Četiri faktora koja verovatno usporavaju vaš metabolizam

Kada se osećate usporeno ili se borite da izgubite kilograme, primamljivo je okriviti „spor“ metabolizam. Ali metabolizam nije jednostavan prekidač koji možete upaliti novom vežbom ili trendom u ishrani.

Uprkos tome što je važno šta jedete i koliko se krećete, metabolizam je daleko kompleksniji. To je zapravo složen sistem; zbir svih hemijskih reakcija u vašem telu koje pretvaraju hranu u energiju za napajanje svega, od otkucaja srca do vaših misli i svakodnevnog kretanja.

Iako genetika, starost i ishrana utiču na to koliko efikasno radi, mnoge svakodnevne navike takođe igraju ulogu. Prema dijetetičarima, ovi često zanemareni faktori mogu uticati na to kako vaše telo sagoreva energiju.

Dobra vest? Male, održive promene mogu pomoći da se stanje poboljšta, tokom vremena.

Faktori koji utiču na metabolizam: Stres

Stres nije samo poremećaj raspoloženja – može imati veliki uticaj i na metabolizam. Kada stres postane hroničan, telo proizvodi povišene nivoe hormona kortizola. U kratkim naletima, kortizol pomaže telu da odgovori na neposredne izazove. Ali tokom vremena, može doprineti neravnoteži koja utiče na to kako telo koristi i skladišti energiju.

Kortizol takođe utiče na šećer u krvi povećanjem proizvodnje glukoze u jetri i smanjenjem lučenja insulina. To čini telo sklonijim skladištenju masti i manje efikasnim u korišćenju energije. Aktivnosti poput dubokog disanja, meditacije, provođenja vremena u prirodi ili redovnog kretanja mogu pomoći u smirivanju nervnog sistema i podršci metaboličkom zdravlju.

Kvalitet sna

Dobar san nije luksuz; to je biološka neophodnost za dobro funkcionisanje svih sistema u organizmu. On igra vitalnu ulogu, jer loš ili nedosledan san može poremetiti hormone gladi i sitosti, što otežava upravljanje apetitom i korišćenjem energije. Ciljajte na 7 do 9 sati visokokvalitetnog sna svake noći.

Zdravlje creva

Trilioni mikroorganizama koji žive u digestivnom traktu, igraju ključnu ulogu u opštem zdravlju. Ovi mikrobi pomažu telu da razgrađuje hranu, apsorbuje hranljive materije i čak proizvodi esencijalne vitamine.

Neke važne vrste mikroorganizama pokazale su se povezanim sa nižim stopama metaboličkih bolesti i dijabetesa, a unošenje živih probiotičkih sojeva može čak poboljšati skokova glukoze u krvi nakon obroka kod osoba sa dijabetesom.

Osetiljivost na insulin

Insulin je hormon koji pomaže ćelijama da koriste glukozu iz krvotoka za energiju. Ali kada ćelije postanu manje osetljive na insulin, to može poremetiti metabolizam.

Kada ćelije ne reaguju dobro na insulin, telu je teže da efikasno koristi glukozu, a metabolizam masti se usporava. To olakšava skladištenje masti i otežava njeno sagorevanje. Rešavanje problema osetljivosti na insulin kroz ishranu, kretanje i stil života može biti jednako važno kao i izgradnja mišića.

Kako da ga ubrzate?

Dajte prioritet proteinima – adekvatne količine proteina uz svaki obrok i užinu je način da održite brz metabolizam. Vaše telo koristi energiju za varenje i obradu hrane, fenomen poznat kao termički efekat hrane (TEF). Proteini najviše povećavaju TEF, tako da sagorevate više kalorija kada jedete proteine u poređenju sa ugljenim hidratima i mastima. Ciljajte na najmanje 20-30 grama proteina uz obroke i 10-15 grama proteina za užine.

Trening snage pomaže u očuvanju čiste mišićne mase, koja sagoreva više kalorija u mirovanju nego masno tkivo. Preskakanje obroka može uticati na vaš metabolizam i način na koji vaše telo reguliše šećer u krvi – jedenje redovnih obroka i užina može pomoći u održavanju dosledne energije i metaboličke ravnoteže.

Fotografije: pexels.com