Upoznajte friluftsliv: Skandinavski koncept zivota koji je postao hit ove godine
Ova godina definitivno nema previše šanse da se nađe u top pet omiljenih, ali se i u njoj ipak jesu desile neke značajne stvari. Shvatili smo recimo, da dosta posla može da se obavi i od kuće i počelo je mnogo više da se priča o promeni standardnog, tradicionalnog 9 do 5 radnog vremena jer čini se više nikome ne koristi. Utrenirali smo svoje živce maksimalno i osposobili se da multitaskujemo uz mačku, decu, sto mejlova i ručak koji kipi. Uvežbali smo svoje kulinarske sposobnosti i tako reći usavršili obične hlebove i banane hlebove. Povezali smo se sa prirodom i okrenuli joj se, jer smo morali, ali se to pokazalo sjajnim i korisnim, a kako stoje stvari i ako konsultujemo evropske komšije sa Severa, tu leži dobar deo radosti življenja.
Svake godine izlazi statistika o državama sa najsrećnijom populacijom, i neke severne zemlje su pri vrhu već godinama. Naravno, da se može polemisati o tome da dobar deo sreće stanovnika o kojoj govorimo, dolazi i iz sveopšteg blagostanja, finansijske stabilnosti i uređenosti društva u kom se živi, ali mnogo toga je u onome kako se živi.
Od 2016. smo to “kako” počeli da kopiramo duž meridijana i skandinavski koncepti življenja su postali pomalo kao vrhunski credo u kom se krije sreća i pravilnici za osnove umeća življenja.
Sve je počelo od koncepta hygge koji nam je dobro poznat i koncepta lagom koji je usledio za njim, i malo po malo skandinavski saveti o dobrom životu su počeli da se primenjuju svuda. Ove godine, u skladu sa potrebama, ponudama, potražnjama i mogućnostima, došao je na red manje poznati “friluftsliv” a sada je zapravo idealno vreme da se u potpunosti otkriju radosti ovog nordijskog koncepta.
Friluftsliv nas u svojoj suštini poziva da prigrlimo radost “života na čistom vazduhu”. U ovu neobičnu reč staje sasvim jednostavan, jasan i prekrasan koncept koji kaže da je vreme provedeno napolju ono koje nas puni pozitivnim vibracijama i energijom i da ono nema zamenu. Ovakav način života, u kom je odlazak u prirodu sastavni deo svakog dana, Skandinavci neguju od najranijeg uzrasta. Mnoga deca u Norveškoj idu u friluftsliv vrtiće gde se igraju, uče, rade zadatke mahom napolju na svežem vazduhu (uprkos tome što je prilično hladno u određenim delovima godine) a mnogi roditelji izvode bebe u duže šetnje i dremke u parku svaki dan, kao način da se upoznaju sa ovim konceptom od najranijih dana.
Kako Niels Eék, psiholog i ko-osnivač wellbeing aplikacije Remente, kaže: “Biti napolju na svežem vazduhu, mnogo pomaže našem mentalnom zdravlju i zato aktivno tražimo načine da uživamo u svetu oko nas, bez obzira na godišnje doba”.
U prirodi oko nas zaista leži mnogo lepote, istine i inspiracije, samo treba gledati i znati kako sve što nam nudi najbolje iskoristi za sebe.
Norvežani i Šveđani šetaju, trče, voze bicikl, odlaze na porodične ručkove u park umesto kod nekoga kući, kupaju se u jezerima i kada je nula stepeni (okej, to je zaista za one najsmelije). Rečju, koriste vreme u prirodi i za fizičku aktivnost ali i da samo budu u prirodi. “Dokazano je da povezivanje sa prirodom doprinosi smanjenju stresa, anksioznosti i depresije, a nedavna studija je potvrdila da barem 120 minuta nedeljno provedeno na svežem vazduhu, i te kako doprinosi poboljšanju i zdravlja i raspoloženja” rekao je Eék.
Ove godine smo ionako prepušteni sami sebi da pronađemo i zabavu i radost i smisao i nekako smo već po nekom unutrašnjem kompasu svi pohrlili na jezera i planine u otkrivanje sveta oko nas. Ipak, nije nužno odlaziti uopšte iz svog grada da bi se ovo praktikovalo a i znatno je korisnije uvesti ovu praksu bivanja na svežem vazduhu u svaki svoj dan. Tako da, iako nemamo fjordove u blizini ni termalna jezera veoma je jednostavno primeniti friluftsliv. Kroz jednostavnu šetnju po parku, ili malo jutarnjih vežbi na keju. Ili još bolje: spakovati ćebence i knjigu u ranac, uliti kafu u termos i uputiti se na popodnevno čitanje u parku. Jer friluftsliv uopšte ne mora da sadrži sportsku aktivnost već samo prosto uživanje u prirodi kakva jeste, bez želje da je promenimo, bez planova i bez previše očekivanja i od sebe i od nje. Što je realno, sasvim okej.