Iako nije egzaktna nauka poput fizike ili matematike, danas se upravljanje vremenom ozbiljno proučava i istražuje, u cilju identifikacije najboljih pristupa i alata za – efikasno korišćenje sata i minuta koji su pred nama u toku jednog dana, a koje svi, iako to često ne deluje tako, imamo u istoj meri na raspolaganju. Vreme – taj najvažniji resurs savremenog čoveka, izgleda da svima nedostaje i nije ni čudo što su širom planete sve brojniji i popularniji kursevi o upravljanju vremenom.
Upravljanje vremenom izučava se kroz različite discipline – psihologiju, menadžment, neurologiju, kako bi se bolje razumela ljudska percepcija vremena, navike, fokus i način na koji se nosimo sa zadacima i distrakcijama. Ključni aspekti upravljanja vremenom uključuju planiranje, postavljanje prioriteta, identifikovanje ciljeva i analizu efikasnosti, što su sve postupci koji se mogu razvijati i usavršavati, i što je najvažnije – primeniti već odmah.
7 načina da uštedite vreme
Kako bismo poboljšali kvalitet života i smanjili bespotreban utrošak vremena – na stvari koje ne volimo, i više uživali u stvarima koje volimo – predlažemo 7 načina za pronalaženje balansa između obaveza i zadovoljstva (u toku jednog dana).
„Prekratite“ put do posla
Da sad izađete na ulicu i pitate desetak prolaznika šta im je najomraženiji deo dana, njih osam od deset sigurno bi reklo – prevoz. Većina zaposlenih u urbanim sredinama provede između 30 minuta i sat vremena dnevno u vožnji do posla (ovo je prosek, koji retko ide ka manjem broju minuta). No, razmislite – ovo uzaludno provedeno vreme u toku dana vrlo lako može da se prekrati na lep način – slušanjem podkasta ili audio knjiga (danas se ionako svi žale na to da ne čitaju kao nekad jer ne pronalaze vremena), telefonskim razgovorom sa prijateljicom koja takođe putuje na posao – ovo je nešto što će kasnije smanjiti upotrebu telefona i boravka na društvenim mrežama jer ćete umesto da se kuckate ili šaljete mimove, istinski da se ispričate. Takođe, ako se vozite autobusom i uspete da sednete, vreme možete prekratiti odgovaranjem na mejlove (što kasnije nećete morati da radite na poslu), online šopingom – to kasnije nećete raditi kod kuće, odgovaranjem na poruke na društvenim mrežama – to kasnije nećete raditi u kancelariji.
Vežbanje
Kad pokušavamo da optimizujemo vreme – dobijemo više vremena za sebe, za posao ili za druženje sa prijateljima, nekako uvek stradaju aktivnosti koje su od suštinske važnosti za naše mentalno zdravlje – počnemo da preskačemo odlaske kod terapeuta i(li) odlaske u teretanu. Tako jednom, dva, tri, pet puta, izgubimo kontinuitet i vrlo lako se odreknemo stvari koje su dobre. Iako je ključni element zdravog života, mnogima je teško da uključe vežbanje u svakodnevni raspored jer odakle nam sad još ta tri sata nedeljno za boravak u teretani, pa ako uračunamo i odlazak do tamo … Ako trenutno zaista nemate vremena za vežbanje ili biste odlazak na treninge da smanjite na jedan nedeljno, onda je dobro da u dnevnu rutinu uvedete kratke, intenzivne treninge, takozvane HIIT, koji mogu biti podjednako efikasni kao duge sesije vežbi.
Ukoliko vam je posao relativno blizu, jedan trening nedeljno zamenite vožnjom bajsa do kancelarije (uz slušanje audio – knjiga, i naravno, pod uslovom da su vremenski uslovi za to okej).
Kućni poslovi
Kućni poslovi – taj najčešći razlog za svađu među partnerima („Ko pere sudove?“, „Ko danas usisava?“, „Jesi li uključila mašinu?“, „Molim te, baci prljav veš u korpu!“) mogu postati pravi izvor zadovoljstva, ako im se pristupi na odgovarajući način. Za početak – napravite plan i podelite ga na dnevne, nedeljne i mesečne „akcije“ (tri puta dnevno perete sudove, jednom dnevno uključujete mašinu, dva puta nedeljno usisavate i brišete podove, jednom mesečno perete prozore i radite „generalku“…).
Uvedite pravilo „5 minuta“, a koje podrazumeva da radnje koje traju manje od 5 minuta radite odmah – brisanje sudopere, slaganje veša, rasklanjanje stola, čime sprečavate nagomilavanje stvari i obaveza.
Birajte pametna sredstva i alate kojima ubrzavate proces čišćenja. Recimo, Fairy Max Power u inovativnoj obrnutoj boci, dokazano je efikasan deterdžent u brzoj i temeljnoj eliminaciji masnoće – ne morate da gubite vreme na potapanje posuđa u vrelu vodu ili da ga perete po nekoliko puta, dovoljno je samo da blago pritisnete bocu kako bi se deterdžent našao na vašem sunđeru, jer nema klasičan poklopac, i da pustite vodu. Ne samo što omogućava brže i jednostavnije čišćenje i štedi naše vreme, Fairy Max Power štedi i novac, jer zahvaljujući obrnutom položaju boce možete u potpunosti da iskoristite sav deterdžent. A ono što će vam se posebno dopasti jeste to što Fairy Max Power ne curi nikada jer ima zaštitni mehanizam koji to sprečava – iako je boca okrenuta.
Kuvanje
Ukoliko volite da kuvate i svakom obroku povećujete sate i sate, probajte da u tome uživate vikendom, kada ćete za nedelju pred vama spremiti obroke za pet dana u sedmici i nositi ih na posao (jedan od načina da fino jedete na poslu – nećete se prikloniti trendu poručivanja hrane ili pronalaženja spasa u fast foodu koji se nalazi u blizini objekta u kojem radite). Meal prep definitivno skraćuje vreme koje provodite u kuhinji, a ograničite ga na glavne obroke – ujutru doručkujte žitarice koje prethodne noći potopite u mlaku vodu, a večeravajte napolju sa prijateljima ili se kod kuće opredelite za neka brza rešenja – paste, gvakamoli, bruskete (za pripremu svakog od ovih jela treba vam maksimim 15 minuta).
Capsule garderober
Ako ste se ikada zapitali zašto je Steve Jobs konstantno nosio crne rolke i farmerke, razlog je jednostavan – ušteda vremena koje ne mora da troši na kombinovanje boja, materijala i dezena, a uvek bi izgledao elegantno i kul. Jedan od razloga zašto bi trebalo da imate dobar kapsulni garderober (a OVDE saznajte kako da ga napravite) jeste taj da ne morate da mozgate satima šta sa čim da uparujete, dovoljno je da bacite pogled na stvari koje imate i budete govtovi za pet minuta. Savet plus (a ovo je nešto što bi vam rekla svaka mama ili baka) – odeću za posao spremite uveče (ispeglajte i okačite na ofinger) kako biste se ujutru samo obukli i mogli, ako treba, odmah da izađete napolje.
Društvene mreže i online sadržaj
Iako se svakome dogodilo da zaboravi na vreme i zaluta u bespućima interneta (i po pet sati), većina ljudi u proseku provodi više od dva sata dnevno na društvenim mrežama. Srećnici koji to rade manje verovatno koriste neku aplikaciju za ograničavanje vremena na Instagramu, TikToku ili Youtubeu, ili jednostavno – nemaju mreže. Ako volite ovaj vid socijalizacije ili vam od nje zavisi posao (što je verovatnije) probajte da ograničite vreme na dva sata tako što ćete ga isplanirati – neka pola sata ode na inspirativan sadržaj, pola na dopisivanje i slanje mimova, a pola na praćenje novosti na mrežama (sat i po svaki dan i to je već 14 sati mesečno na raspolaganju za neke važnije, lepše i sigurno pametnije aktivnosti).
Prazan hod na poslu
Ako posle svakog poslovnog sastanka imate utisak da ste samo protraćili vreme i da je sve izrečeno moglo da se napiše u jednom mejlu, vrlo je verovatno da prisustvujete neproduktivnim sastancima. Efektivna struktura sastanka je važna, ne samo kad je trajanje u pitanju, već i produktivnost. Sastanak sa definisanim ciljevima i vremenskim okvirima smanjuje rizik od gubljenja fokusa. Ukoliko je to moguće – ograničite ih na 15 minuta, dva puta nedeljno, a ako ih imate svaki dan, predložite da traju 5 minuta i budu online. Ukoliko se ne uključite na vreme, samo zamolite nekog da vam sve taskove pošalje – na mejl.
Fotografije i tekst: Promo