Realno, nismo preterano zahtevni kada je izbor vina u pitanju, svi smo do sada otkrili omiljene vrste i laički umemo da opišemo šta to ima u tim flašama što ih čini idealnim izborom za zabavno veče sa prijateljima. I baš pred njima se ne foliramo, dovoljno je da preporuku poentiramo sa rečju „pitko“ i svi viču može. No, šta kada se nađete na nekoj odrasloj, poslovnoj večeri koja podrazumeva escajg od pet delova i razgovore u pojmovima kao što su „buke“ i „aroma“? Pa, ništa. Ispod stola učitajte ovaj tekst i pretvarajte se da ste u studentskim danima bili somelijer. Zašto? Prvo, jer je zabavno. Drugo, jer je velika šansa da većina sagovornika takođe ne poseduje znanje jednog profesionalca (a možda i nikakvo), tako da će većina zadivljeno klimati glavom na vaše znanje posle treće čaše. Lako!
— Suvo
Kada su u pitanju termini koji se koriste u vinskom svetu, ovo je jedan koji najčešće upotrebljavaju i entuzijasti i profesionalci, iako se često greši sa njegovom upotrebom. Zapravo, nekada je somelijerima teško da ocene na šta gosti misle kada kažu da žele „suvo vino“ jer je tehnička definicija tog pojma nekada miljama udaljena od lične percepcije. U tradicionalnom smislu „suvo“ označava vino koje je bez ostatka prirodnog šećera (odnosno maksimalno četiri grama po litri).
— Slatko
Takođe jedan od termina koji se primio, ali u pogrešnom značenju. Kada neko opisuje vino kao „slatko i voćno“, verovatno priča o suvoći vina. Jer je u profesionalnom svetu termin „slatko“ rezervisano za ona vina koja imaju viši ostatak šećera posle fermentacije (više od 50 grama po litri), šta to znači? To su dezertna vina! I ona jesu baš ozbiljno slatka, nikako dobar izbor za lagano ispijanje tokom toplih večeri.
— Telo
Ovih dana kada toliko (očajno) kukamo kako naša tela nisu spremna za okršaj sa letnjim danima, teško je pojmiti da i vina pate od sličnih problema. Telo vina je u prevodu utisak koji vina ostavljaju u ustima i na osnovu toga razvrstavaju se na lako, srednje i puno telo. Podela se vrši na osnovu udela alkohola, šećera, tanina i kiselina. Laka vina su „vodenasta“ na jeziku (kao što su pinot noir i pinot grigio), srednje telo varira između „vodenastog“ i intenzivnog utiska (sangiovese i riesling), dok su vina punog tela intenzivna (shiraz i chardonnay).
— Tanini
A kad smo već kod tanina, šta je to? Znate onaj osećaj kad poželite da spontano „coknete“ posle probanja vina? E, na to su verovatno uticali tanini. Jednostavno rečeno, oni se nalaze u peteljkama, košticama i opni zrna grožđa, imaju važnu ulogu u dozrevanju grožđa i daju vinu strukturu i kompleksnost. Vina koja imaju visok postotak tanina prepoznaćete po tome što će vam se usta posle konzumiranja osušiti, a ona sa manje tanina su mnogo nežnija po nepce. Ali, tanini imaju povoljan uticaj na ljudski organizam pa ponovo imamo situaciju, da pravi odgovor leži samo u ličnom ukusu onoga ko poručuje vino.
— Barik (Barrique)
Ako pronađete ovu reč na meniju, znači da je vino provelo neko vreme u buretu od hrastovine zapremine 225 litara, koje je originalno korišćeno u Bordou, a danas je rasprostranjeno po celom svetu. U takvom buretu sazeva mlado vino, oko godinu dana, pri čemu bure daje vinu dodatni miris, boju i ukus. Obično se u takvom vinu osećaju arome kao što su: kafa, karamela, vanila, čokolada i duvan, između ostalih.
— Aroma (buke)
Ovo je na prvi pogled lako, ovu reč koristimo kada želimo da opišemo skup sastojaka koje osetimo čulom mirisa. Teži deo? Okupljenoj ekipi objasniti koje arome zapravo osećate. Ono što je olakšavajuća okolnost jeste da, ukoliko se fokusirate, vaš mozak će brzo shvatiti da li se radi o voćnim, ili možda cvetnim aromama. Vežba čini majstora, a srećom ova je jako zabavna. Termin buke označava isto, ali se koristi za starija, odležala vina.
— Finiš
Iliti ono što ostane na kraju (a na kraju smo i ovih mini lekcija). Kada progutate gutljaj, kakav ukus osećate? Ako se koncentrišete osetićete različite senzacije sve dok ukus u ustima u potpunosti ne izbledi. Ovde je pravilo lako, uopšteno je pravilo da su kvalitetna vina ona koja ostavljaju što duži trag ukusa iza sebe. Ukus vina prosečnog kvaliteta trebalo bi da nestane između 20 i 30 sekundi kasnije, a sve što osećate duže od 45 sekundi ubraja se u ona jako dobra, moćna vina.
