Priča Gisele Pelicot, žene koja je godinama bila žrtva seksualnog nasilja bivšeg supruga i desetina neznanaca koji su se prijavljivali online preko sajta za seks, tokom čitave istrage, ali i suđenja, otvorila je mnoga pitanja, a jedno od njih je i pravo na (ljudsko) dostojanstvo.
Na prvi pogled, ideja o dostojanstvu deluje benigno. Ipak, ovaj pojam se često lomi pod pritiskom nepravde i nasilja.
PRAVO NA AUTONOMIJU
Svako ljudsko biće poseduje svoju autonomiju. Autonomija podrazumeva da smo svi odgovorni za sebe i svoje želje, a ne sredstvo za nečije interese. Međutim, i nakon zločina koje su pretrpele, sve manje žrtava silovanja ima prava da zadrži svoju autonomiju, kao i dostojanstvo. Saučesnici u zločinu nisu samo oni koji su naneli direktnu štetu žrtvama. Naprotiv, narativ društva i medija igra veliku, ako ne i ključnu ulogu u oduzimanju dostojanstva i autonomije. Sedamdesetdvogodišnja Gisele Pelicot je, nakon oduzimanja autonomije i dostojanstva, uspela da se izdigne i povrati svoj glas.
Ovaj slučaj takođe baca senku na ideal u kom svaki pojedinac poseduje dozu dostojanstva. Bez obzira na to što je naišla na većinsku podršku zajednice, Gisele Pelicot je tokom tromesečnog suđenja, još jednom postala žrtva nasilja – komentara, napada najpre iznošenjem detalja slučaja u javnost. Primera radi, jedan od snimaka njenog silovanja iscureo u javnost i dostupan je na internetu.
Iako je njeno dostojanstvo bilo sistematski narušavano godinama, Gisele Pelicot je odlučila da ne bude žrtva.
Njena čuvena izjava: Sramota je njihova, a ne naša, jasno je postavila granice između narativa u kom žena gubi svoje ja i pada pod uticaj nepravde.
No, ova njena izjava budi i daleko dublju temu u društvu, a to je: Da li to znači da nas upravo dostojanstvo tera na borbu protiv nepravde koja nam je načinjena?
DRUŠTVENA KONSTRUKCIJA DOSTOJANSTVA
Pre početka suđenja, Gisele Pelicot izjavila je da ne veruje da će moći emotivno da izdrži pritisak duže od tri nedelje. Nije poklekla do kraja suđenja, tačnije tri meseca neprestane borbe.
Međutim, hajde da postavimo to čuveno pitanje: Šta se dešava kada te institucije zakažu? Gisele Pelicot je tri meseca čekala na završetak procesa, ali u našoj državi sistem je mnogo sporiji što dodatno narušava emotivno stanje žrtava. Tu je i pitanje šta kada sudske kazne ne odgovaraju razmerama zla, ili kada žrtve godinama ne dobiju pravdu?
U Srbiji primera radi, slučaj Marije Lukić iz 2019. godine, koja je progovorila o seksualnom uznemiravanju od strane bivšeg predsednika opštine Brus, Milutina Jeličića Jutke, pokazuje koliko pravosudni sistem može biti spor i neefikasan bez obzira na to što postoje pritisci društva. Iako je Jeličić osuđen, proces je trajao godinama, a Marija Lukić je trpela društveni pritisak i osude, u tom smislu niko nije odgovarao, niti je država uradila bilo šta da pomogne žrtvi.
Još jedan primer u našoj zemlji je slučaj koji je privukao pažnju javnosti u našoj zemlji 2021. godine, kada su žene optužile poznatog učitelja glume Miroslava Aleksića za seksualno nasilje. Glumice Milena Radulović i Iva Ilinčić bile su među prvima koje su hrabro progovorile o seksualnom zlostavljanju u školi glume, otvarajući vrata i drugim žrtvama Aleksića da istupe. Slučaj još uvek traje.
Ovi i drugi slučajevi dokazuju da je dostojanstvo ono što pokreće žrtve. Njihova želja za pravdom nekada je toliko snažna da društvena mobilizacija ide u korak sa njom. Ono što nam zasigurno nedostaje jeste sistemska podrška.
PARADOKS
I dok svet propagira ideju univerzalnog ljudskog dostojanstva, istovremeno, gotovo svakodnevno tu ideju ruši.
U slučajevima poput Gisele Pelicot i društvo polaže test dostojanstva: od pritisaka koje pravimo na sistem, vrednosti koje propagiramo i spremnosti da reagujemo na nepravdu. Jer, jasno je da bez institucija, konstantnog rada na definisanju novih zakona i podrške okoline, pojedinac koji pokušava da zaštiti svoje dostojanstvo i autonomiju vodi bitku sa vetrenjačama.
Gisele Pelicot je demonstrirala šta znači borba za dostojansto time što je odbacila sve okove koje društvo nameće ženama, posebno žrtvama silovanja i time pokazala da zločin koji je preživela ne definiše nju već one koji učestvovali u nepravdi. Ona je podstrek svim ženama koje osećaju krivicu, sram i plaše se osuda.
Foto: Instagram