U današnjem užurbanom, instant svetu, mislimo da je neophodnost prihvatanje sporijeg, održivijeg načina života.
Pokret slow livinga nastao je nakon otvaranja McDonald’sa u srcu Rima. Lanac brze hrane je 1986. godine otvorio lokaciju na Piazza di Spagna, u podnožju Španskih stepenica. U to vreme, to je bio najveći McDonald’s na svetu, što je izazvalo proteste Italijana i tužbu Valentina – američka pošast je skrnavila čuveni rimski spomenik. Taj McDonald’s postoji i danas.
Kao odgovor, politički aktivista Carlo Petrini osnovao je Međunarodni slow food pokret 1989. godine, sa fokusom na lokalnu, tradicionalno pripremljenu hranu, čiji je antipod bila „brza hrana“. Danas slow living obuhvata mnogo različitih aspekata – jedan je slow food, dok drugi uključuju slow fashion, slow traveling, slow fitness, slow interiors i slow news. I imajte na umu, ne morate da živite u vikendici na selu sa baštom i bez interneta da biste živeli sporim načinom života.
Šta je zapravo slow living?
Slow living je način života koji naglašava sporiji, pažljiviji pristup svim aspektima svakodnevnog života. Radi se o tome da identifikujete šta najviše cenite u svom životu i da u skladu sa tim strukturirate svoje vreme. „Osnovno načelo Slow filozofije je odvajanje vremena da se stvari urade kako treba, i time da više uživate u njima“, kaže Carl Honoré u svojoj knjizi iz 2004, In Praise of Slowness.
Zapamtite, poenta svega ovoga je da nikada nećete biti savršeni. Ideja o slow livingu je ideja o životu u kojem možete razmišljati o tome kako i zašto radite stvari. „Ovo nije trka sa startnom i ciljnom linijom“, kaže Brooke McAlary u svojoj knjizi Slow: Simple Living for a Frantic World. “Ovo je sporo, nesavršeno, sa namerom i razvija se.“