Zašto Subotica nije najdepresivniji grad u Srbiji?
Možda zvuči naivno, ali danas sam srećan što sam baš u Subotici.
Jedinstvenost Srbije leži u njenoj raznolikosti: sever, jug, istok i zapad zemlje imaju potpuno različite karaktere. Ja ću govoriti o severnoj Srbiji, o gradu koji se često potcenjuje i naziva najdepresivnijim gradom u zemlji – o Subotici.
Zovem se Igor Klimenkov, iz Sankt Peterburga, i pre skoro dve godine, odlučio sam da probam potpuno drugačiji život – da se preselim u Srbiju, u Suboticu, i izađem izvan granica uobičajenog jezika, kulture i načina života.
U ovom tekstu delim svoja iskustva o Subotici – ona koja sam stekao u prvim mesecima života ovde i koja su i dalje sa mnom. Želim da preispitam popularno mišljenje na društvenim mrežama da je ovo “depresivan grad”, jer se realnost pokazala potpuno drugačijom.
Neću pričati istoriju grada ili nabrajati popularna mesta – to lako možete pronaći na Vikipediji. Ja delim svoja osećanja i zapažanja.
Takođe, želim da ponudim ideju za kratki izlet i da ispričam o mestima koja obično ne ulaze u turističke vodiče, ali koja po mom mišljenju svakako vredi posetiti ako odlučite da dođete ovde na jedan ili dva dana.
Moji prvi utisci i osećanja u gradu
Nisam imao prevelika ili premala očekivanja od grada, pa je možda zato moj utisak bio objektivniji. Pre selidbe, o Srbiji sam znao vrlo malo — malo istorije, gde se nalazi na mapi i nekoliko reči srpskog jezika koje sam naučio u aplikaciji pre puta.
O Subotici sam znao još manje: mali grad čije sam fotografije video u Vikipediji. Jedina orijentacija bio mi je poznanik koji je živeo ovde i često pričao koliko mu je prijatno u gradu.
Sećam se kada smo se čuli, ukratko mi je prenеo utiske i pomislio sam: zašto da ne? Možda zvuči naivno, ali danas sam srećan što sam baš u Subotici.
Kada sam sleteo u Beograd, proveo sam tamo svega oko 5–6 sati. Glavni grad, buka, saobraćaj, ljudi — delovalo je poznato, slično gradovima u Rusiji, a istovremeno strano. Već posle nekoliko sati uzeo sam autobus za Suboticu.
Put kroz Vojvodinu postepeno je menjao gradsku gužvu u mir. Arhitektura se menjala, kuće su postajale urednije, naselja tiha. Osećao sam se kao da ulazim u drugo vreme sa svojim ritmom života.
Zamislite da prvi put dolazite u zemlju, menjate grad i ne znate lokalni jezik. Glavni grad može delovati ludo — brz i bučan, a mali grad daje prostor da se opustite i izdahnete. Takva je Subotica.
Prvi dani su bili kišoviti, ali uprkos oblačnom vremenu, grad nije delovao tmurno. Odmah su me oduševile njegove prijatne ulice – puno zelenila i drveća i uredne zgrade stvarale su gotovo magičnu atmosferu.
Prijatno me iznenadilo i kako mali grad pruža mnogo mogućnosti – nisam očekivao da će biti toliko sadržaja. Ne radi se samo o velikim prodavnicama, već i o brojnim kafićima, restoranima i barovima, mnogi od njih autentični i posebni. I pored svoje veličine, Subotica se oseća živom i modernom. Tokom prve godine otvorilo se nekoliko novih mesta i projekata koji su prijatno iznenadili svojim kvalitetom i originalnošću.
Svakim danom i nedeljom primećivao sam koliko pažnje grad posvećuje detaljima, čak i van centra: dobro izgrađene biciklističke staze, zelenilo, istorijske zgrade koje nisu oštećene nekvalitetnom rekonstrukcijom, uredne fasade i dvojezične oznake. Sve ove sitnice stvaraju osećaj brige i topline.
Radio sam na daljinu i nekoliko puta nedeljno išao samo da prošetám ulicama grada, čak i onim manje prometnim. Taj osećaj mira i urednosti, iako nije savršen, pamtim i danas.
U narednim mesecima istraživao sam grad, upoznavao stanovnike i primećivao prednosti, ali i mane. Posetio sam nekoliko manjih gradova u regionu i stekao širu sliku o Subotici. Ispod ću podeliti one aspekte grada koji ga čine živim, zanimljivim i inspirativnim.
Zašto ne mogu da nazovem Suboticu depresivnim gradom?
Gradska sredina i istorija grada. Izgled grada, njegove ulice i arhitektura stvaraju osećaj harmonije. Različite epohe i stilovi ovde se prepliću: istorijske dominantne zgrade, kvartovi modernizma, uređeni trgovi i zeleni koridori povezani biciklističkim stazama formiraju skladan i udoban gradski ambijent.
Posebno su mi zapali za oko fasade i vitraži: prikazani su životinje, insekti, porodični grbovi – detalji koji su nekada odražavali delatnost prethodnih vlasnika. Poseban utisak ostavlja Gradska Kuća, gde su svi ovi elementi objedinjeni.
Na prvi pogled to su samo lepe zgrade, ali kada bolje pogledate, shvatite: svaki vitraž i svaki detalj pričaju priču o gradu.
Arhitektura grada nije sterilna ili uniformna — upravo raznolikost čini grad živim. Pažljivo kombinovanje stilova, zelenih zona i detalja stvara osećaj da o gradu brinu i njegovi stanovnici, i gosti. Dok šetam ulicama, stalno otkrivam nove male detalje koji čine Suboticu posebnom.
Na mojim očima mnoge zgrade, njihovi fasadi, izlozi i ulazne grupe su se preoblikovali zahvaljujući projektu suboticaisnotdead, koji se bavi obnovom objekata uz poštovanje istorijskog i kulturnog konteksta — od ulaza i vrata do reklama. Preporučujem da pogledate njihov Instagram, gde se vidi kako obični elementi gradske sredine postaju deo žive istorije.
Za godinu dana života u Subotici nisam stekao osećaj „zamrznutog“ grada. Sećam se da leti gotovo nijedna nedelja nije prolazila bez događaja – od malih izložbi i koncerata do noćnih bazara koji okupljaju stotine ljudi. Naravno, to ne znači da u gradu nema mirnih i običnih dana.
Posebno mi je zapalo za oko kako sam noću šetao ulicama i video ljude na biciklima, u kafićima ili jednostavno u šetnji – čak i u 23–24 časa grad nije spavao.
U Subotici skladno koegzistiraju mađarske, srpske, hrvatske i druge tradicije. Za mene je to jedan od jasnih plusova grada – grad je živ, otvoren i bogat raznolikošću koja se oseća u svemu, od gradskih događaja do svakodnevnog života.
Posebno su me impresionirale kulturne inicijative koje čine grad živim i otvorenim. Na primer, Klara i Roza. Za mali grad takvi prostori su za mene bili neočekivani. Više puta sam posećivao događaje i susrete u njihovom kulturnom centru, gde se redovno organizuju izložbe, radionice i edukativni programi. Tu nastaje prostor gde možete čuti različite glasove i isprobati nešto novo.
Iako je jezero u susednom gradu, ne mogu da ga izostavim sa liste mesta koja život u Subotici čine posebno prijatnim. Do Palića se može stići za svega 15 minuta autobusom ili pola sata biciklom – i odmah osećate da ste u drugom svetu.
Često sam odlazio tamo dva puta nedeljno, čak i zimi, da prošetam, sednem kraj vode ili jednostavno promenim ambijent.
Oko jezera su biciklističke staze, udobni kafići i restorani, a na kraju rute se nalazi vinarija Zvonko Bogdan, gde možete probati lokalno vino i uživati u pogledu na jezero. Pored šetališta nalazi se veliki, lepo uređen park, koji čini šetnje još prijatnijim. Čak i u hladnom periodu godine ovo mesto pruža osećaj lakoće i mira, idealno za šetnje, vožnju bicikla ili jednostavno miran odmor u prirodi.
Često sam čuo da je priroda Vojvodine dosadna u poređenju sa jugom ili planinskim delovima Srbije: ravna polja, mali reljefni padovi. Ali u Subotici se to potpuno drugačije oseća. Prostranstvo, zeleni parkovi i uređene šetališne zone, a pored jezero Palić, stvaraju komfornu atmosferu za šetnje, biciklističke ture ili jednostavno miran odmor na svežem vazduhu. Čak i jednostavna priroda ovde doprinosi osećaju smirenosti i harmonije.
Šta posetiti u Subotici?
Ispod je kratak spisak mojih ličnih preporuka za vikend posetu gradu. Ovde nisam uključio najpoznatija turistička mesta – o njima ste sigurno već čuli u vodičima, na Instagramu ili TikToku. Ovo su mesta koja sam ja voleo i koja, po mom mišljenju, daju pravi ugođaj Subotice.
Ova ulica se nalazi odmah kod Gradske kuće i teško je da je propustite. Dok šetate, obavezno zavirite u dvorišta i kroz kapije — često su to mali, prijatni kutci koji čine grad posebnim. Na ulici ima mnogo zanimljivih malih prodavnica i kafića, a šetnja ovde stvarno pomaže da osetite ritam Subotice.
Šetnja kroz stambene kvartove je jedan od najboljih načina da doživite grad. Preporučujem područja od Gradske kuće do Dudove Šume i ka Prozivci. Ovde je mirno, zeleno, ponekad se mogu uočiti umetnički detalji na kućama, a uz to imate priliku da vidite svakodnevni život Subotice u njenom prirodnom obliku.
Ovo je jedna od najautentičnijih prodavnica u gradu, gde možete pronaći retke knjige, vodiče, karte i razglednice. Posebno volim razglednice sa starim prikazima Subotice — to je najbolji suvenir i za mene uvek mala inspiracija.
Do jezera se stiže za 15–20 minuta autobusom broj 6 ili za oko pola sata biciklom. Preporučujem bicikl jer tako najbolje možete uživati u prirodi i pogledati okolinu. Oko jezera su šetališta, biciklističke staze, kafići i restorani, a na kraju i vinarija Zvonko Bogdan. Čak i zimi, ovde je prijatno šetati i odmarati, dok leti mesto oživljava sa turistima i lokalnim posetiocima. Uživanje je i u velikom, uređenom parku pored jezera, koji čini šetnje još udobnijim i opuštenijim.
Obična, ali veoma prijatna poslastičarnica sa pristupačnim cenama i ukusnim tortama. Mesto je porodično, sa toplom atmosferom – idealno za kratku pauzu dok istražujete grad.
Mit o depresivnoj Subotici
Subotica je grad sa bogatom istorijom, multikulturalnom atmosferom, prijatnim ulicama, aktivnim kulturnim životom i dostupnom prirodom. Mali po površini, ali ogroman po utiscima. Naravno, postoje i mane, grad nije savršen, ali čak i nakon života u Beogradu i putovanja po drugim srpskim gradovima, uvek mi je drago da se vratim ovde . u mesto koje istovremeno deluje kao domaće, a i dalje iznenađuje.
Predstava o Subotici kao depresivnom gradu – mit. Visoke stope samoubistava, o kojima se ponekad piše, nisu potvrđene činjenicama.
Delim svoja zapažanja kao stranac, i možda će delovati naivno običnim građanima Srbije. Ali, ako je ovaj tekst ubedio vas da Subotica zaslužuje pažnju ili vas inspirisao na jednodnevni izlet, moja svrha je postignuta.
Za mene je Subotica pravi srpski hometown.
Fotografije: Privatna arhiva