U ateljeu kod Zlatana Vehabovića u Zagrebu

Prvi put sam videla slike Zlatana Vehabovića u Splitu, 2023. godine, u galeriji Kula. To je bio samo mali deo izložbe „Mapa manjeg svijeta”, Muzeja za umjetnost i obrt u Zagrebu. Energija ovog neobičnog prostora odradila je svoje i slike su prosto progovorile. Kao da sam ušla u neki dokumentarni film i kao statista slušam razgovore glavnih aktera. Sećam se da sam kasnije ceo put do Beograda proučavala Zlatanove slike i poreklo ovako snažnog stvaralaštva.

Montaža slika kao uzbudljiva avantura kroz vreme

Zanimljiva je sama ideja kako je nastala ova izložba. Direktor Muzeja je želeo da Zlatan napravi izložbu povodom 140 godina Muzeja. I tu kreće igra. Zlatan je tražio da ga puste u arhiv Muzeja. Tamo je kopao, istraživao, otkrivao… a onda je počeo da slika platna velikih dimenzija, kolaže u kojima su progovarali fragmenti istorije: dokumenti, predmeti, fotografije, portreti. Proces je trajao godinama.

Slike su me podsećale na eseje, prosto, mogla sam da čujem glas naratora kako izlazi iz slika. 

U razgovoru sa Zlatanom

Evo me danas u Zagrebu i napokon imam priliku da upoznam ovog neverovatnog stvaraoca koji se poigrava samim medijem, slikarstvom. Svaki ulazak u slikarski atelje izaziva posebno uzbuđenje. To je prostor igre ali i pronalazaka, mesto gde se slikar sklanja u intimnu školjku sa malim otvorom odakle ulazi život.

Zlatan je drag i vedar. Lagano se kreće kroz svoj prostor, kao da pleše oko radnog stola na kojem su isečeni delovi kolaža, fragmenti ili inspiracije za neku novu sliku.

“Kad sam počeo da se bavim slikarstvom jako sam naginjao ka narativu. Priča mi je uvek bila jako bitna. Pokušavao sam na neki način da dokažem da u taj nemi, statični medij slikarstva može vrlo dobro i jasno da se prenese neka priča… Dok nisam došao do toga, da je možda najbolje da sliku ostavim na miru”.

“Pusti sliku da bude slika”, odzvanjalo je u prostoru kao neka mantra umetnika.

Onda je počeo da radi sliku za slikom. Bez teme i bez namenske priče. Svaka slika ima svoju slobodnu formu, a međusobno i nisu nužno povezane. 

Skice za slike je dugo radio digitalno. A onda se vratio na “normalni kolaž”:

pripremi gomilu sadržaja koje digitalno obradi, a onda odštampa, iseče i igra se kao dete u igraonici.

Pitanja i odgovori u slikama

Kada stanete pred sliku uvek tražite odgovore. Možda ponekad i nema odgovora. Nema objašnjenja. Slika ima neki svoj prostor u koji ti ne da da udjes. Ili možda baš obrnuto: otvara prostor za naše lične doživljaje i interpretacije istih.

Zlatan kaže da kad završi sliku ona više nije njegova. 

Smisao slikarstva možda i jeste da nam dozvoli da budemo slobodni, jer nema kraja imaginaciji posmatrača.

Zlatan Vehabović (Banja Luka, 1982.) je jedan od najcenjenijih slikara nove generacije u Hrvatskoj. Višestruko nagradjivan, njegove slike su uključene u muzejske i privatne kolekcije u Hrvatskoj i inostranstvu.

Trenutno možete da pogledate grupnu izložbu „Rasplitanje” u galeriji Trotoar u Zagrebu, gde je izložen Zlatanov „Leviatan” iz 2013. god, delo koje vam napravi knedlu u grlu koja dugo dugo tu ostane dok se doživljaj ne prenese na svaku ćeliju našeg zatalasanog unutrašnjeg mora.

Piše: Nataša Nikodijević Savin, @myjourney.rs

Fotografije: Kristina Vrdoljak