi ključne informacije, a zatim vas kritikuje što niste ispunili očekivanja i tvrdi da ste dobili tačne instrukcije, za koje znate da ih nikada niste primili.
Možda stalno dobijate komentare kako prenaglašeno reagujete, da ste preosetljivi ili da pogrešno tumačite situaciju. Gaslighting može imati različite oblike, a kako se objašnjava u javnosti, nije uvek moguće — ili bezbedno — da se upustite u diskusiju sa osobom koja koristi ovu manipulativnu taktiku. Takođe, ovaj tekst vam može otvoriti i uvid u to da li i vi sami imate naviku da se služite gaslightingom.
Njihov cilj je često da pobede u raspravi, ali ne i da reše problem, što znači da nećete lako napredovati u komunikaciji s njima. Ipak, postoje načini kako možete efikasno da prekinete razgovor, preokrenete ishod u svoju korist, ali i da sprečite ponavljanje iste situacije.
Istražili smo kako to možete da reagujete, i prikupili nekoliko ključnih izraza i saveta kako da se nosite sa gaslightingom, uz malo zabave ali i kreativnosti.
„Imamo različite uspomene na ovaj razgovor. Evo šta ja pamtim da se desilo.“
Kada osećate da vam neko prepravlja stvarnost drugačijom od onoga kako je vi pamtite, jednostavno izložite svoje viđenje situacije. Mnogima je prvi nagon da posumnjaju u sebe, no, to je možda najčešća greška koju možemo da napravimo.
Ovaj pristup ometa pokušaj gaslightera da kontroliše narativ kako njemu odgovara. Recite jasno i sa samopouzdanjem: „Evo šta sam ja zapamtila. Da li se možda sećaš drugačije?“.
„Možemo li se vratiti na originalnu temu?“
Ako osećate da razgovor skreće s teme, preusmerite ga na ono što je zaista važno. Ako vas neko konstantno uvodi u raspravu koja nema kraja, recite: „Hajde da razgovaramo o originalnoj temi umesto toga i vratimo se na početak razgovora“ Na taj način, vraćate komunikaciju na pravi put, bez potrebe da se upuštate u bespotrebne raspravu.
„Hajde da se distanciramo.“
Kada osećate da vas ljudi ne slušaju, napravite malu pauzu. Pisanje o situaciji može vam pomoći da sagledate sve detalje – možda ste i vi pogrešili? Preporuka je da se dogovorite: „Hajde da se povučemo i definišemo svoja viđenja onoga što se desilo. Onda ćemo se ponovo sastati i razgovarati.“ Ovo može redefinisati stvari koje su možda bile nejasne ili pogrešno protumačene, a takođe pruža mogućnost za konkretan razgovor.
„Možda bismo mogli da uključimo neutralnu treću osobu koja nam pomogne.“
Ako gaslighting postane obrazac ponašanja, razmislite o uključivanju terapeuta ili medijatora. Ovo može biti vrlo korisno, posebno kada je situacija kompleksna. Kažite: „Mislim da bismo mogli da razgovaramo sa nekim ko nam može pomoći da bolje razumemo jedni druge. Da li bi to bilo u redu?“ Ovo može pomoći u razumevanju i rešavanju problema bez dodatnog stresa. Ovo može biti i idealan način da se razgovara i na poslu, kada su rasprave obično vezane za neki zajednički cilj. U tim trenucima dobro je uključiti i ostatak tima kako bi se potencijalno smanjila tenzija.
„Hajde da se fokusiramo na pronalaženje rešenja umesto raspravljanja.“
Kada prepoznate da se stalno raspravlja o detaljima, a razgovor duži i bespotrebno razlaže, pokušajte da pređete na traženje rešenja. Recite: „Zapažam da se često raspravljamo o detaljima. Hajde da vidimo kako možemo da rešimo ovaj problem umesto da se fokusiramo na to šta se tačno dogodilo.“ Ovaj pristup pomaže da se izbegne beskonačno raspravljanje i usmerava energiju ka suštini, a ne gaslightingu.
Humor vs. gaslighting
Korišćenje humora može biti odličan način da oslobodite napetost i pomognete da se razgovor vrati na pravi put. Ovaj pristup može smanjiti tenzije i dovesti razgovor na konstruktivniji put. Svakako vas stavlja u položaj osobe koja ne shvata sve lično.
Primenom ovih saveta možete lakše da se nosite sa gaslightingom i sačuvate svoju energiju, a uz to, razgovori će postati konstruktivniji i manje stresni. Svima nam je u cilju da okruženje, poslovno ili privatno, bude naše „sigurno“ mesto, i da sa ljudima komuniciramo na nivou samopouzdanja.
Foto: Pinterest
