Povezano
Konjukcija plutona i sunca: Vodolija na astrološkoj sceni
Ima taj jedan znak koji malko štrči. Taj jedan znak, koji iako jedanaesti po redu, kao da je doveka “trinaesto prase”. Crna ovca. Onaj koji se ne da lako poravnati. Koji oseća da u životu, baš kao i u tetrisu, ako se potpuno uklopite, nestajete.
Ima taj jedan znak koji je poput Blizanaca i Device, takođe ljudski u tom životinjskom krugu Zodijaka, ali koji više nego ostali štrči, jer iznova i iznova sve dovodi u pitanje, razmatra, misli “ a ko je to Čovek?”, koja su mu načela, koji mu je svetonazor, i koji prati šta se to sa vremenom u čoveku menja i evoluira, i pritom se nikad ne miri se sa površnim odgovorima.
Zna da je jedino promena konstantna u ovom Univerzumu, te je prihvata i prati, šapućući sebi u brk “il promena, il me nema”. I kao da svaki put kad je bio nadomak da razume sam sebe, poput krive koja se beskonačno približava svojoj asimptoti bez da je ikada dodirne, taman kada dođe nadomak samospoznaje, uvidi da više nije taj isti, nego se promenio, te je opet neko novi. Kao što ni voda što izlazi iz posude koju nosi, nikad nije ista, tako je i njegov identitet protočan i fluidan.
I kao da svaki put kad se zapita ko je, se intuitivno zagleda u nebo kao najmerodavnije ogledalo, kojem se najpre obraća sa pitanjem koliko je sve čovek više od misleće životinje, te koji iznova traži novo razumevanje te veze čoveka i samog Univerzuma, iako osećaja da je ceo Univerzum u Čoveku, baš kao što je u njemu i vascelo Nebo, opet ne zna kako da tu neraskidivu vezu i uzajamnost, do tančina razume i dokaže, bez da se uplete u sopstveni haos misli i kučine nedokučivog. Jasno vam je da je taj znak, znak Vodolije.
VODOLIJA KAO PROMETEJ
Vodolija je ta spona izmedju samih Bogova sa Olimpa, i ljudi, ona je taj Prometej koji je prkosno ukrao vatru znanja od bogova i predao je u ruke čoveka, te ispaštao svaodnevno na Kavkazu, dok mu je orao, tako okovanom kljucao jetru.
Kao da je baš ta Vodolija dobila najteži zadatak, da spoji u jedno najveće suprotnosti, te da shvati da je spoj svih suprotnosti, čista svest. Te su baš vladari Vodolije, Saturn (Hronos), Bog vremena, koji je nosilac svih sećanja, iskustva i znanja, utkanih u prošlost i u Akaške spise, i Uran, taj odmetnik, koji je nastao iz samog haosa, kao nosilac sećanja iz budućnosti.
Zato su Vodolije takve telepate, jer kao da povezuju prošla i buduća sećanja, i tim znanjem (budućnosti) i razumevanjem zakona uzroka i posledice, oslobađaju čoveka od večnih okova karme (Saturna). Pored tog teškog zadatka, spojiti budućnost i prošlost u večnom sad, Vodolija treba da spoji strukturu (Saturna) i sam haos (Urana). Još teže, kako Uran predstavlja samo Nebo, a kako je on egzaltiran baš u znaku Škorpije, čiji je vladar Pluton, Had, koji vlada samim jezgrom Zemlje, Vodolija treba da poveže to Nebo i jezgro zemlje.
Drugi vladar Saturn, egzaltiran je baš u Vagi, gde nalaže da Vodolija, kolikogod bila jedno samodovoljno, nezavisno i samostalno biće, ipak čezne za odnosima (Vaga) i nadasve za pravdom, jednakošću i ravnopravnošću svih (što predstavlja samo poravnanje tasova vage). I zato ta Vodolija povezujući sve te suprotnosti, kao da stalno stoji razapeta između krajnosti i polariteta, pokušavajući da najpre zadrži svoju snažnu autentičnost, a istovremeno bude prihvaćena od svih onih koji su međusobno slični, a od nje drugačiji.
Stoga često iznova živi basnu “ružno pače” tražeći svoje jato, sve dok ne spozna da je labud. A ta spoznaja, kao i duboko prihvatanje svoje posebnosti, je jedno iskustvo prodora u samospoznaju odakle ona razume svaku drugu različitost, i postiže prihvatanje svih. Ali taj put te spoznaje, baš uz suvladara Urana često je išao kroz samodestrukciju, rušenje tabua, razaranje postojećih normi, pravila i prvobitni beg od sebe…baš kao što kažu sve te engleske, uranovske reči break through, break free, break the rules, break the spell. Baš kao što kaže o tom proboju u pesmi:
I’ll meet you at the divide
To break the spell
A point where two worlds collide
Yeah, we’ll rebel
And we run, and we run, and we run, and we run
And we run, and we run, and we run
Until we break through
U tom posebnom slamanju, kao da je napre poput jajetove ljuske krcnuo ego, te je krcnuo i taj osećaj odvojenosti od svega što jeste, od svih ostalih, i tim velikim padom granice izmedju nas i drugih, rodila se, iznedrila i izlegla spoznaja o jedinstvu, jednakosti, jednoti, međuprožetosti i nastao je jedan dubok zaron u kosmičku svest, i samu kolektivnu svest.
Desila se svest o kvantnom sprezanju u potki ne samo čovečanstva, več čitavog kosmosa, gde su toj Vodoliji najbliži oni najdalji, oni što ih neki zovu stranci, oni druge rase, druge vere, oni vanzemaljci. Kao da bi dokazala tu jednakost, mora baš tom “tuđinu” da bude i bliža nego najbližem.
E zato je Sunce u padu u Vodolija, jer ono kao da zarad svih drugih odustaje od svog sjaja, iz straha da ne zaseni druge. Zato se Sunce u Vodoliji decentralizuje, i luta po rubovima svojih galaksija, kao outcast, kao odmetnik svih sistema, pa i sopstvenog, jer ne prihvata nikakvu centralizovanu moć, ni vlast, jer ne veruje u sistem, nego u haos, entropiju, u nasumičnost. Veruje u slučajnosti i sinhronicitete, znajući da je svaka slučajnost zapravo pravomernost zakona koje čovek još nije istražio, imenovao ni shvatio.
Vodolija je više od samog Sunca, ona je Supernova, ona je ta koja eksplodira usled sopstvene gravitacije i postane crna rupa, ostvavivši za sobom najveći svetlosni bljesak, jer za razliku od Sunca koje sve privlači sebi (Lav), ona zna da je njeno samo ono što da drugima, zato se ona potpuno predaje i nestaje ostavljajući neizbrisiv trag u dušama svih koji je znaju.
Vodolija je neumorna je u toj veri da će se čovek probuditi i osvestiti svoje zvezdano i božansko poreklo. Veri u ono ljudsko, dostojanstveno. Veri da je to ljudsko stepenica ka božanskom. Zato ona nikad nije prestala da veruje u samog Čoveka. Onog individiualca. Samostalnog čoveka koji je nezavistan od sistema. Koji mu prkosi time što predstavlja instituciju sam za sebe. Jer je on master svoje sudbine. Vodolijski čovek. Slobodan čovek. Nezavistan. Može da bude i freelanser. Onaj koji lansira svoje genijalne ideje Ili usluge u etar. Onaj koji telepatski komunicira sa svemirom, i kanališe njegove tajne. Onaj koji je krenuo od 0, koji je bio „mali od palube“, ali je sad porastao i postao master u tome što zna. From zero to hero. I sad radi za sebe. Za svoj veliki san. Živi svoju viziju. Sam svoj gazda, sam svoj majstor. I pobratim sa svim sličnima.
TELEPATIJA VODOLIJA
O kako se te autentične originalne posebne individue samo prepoznaju. Telepatski. I eto ih sad ti brutalni team-ovi, udruženja, klasteri genijalnih umova, koji nastanu u trenu oka. Samostalnim pregrupisanjem i prepoznavanjem jednih drugih, po znaku posebnosti i stručnosti. I eto kako se samo umrežavaju. Onom treba IT stručnjak, ovom marketing ekspert, ovaj razbija neki novi softver, a ovaj zna kako da doda svoj master touch, te sve što dodatknu dobija odličan moderan design i autentičan lični pečat. I eto gac. The team. The crew.
Ne odabranih od strane nekog CEO, već pozvanih, posebnih i međusobno prepoznatih. Prepoznatljivih. Nema ovde ni fejkovanja, ni kopiranja. Ovo su ljude koji su do te mere svoji i originalni da niko ne može ni da kopira ni da imitira. Sve i da nema autorskih prava i copy right-a. Što kaže Lana del Rey “An inimitable soul”. Jer ti ljudi su brend za sebe i bez brenda. Oni tako nose sebe, jer im njihova autentičnost stoji kao skrojena. I kad se više takvih umreži to je kao nastajanje novih sazvežđa. To su najveći pasionirani profesionalci koji su “napaljeni” na ono čime se bave i koji se usput igraju i brutalno zezaju i nadasve uživaju dok to rade i zaista time menjaju svet, dok su okupljeni oko zajedničke ideje.
Oni cene i poštuju najpre znanje i umeće i slobodu onog drugog, a ne diplome sa mrtvim slovima na papiru, koje stoje iza neki wanna be stručnjaka. Ako si stručnjak, demonstrairaj svoje umeće na delu, sa brilijantnom lakoćom. Upravo Sloboda jeste najmanji zajednički činilac svih ovih slobodomislećih ljudi, dok kao da započinju neki nevidljivi „pilot projekat“ koji bi postavio temelj za bolje društvo, gde je čovek-čoveku ne vuk, nego brat. Ovo su ljudi koji kao da su programirani da repogramiraju ljudsku svest i usklade je sa novim kosmičkim zahtevima.
Ovo umrežavanje, grupisanje i prepoznavanje „posebnih“ sa novom svešću i novom vizijom i poretkom čovečanstva, se počelo dešavati spontano još kad su Saturn, pa Jupiter još 2020. ušli u znak Vodolije, gde se ta iskra slobode i čovečnosti kao olimpijski plamen prenela na Plutona u Vodoliji (od novembra 2024), a koji ovih dana posebno smelo i dostojanstveno gori, kao nova nada, u duhu mladih, nepokornih, nepotkupljivih i nepodmitljivih, i svih onih koji se tako osećaju, najpre jer i Sunce 20. januara ulazi u znak Vodolija, i 21. januara odmah pravi konjunkciju sa Plutonom koji ulazi u znak Vodolija, dok će se Merkur takođe 28. janura pridružiti sazvežđu Vodolija.
Ove konjunkcije Sunca i Merkura sa Plutonom (21. i 29. januara), naglašavaju snažnu borbu za slobodu, pa i samim životom. Kao da postoji jaka svest da život bez slobode, i poštovanja ljudskih prava, ni život nije dostojan življenja. Budi se snažan bunt, revolt i duh Če Gevare i hrabrost da se čak i samom Plutonu pogleda u oči, jer se nema šta izgubiti, ako su sloboda i dostojanstvo izgubljeni. Međutim potrebno je naredne nedelje primetiti i osvestiti sopstvenu samodestruktivnost (Sunce-Pluton konjunkcija) i tokove sopstvenog unutrašnjeg monologa samonipodaštavanja (Merkur-Pluton). Ukoliko uspemo da prevaziđemo iskušenje da drugima kažemo teške reči, Merkur-Pluton konjunkcija iznedriće i jednu zdravu asertivnost, čemu ili kome sve treba da kažemo ne, kako bismo napravili proctor za to novo, što želimo u svojoj realnosti.
Naredni period će svako na ličnom planu imati priliku da uvidi apsurd i neodrživost postojanja starih struktura, te usled njihove nefunkcionalni uvideti da je neophodno restartovanje sopstvenog sistema i prelazak na nova fabrička podešavanja, zapravo kosmička podešavanja, poredak i poravnanja. Ovaj restart verovatno mora da krene na unutrašnjem nivou od svakog pojedinca, ka kolektivnoj svesti, a na vama je da odlučite sa kime biste posmatrali rušenje te kule, i kraj tog starog sveta, dok pritiskate zajedno to restart dugme.
Baš kao što se pita Billie Eilish:
If the end of the world was near
Where would you choose to be?
If there was five more minutes of air
Would you panic and hide
Or run for your life
Or stand here and spend it with me
If we had five more minutes
Would I, could I, make you happy?
Foto: Pinterest