BURO. HOROSKOP: VENERA U VODOLIJI PORUČUJE NAM “WE FOUND LOVE IN A HOPELESS PLACE”

U Kosmičkom šahu sve se dešava za naše najviše dobro, čak i kad mi to ne vidimo. Ni jedna planeta ne deluje izolovano, nego je u jednom strastvenom kosmičkom plesu sa drugim planetama. Istina, nagazi se ponekad u tom zanosu, tu i tamo koji nožni prst, ali kosmička žurka zbog toga ne prestaje. Kao u nekoj kraljevskoj sviti određeni kosmički akteri kao MTV voditelji, najavljuju dolazak zvezda na crveni tepih, zapravo svetlucavu fraktalnu tapiseriju Univerzuma.

Jedan od sinhroniciteta na časovniku vremena, je da Mars, muški yan kosmički princip i planeta svake akcije koja uvek “gura” i “fura” napred, danas 6.12. u 23.34h kreće u rikverc, retrogradni hod (pa sve do 24. februara 2025.), baš za vreme retrogradnog kretanja i Merkura, Neptuna, Urana i Jupitera, ali njemu to negde od svih planeta najteže pada. Istovremeno se dešava da baš sutra 7.12., Venera prelazi u znak Vodolije, da se nađe sa samim Plutonom koji je posle 16 godina promenio “gajbu” i iz klasičnog, ali skromnog dvora jarčevskog, naselio se u futuristički vodolijski spaceship na najvišem spratu svesti, gde su žurke svake vrste dozvoljene. A on, Pluton, kao opasni prevejani frajer, zna da nema dobre žurke bez dobrih “riba”, odnosno bez same Venere.

Ova konjukcija Venere i Plutona u Vodoliji, biće kao partija pokera u skidanje, samo što ovog Plutona sad ne zanima samo vaša telesna golotinja, jer je to već izguglano i na to je oguglao, nego on želi nagost vaše duše, želi da vas vidi otkrivene do srži, do koske, ne samo vaše emocije i misli, nego i vaše ideje, motive, molitve, predumišljaje, drajvove, vaše necenzurisane fantazije, vaša previranja, vaše ožiljke, rane i emotivne bolove, i tajne koje nikom niste poverili i vaše želje, koje vas krišom uzbuđuju. Zna on da su uzbuđenje i anksioznost, samo dve strane istog novčića, samo su u jednom obliku vođeni strašću za otkrivanjem budućnosti, a u drugom vođeni strahom od otkrivanja iste. Zato on sada želi da proveri koliko ste spremni i luckasti da uđete u tu početnu anksioznost, da biste otkrili pravu vrednost slobode i prepustili se tom ludačkom uzbuđenju koje vas vodi, zapravo gura napred u skok u nepoznato, onda kad ste paralizovani strahom od visine i dubine, strahom od neizvesnosti i nepredvidivosti budućnosti. 

ŠTA NAM PORUČUJE RETROG(R)ADNI MARS?

Sa druge strane, hvalisavi Mars u Lavu, kao da će morati da prođe jedno samopropitivanje, rekalibraciju, i procenu kako svoje muževnosti, tako i “muškosti” pa i svojih odluka često donetih iz sujete, taštine, ponosa i ega. Iako za sebe misli da je previše cool i zabavan da se bavi tim smaračkim psihološkim i introspektivnim nazovi “chick’s” stvarima, shvata i on da dalje po starom ne može i da nema smisla. Šta vredi ako i pobeđuje u igrici, ako mu se ne svidjaju pravila igrice, ili ako on nije taj ko ta pravila postavlja i određuje. Šta vredi i uspeh, ako na kraju dana kad donese sve pehare kući, se ne divi više sebi u ogledalu, nego promrmlja tu i tamo, pa i nije to sve postignuto, baš “nešto”, ono nešto. Šta vrede aplauzi drugih, ako on zna zbog čega se zapravo sebe stidi? Šta vredi ako je osvojio sve, a na tom putu izgubio sebe? Šta vredi kad ni sam ne smatra da je njegova pustolovina, avantura, vredna zanesenog prepričavanja oko vatre, jer je svestan i sopstvenih preterivanja, i ako u njih ni sam ne veruje? Šta vredi sva zabava, ako je izgubio radost? Šta vredi ako je dovoljno snažan da pobedi sve spoljašnje neprijatelje, a uplašen je od sopstvenih implozija, i sopstvenih tektonskih pomeranja, jer primećuje pukotine nedoslednosti u kori sopstvene duše? I konačno, šta sada kad je konačno uspeo držeći se parole “fake it, until you make it”, vredi sve to ako je ostao sam pred sobom fake. Hoće li taj lažni fake lik kojeg je sam na tom putu izgradio, sada preuzeti njegovo kraljevsko presto, krunu, mač i zmaja?

Zato on svestan uzaludnosti svih trofeja i pobeda, ako je cena bila njegova autentičnost i princip igre, zastaje i vraća sve “osvojeno” i pristaje na pauzu u tišini, samoći i promišljanju, dok uporno nastavlja da vežba svoju veštinu daleko od svih očiju, kako bi povratio svoje dostojanstvo, čojstvo i viteštvo, najpre pred samim sobom, ali i pred Bogom. E zato on sada smelo ulazi u svoj retrogradni hod, jer zna da je pauza, i korak unazad, takođe deo svete kosmičke koreografije, i da doprinosi, stvaranju ritma i harmonije i orkestraciji celog kosmičkog plesa. Ionako, cela 2025. godina od proleća želi da proveri, ali i proslavi snagu našeg muškog proaktivnog principa, nevezano za pol, pa je Marsu jasno da se treba malo srediti, i “nabildovati mišiće” i naoštriti hrabrost za tu specijalnu priliku, kada u Marsov znak Ovna, budu kročili Saturn i Neptun.

KAKO SE PROVODI VENERA U VODOLIJI? 

Baš na samom pragu, pri ulasku Venere u Vodoliju, Veneru čeka jedno vatreno krštenje kroz konjukciju sa Bogom podzemlja Plutonom. Ovaj čudesan aspekt koji se egzaktno dešava 7. decembra, donosi neko iznenađenje, preokret i novu paradigmu i jednu revoluciju u emotivnim odnosima, ali i produbljenje odnosa. I ogromnu strast, neutaživu, nepodnošljivu strast otkrivanja drugog ljudskog bića i onog ljudskog u njemu. Možda je ovo momenat kada prvi put vidimo neki odnos iz neke druge perspektive. Iz one posmatračeve perspektive, kao da mi nismo deo tog odnosa, pa smo, odjednom, potpuno objektivni, bez nekih “lepljivih” emocija, hladne glave, kao da uviđamo neke ranije neotkrivene stvari, sad ovako sa distance. Kao da smo bili previše upleteni da bismo videli, te smo morali učiniti taj korak nazad i napraviti odstupnicu i potvrditi sebi absurd da se iz daljine nekad stvari bolje sagledaju. I nije ovo samo test za odnos i njegov opstanak. Ovo često mogu biti sitnice koje budu samo nasumičan okidač čitavih lavina nezadovoljstva i možda, trpljenja koje je tinjalo latentno sve vreme i pravilo, kao neki zapaljivi, gusti, zagušljivi emotivni dim koji nas je predugo gušio, ali koji smo trpeli i kao da je bila dovoljna jedna opaska, jedan nepromišljeni komentar, jedna neočekivana facijalna ekspresija na naš komentar, da pokrene čitavu eksploziju, čitav „ka boom” emocija, koje su tu, tempirane, kompresovane, željne da se oslobode, da i vas oslobode svog teskobnog pritiska na dušu, na srce i stiskanje u grudima. Oni najumešniji alhemčari, tu celu enrgiju će možda najlakše konvertovati u strasti u krevetu. Ništa kao seks pomirenja.

Veneru čeka jedno vatreno krštenje kroz konjukciju sa Bogom podzemlja Plutonom

Ali ovo jeste i ultimativni test, da vidimo koliko smo bili uspešni menadžeri svojih emocija, da li smo im davali slobodu ili smo ih potiskivali i za njih se vezivali, bile one pozitivne ili negativne i dopuštali da se sa njima identifikujemo. Ovo je ta istina koja nastaje kada uđemo u proces deidentifikacije sa svojim emocijama. Ovo je momenat da shvatimo da smo mi mnogo više od svojih emocija. Da to, što imamo sposobnost da osetimo tugu, bes, bol, nemir, ljubomoru, itd. ne znači da smo takve osobe i da, usled svedočenja postojanja tih emocija, mi ne treba da se do te mere vežemo za sebe u tužnom, razorenom, razrovarenom, nervoznom, očajnom stanju i da se sa time poistovetimo. Nego, da dozvolimo emocijama kao i mislima da pored nas prolaze slobodno, kao scene na filmskoj traci, da se smenjuju, a da mi budemo samo nemi, nezavisni, neposredni i nepristrasni svedoci svojih emocija i da dozvolimo da ih osetimo, na trenutak, i prihvatimo njihovo postojanje, i već sledećeg trena da ih sa poštovanjem, zahvalnošću i ljubavlju i otpustimo. Ovo je trenutak kada iz odnosa u kom smo sa drugom osobom srasli i postali jedno, znate, one „MI-veze”, vraćamo nazad svoju ličnost, svoju nezavisnost, svoju individualnost, te se napokon vraćamo sebi i kada idemo nazad da obnovimo ljubavnu vezu sa sobom, da bi se, duboko obogaćeni ljubavlju prema sebi, vratili u taj odnos da poklonimo svoju ljubav i drugima i pokažemo im da smo sposobni da ih volimo onoliko, baš koliko smo sposobni da volimo sebe. I da se sve što smo mi radili, ticalo proširenja našeg kapaciteta da volimo sebe, tako da su naši ambari puni ljubavi koja se sad izliva i hrani sve, ali, baš sve, koji nas okružuju. Shvatamo opet da su svi odnosi, samo hologramska projekcija jednog jedinog odnosa, sa samim sobom, i da je za sređivanje svih odnosa dovoljan samo jedan, jer sve je samo inner work.

I ovo je momenat da se zapitamo, koliko smo slobodni u našim vezama. Na koliko razumevanja možemo da naiđemo u ovom odnosu, ako odlučimo da neke stvari želimo da iskusimo sami, da radimo sami, ili prosto, želimo da budemo neko vreme ostavljeni na miru. Koliko ima razumevanja, da ne mora svaka aktivnost da uključuje dvoje i koliko drugi, ali i sami cenimo ono „precious me“ time. I da, nekad nam je baš super da sednemo sami u kafić i popijemo kaficu sami sa sobom. I da smo se, baš, uželeli svojih prijatelja, onih starih, doživotnih koji nas u par rečenica išamaraju i vrate na “fabričko podešavanje”, vrate samom sebi. Oni, koji primete kad smo otišli od sebe. Kad smo bili toliko tolerantni prema drugom, da smo nagnječili neke svoje principe, ali i svoju slobodu i individualnost i autentičnost.

ovo je momenat da se zapitamo, koliko smo slobodni u našim vezama

Uran, koji vlada Vodolijom, je jako nelična planeta i pomalo lišena romantizma i predubokih emocija i strasti, i sve ljubavi koje počnu za vreme boravka Venere u vladavini Vodolije su one koje kao bazu, najpre, imaju jedno poverenje i poštovanje i duboko prijateljstvo u korenu. To su one veze koje počnu kada se dva prijatelja u jednom trenu samo, malkice, drugačije zagledaju jedno drugom duboko u oči i shvate da su oduvek za partnera hteli baš nekog sa kime do 3h u noć mogu da filozofiraju o smislu života, da se ludiraju i koga, sa uzbuđenjem, slušaju dok razglabaju o samom svemiru i zvezdama, o tome kuda vodi ovaj svet sa naprednim tehnologijama i koji sve „izumi“ moraju da se dese, da bismo izmirili svoje potrebe, hoće li emocije, u jednom momentu, čoveku postati suvišne tokom daljeg razvoja čovečanstva. Ovo je momenat kada toj nekoj dragoj osobi prepričavate svoje najintimnije četove sa Chat GPT-om. Ovo je momenat svesti, kada njih dvoje konačno počinju da kapiraju da to nonšalantno, drugarsko zezanje, neobavezni odlazak na pivo, kikotanje i šegačenje i sve te njihove urnebesne fore i fazoni i taj grč u stomaku od smejanja i to prijateljsko poverenje u kojem nekome možemo da otvorimo dušu kao prozore i nije tako daleko od nekog ljubavnog odnosa, iako ne uključuje intimnost. 

Ovo je momenat kada toj nekoj dragoj osobi prepričavate svoje najintimnije četove sa Chat GPT-om

Zapravo, menjamo definiciju intimnosti kada spoznajemo da je otkriti nekom sadržaj srca i duše i uma, mnogo intimnije, nego otkriti nekome sadržaj donjeg veša. I da to, što se pred tom osobom osećamo lagodno u telu i lagodno sa svim svojim weird momentima i sa svim svojim manama, ludostima i nesavršenostima, zapravo, predstavlja i meru stepena prihvatanja naše ličnosti i odobravanja koje želimo da izazovemo i postignemo u svim tim vezama sa ljudima koje smo, kao, predvideli za sebe kao potencijalne buduće naše partnere/ke, koji nam baš u svim tim momentima izmiču i pred kojima ne možemo tako nonšalantno i lagodno da se opustimo, razgalimo i razgaćimo i razotkrijemo, hrabro i opušteno i ogolimo dušu do onog najgoreg krša, a da se ne plašimo da ćemo zbog toga biti odbačeni, odbijeni i povređeni. I shvatamo da, dok mi u ko zna kome projektujemo takav odnos, i u ko zna kome bismo pridružili sve te pomalo iracionalne epitete i dopadanje, pa i ideale slobode koje bismo želeli da izmanifestujemo sa tom specijalnom osobom u budućnosti, mi sa tim našim prijateljem,več odavno imamo sve te uslove ispunjene, sada i ovde. I to je onaj momenat kad oni, kao u nekoj romantičnoj komediji sa Džulijom Roberts, posle smehotresnog kikotanja sa prijateljem, požele da ga poljube i, bam, upravo to urade, rizikujući da ugroze prijateljstvo. To su i svi oni ljubavni odnosi koji krenu iz nekog prijateljstva kao baze, ali preko preporuke zajedničkih prijatelja, jer ako je A slično B, a B slično C, implicira da je i A slično C, te, tako, mi verujemo da, ako smo mi po ukusu svojih prijatelja i da taj neko za koga nam oni provodadžišu, ne može biti baš toliko različit od nas. 

Venera u Vodoliji, izbacuje u prvi plan sve što je neobično, čudno, na prvi pogled, nespojivo. To su oni parovi koje vidimo da, kao, štrče. Te, odjednom je ona viša „za glavu“ od njega. Te su različitijih rasa i godina i interesovanja i ko zna čega sve različitog, ali kad ih vidite zajedno, energija koja između njih vlada u njihovom ophođenju jedno prema drugom, potvrđuje vam da, ljubav spaja sve različitosti. Da ljubav ne postavlja uslov ni u jednoj kategopriji koju društvo nameće, bile to godine, rasa, pol.

Menjamo definiciju intimnosti kada spoznajemo da je otkriti nekom sadržaj srca i duše i uma, mnogo intimnije, nego otkriti nekome sadržaj donjeg veša

I baš ovo vreme Venerinog boravka u Vodoliji je vreme duhovnog kuvanja i ljubavnih eksperimenata, kada nam se desi ljubav, tamo gde najmanje očekujemo, baš kao u Rijaninoj pesmi: „ We found love in a hopeless place”. Kad kažem eksperiment, ovo je vreme da probate sve one stvari u ljubavi, ali najpre u seksu, koje su vam se činile jednako i odbojnim i privlačnim i koje, sigurno, ne biste voleli da iko sazna, i koje ćete sa tom „osobom od poverenja“ koja je jednako kreativna u svojim ludim idejama, čuvati od tudjih ušiju. Ok, niste gej, možda vam baš sad iz najludje radoznalosti padne na pamet, da proverite šta u vama budi odnos dve istopolne osobe i možda, baš sad zamislite „šta bi bilo, kad bi bilo“. Isto važi za sve drugo što bi neko nazvao perverznim, od fetišizma, do upotrebe raznih igračkica, jer za Vodoliju, kao i u životu, ni u seksu nema granica i strogih pravila, dokle god obe strane sporazumno uživaju. To je onaj momenat kada probate nešto novo, i shvatite da vas baš to jako uzbudjuje, iako ni sami niste znali kakav bi to osećaj bio. Takođe, ta ljubav je električna, ona koja nas napaja ceo dan, pa ne spavamo mirno i u cugu, nego iscepkano. Ma ni ne dišemo mirno kad pomislimo na tu osobu, jer sve se uznemiri i uskomeša i zbunimo se, užasno se zbunimo i sve je kao iscepkano, od sna do naših misli, pa malo-malo pomislimo o tome šta se desilo i šta bi moglo da se desi. Gde? Pa, baš tamo gde ne sme, tamo gde postoji mogućnost da budemo uhvaćeni, prepadnuti, prekinuti, otkriveni… Možda, baš napolju, kao sto peva Džordž Majkl: „Lets go outside in the sunshine“, ili baš na radnom mestu, ili na bazenu, itd, itd, samo da nije na krevetu i samo da nije misionarski, nego, onako, pre izvidjački i avanturistički, pa hazarderski, pa i kamikazerski. Možemo kakogod i gdegod hoćemo, zato što “we just don’t care”, što bi otpevao John legend.

I najverovatnije mesto gde još počinju ovakvi iznenadni susreti, su upravo sve Uranske tvorevine, društvene mreže, mreže za upoznavanje, Internet, mediji, aerodrome… Pa, odjednom, iznenada, baš neki Fejsbuk-prijatelj, koji je bio samo broj na vašoj listi prijatelja, pošalje vam misterioznu poruku u inboks, pa, možda, čak i greškom (jer u Kosmosu greške nema), pa krene dopisivanje da se zahuktava, pa se zagreva, a vi, jedva da ga i poznajete, ali osećate da tu nešto ima i kao da ga poznajete 1000 godina i da sve pucketa od elektriciteta među vama. Ovo su dani kad ce inboksi svih mreža, biti puni lascivnih, kratkih i “seksi” porukica, koje su eksplicitne, koje pozivaju, koje su najpre, britke, inteligentne, catchy, provokativne. Koje u par slova naprave neke duboke rezove i po našoj sujeti, a koje i zagolicaju našu maštu i posle svega par dopiski, dovedu do polu nervnog sloma od uzbuđenja, od neizvesnosti, ali i od osećaja da radimo nešto zabranjeno, nešto za šta nećemo dobiti, možda, ničije odobrenje. I taman se zakuva, kad ono, nagli prekid. Hladan tuš. Taman se malo otvorimo i opustimo u samootkrivanju i krene svest o zabrani koja stavi veto na sve i odvuče nas ili drugu stranu u potpuni muk, strah i grč. Eto ih sad, ta, seen-ovanja i offline-ovi koji muče našu dušu! Eto ih, sve naše nesigurnosti koje iskaču napolje i zovu da se njima pozabavimo!

Ovo su dani kad ce inboksi svih mreža, biti puni lascivnih, kratkih i “seksi” porukica, koje su eksplicitne, koje pozivaju, koje su najpre, britke, inteligentne, catchy, provokativne

Da li ćemo se, dok je neko pristupio digitalnom detoksu, te samo bio nonšalantan i iskulirao društvene mreže na dan-dva, mi, u najgorim Tantalovim mukama, pitati je l’ moguće da nismo ostavili baš nikakav utisak, je l’ moguće da smo toliko nebitni i da ne znamo da zadržimo pažnju sagovornika, samo zato što je neko, utom, odlučio da ne odgovori na poruku istog sekunda i dozvoli sebi da bude slobodan od pritiska društvenih mreža; jer se, možda, pored virtuelnog, desio možda i realan život. A mi ćemo, u međuvremenu, doživljavati čitave drame prekida programa, prekida odnosa! Svađati se mentalno, dok nas neko na toj virtuelnoj konekciji neko drži na „on hold“, jer želi da učestvuje u odnosu onda, kad on to želi, jer sebi daje dovoljno slobode i prava da bude u 21. veku “nedostupan” ili da bude dostupan samo kad on to poželi, dok druga strana učeći vrlinu nevezanosti u ljubavi, doživljava milion „ups and downs“ u odnosu na dan, i milion raskida i prekida u različitim, izmišljenim, ‘sci-fi’ scenarijima, gde je, možda, i najutešnije rešenje da se nije javio/la na poruku, baš zato što su je/ga oteli vanzemaljci.

I ovo jeste vreme kada se svi ponašamo kao potpuni čudaci i vanzemaljci, koji traže samo malo tog razumevanja i prihvatanja te naše, čudne, nesvakidašnje, pa i buntovnički odbojne strane i da, na par sekundi, osetimo bliskost sa nekim, jer razume i naše derište od našeg unutrašnjeg deteta, i naše hirove, ali i naše čudovište kojeg se i sami stidimo i kojeg skrivamo od tuđih pogleda iz straha da budemo odbijeni za sve što jesmo. Ovo posebno važi za sve one slojeve našeg bića koje ni sami nismo integrisali. Ili iz delimičnog prihvatanja tih delova, krenemo da inatno i buntovno iznudjujemo prihvatanje drugih za ono čemu ni sami nismo dali potpuno dopuštenje da bude, jer smo to dopuštenje uslovili tudjim prihvatanjem. To su svi oni tinejdžeri koji, baš iz neprihvatanja sebe, krenu sa sto tetovaža, pa pirsinga, pa kresta i frizova, od roze do teget, da, makar i inatom i buntom, ali, svakako, različitošću, privlače pažnju i bilo kakvu reakciju, ne bi sakupili još malo pažnje, pa makar i negativnih komentara, ali ipak, pažnje, koju su pomešali sa prihvatanjem.

Ovo jeste vreme kada se svi ponašamo kao potpuni čudaci i vanzemaljci, koji traže samo malo tog razumevanja

Ovo je, takodje, period kada telepatija fercera 200 na sat. Niste ni stigli da pomislite na nekoga, taj neko zove, stiže vest baš o tom na koga ste pomisli. Taman ste pomislili na nekog i sretnete ga nenadano na ulici,Ili vidite ime to osobe negde napisano, ili nabasate na nešto što vas nedvosmisleno podseća samo na tu osobu. To je i onaj moment kad nekog aktivirate u svojoj svesti kao simpatiju, pa počnete da ga srećete svuda, pa čak i kad raščupani i u najgoroj kućnoj varijanti, odete da prospete smeće, kad eto, baš tad, ta specijalna osoba protutnji na biciklu pored vas, videvši vas u najgoroj varijanti ikada. Pa, odjednom se ispostavlja da ste ceo život, možda, izokola i slušali o toj osobi, ali niste imali blage veze ko je. Pa i izlazili na ista mesta i družili se sa istim ljudima, ali u različito vreme, ma, znate sve iste ljude I bake su vam pile čaj zajedno, ali se, volšebno, nikad niste upoznali. Al’ eto, sve je oduvek čekalo baš na ovaj kosmički predodređen trenutak! 

Možda je ovaj turbulentni, nepredvidivi period, kada krećemo u prihvatanje svoje autentičnosti, koliko god ona čudna bila, period kada najviše cenimo tuđu individualnost i shvatamo da je neka osoba nama tako specijalna, najpre zbog toga što kapira način na koji smo i mi specijalni. Odjednom, možda baš za dane opocije Marsa i Venere (12. decembra) ili Venere u trigonu sa Jupiterom, (20. decembra) ili pak Venere u kvadratu sa Uranom (28. decembra) našla se dva „specijalca“, čudaka, da se vole tako specijalno, oh, so fucking special. Onako kao u citatu Keri Bredšo „Somewhere out there is another little freak who will love us and understand us and kiss our three heads and make it all better„. Verovatnoća, da ta dva autentična čudaka, na najneverovatniji, najčudesniji i najnepredvidljiviji način, sa možda drugog kraja planete, privuku i naprave koherentni, ma superstojeći talas, je ovaj mesec najveća, jedino ako vi budete 100% autentični vi. A ima li šta lakše nego biti svoj, i nije li to jedini uslov za biti nečiji, pita nas Venera u Vodoliji.

Fotografije: Unsplash, Freepik, BURO.