Iako ovakva izjava može da bude romantična i odašilje snažne emocije, ona zapravo ima ton upozorenja. Zašto? Zato što su odnosi jači kada partner ima prijatelje, interesovanja i hobije mimo ljubavne veze. Ako ih nema, ako govori da „ne može da živi bez vas“, to nije preterano ohrabrujuće, iako zvuči zavodljivo. Takođe, velika greška u odnosima, prijateljskim, ljubavnim i poslovnim, nastaje kada jedna strana misli kako joj je zadatak da „spasi“ i „spašava“ ovu drugu. Svako od nas, pre ili kasnije, treba da odraste i nauči da se brine o sebi, pod uslovom da ima sve zdrastvene uslove za to. U redu je da se ljudi saslušaju, da se podeli odgovornost u osećanjima koje imamo, ali ako se naviknemo da nas neko uvek „spašava“, pre ili kasnije ćemo potpuno potonuti u nesnađenost. Postoji teorija da se suprotnosti privlače, ali postoje i ljudi koji drže do toga da je, bar kada govorimo o vezama, to apsolutna glupost koja se pre ili kasnije ispostavi kao takva. Popularna kultura ume da predstavi razlike kao nešto uzbudljivo i simpatično. Ekstreme je relativno lako prepoznati, ali postoji nemala siva zona u odnosima koja je u najmanju ruku zbunjujuća. Kada se partner „duri“ što izlazite sa društvom ili hoćete da uradite nešto što njega isključuje, i to postane stvar koju prihvatite i živite, imate dobre šanse da se nađete u toksičnoj vezi. Nema potrebe da se izvinjavate za situacije koje nisu u vašoj kontroli. To može da bude tema za otvoren razgovor, iz kog se pronalazi rešenje. Ljutnja nije rešenje.