Kafa je više od izuzetne biljke i nešto daleko iznad samog zrna, industrije, distribucije i potrošnje. Kafa je simbol rituala i druženja. Stvar individualnog i kolektivnog.
Ona je pristup životu kakav gledamo u Netfliksovom dokumentarcu „Tajna plavih zona“(Blue Zones), gde shvatamo kako je jedan od ključeva srećnog i rasterećenog života u rukama ljudi koji se druže, koji nisu usamljeni, čiji je nivo energije na visokoj estvici.
Kafa je neretko taj faktor koji spaja ljude. Ipak, kako druženje ume da ode u smer koji se ne može nazvati apsolutno zdravim, ne bi bilo loše da kafu koristimo na način koji ima smisla po naš um i telo. Ovde ćemo se fokusirati na domaću, u čemu nam pomaže nutricionistkinja Snežana Paučinac.
KAFA po meri zdravlja
U pogledu konzumiranja kafe, preporuka Svetske zdravstvene organizacije je unos do 400mg kofeina dnevno. Okvirno, to je 4 šolje kafe (šolja je 240 ml). „Moja preporuka je da se pre podne popije do 1 i po podne 1, i to pre 17 časova. Svako konzumiranje kafe posle toga može negativno da utiče na san, kao i na ostale metaboličke procese koi se događaju dok spavamo. Svako od nas treba da isprati kako na njega deluje kofein“, opisuje Snežana.
Radi sklapanja šire (zdravstvene) slike o kafi, važno je znati sledeće stvari:
Ona je bogata antioksidansima koji u našem organizmu neutrališu slobodne radikale i time smanjuju oksidativna oštećenja. „Postoje istraživanja čiji su rezultati pokazali da ispijanje jedne do dve šoljice kafe dnevno može da smanji rizik od razvijanja dijabtetesa tipa 2, srčanih bolesti, pa čak i raka. Za neke neurodegenerativne bolesti, kao što su Parkinson i Alchajmer, čak i povećan unos kafe pokazao se kao dobar, tačnije, ljudi koji piju kafu imaju dosta manji rizik od razvijanja ovh bolesti“, predočava nutricionistkinja.
Pored antioksidanasa, kafa sadrži i neke osnovne vitamine i minerale kao što su magnezijum i potazijum, vitamin B2 i B3.
KAFA po meri aktivnosti
Kafa sadrži kofein, psihoakltivnu supstancu, koja utiče na nervni sistem. „Pored očiglednog podizanja nivoa energije, kafa je odlična za poboljšanje koncentracije. Takođe, šoljica kafe pre odlaska na trening i te kako može da pomogne boljim performansama tokom fizičke aktivnosti i rekreacije. Kofein deluje i kao dijuretik, stoga pomaže da se brže izbacuje voda iz orgnizma i da se sagorevaju masti“, pojašnjava Paučinac.
TRIK za domaću
Priprema domaće kafe krije brojne finese. S jedne strane, nije reč o nauci, ali sa druge, zašto ne bismo izvukli maksimum iz kafe? Ako već možemo. A možemo. Nekoliko primenjivih saveta otkriva nam Ilija Đurić, profesionalni degustator kafe u regionu.
„Ono što bih naglasio kao preporuku jeste da se kafa kuva tako da se odmeri količina za jednu šoljicu, jer se na taj način najbolje oseti njen ukus. Međutim, mogu se kuvati dve i više kafa odjednom, kao na primer onda kada želite da ugostite više ljudi“, ističe.
„Slobodno ostavite vodu da provri, ali nemojte dozvolite da vri duže vreme. Skinite džezvu sa ringle, stavite u nju željenu količinu kafe, dobro promešajte i vratite je na grejnu površinu. Mnogi čekaju da se smeša kafe i vode podigne nekoliko puta, što nije dobra praksa. Kako bismo dobili napitak sa bogatom penom punom autentičnih, kafenih aroma, jednom je sasvim dovoljno“.
Đurić otkriva i idelanu meru kafe za jednu šoljicu. Ako želimo pravi, intenzivni ukus domaće kafe, ne bi trebalo staviti manje od 10 grama kafe (što je jedna puna kašičica) na jedan decilitar vode.
Godišnja potrošnja
Mereno po glavi stanovnika, najviše kafe piju stanovnici nordijskih zemalja, u kojima ima veoma malo sunčanih dana, pa se ona konzumira kao stimulans koji pomaže da se što lakše održe u budnom stanju i ratosiljaju umora.
Popriličnu količinu kafe piju i Amerikanci, Nemci i Francuzi. U Japanu, zemlji koja postaje sve veći uvoznik kafe i u kojoj ovaj napitak sve više dobija primat nad čajem, prvi oktobar je zvanično priznat kao Dan kafe. Specifičnost ove zemlje je u tome da, pored toga što postaje sve veći potrošač kafe, kupuje najkvalitetniju i najskuplju kafu.
(Opšta) kultura kafe
Kafa je tropska biljka koja raste na 600-1800 metara nadmorske visine. Ono što mi uopšteno zovemo kafa je piće koje je pripremljeno kuvanjem pečenih, mlevenih zrna. Proizvod koji daje biljka kafe ima izgled crvene višnje sa dva semena.
Nakon razdvajanja iz voćne pulpe, dobijamo zrna koja su opšte poznata kao „zelena zrna“ kafe (Buffo and Freire, 2003). Bobice kafe, koje sadrže zelena zrna, produkti su zimzelene biljke iz roda Coffea. Dve najrasprostranjenije vrste su Caffee canephnora (takođe poznata kao Caffe robusta) i Caffee Arabica.
Tekst i foto: BURO. Promo
