Lojanost je osobina kojom se ne mogu svi pohvaliti. Psi u toj kategoriji daleko prednjače, stvorenja su koja nam ulepšavaju svaki dan, osećaju kad smo potišteni i odavno ih ne gledamo kao ljubimce, već kao ravnopravne članove porodice. „Ti i tvoj pas ličite!“ rečenica je koju ste sigurno čuli nebrojeno puta, ali zašto ljudi biraju pse koji su im slični? Intenzivne veze koje smo kao vrsta razvili sa našim četvoronožnim prijateljima otkrivaju i paralele sa načinom na koji biramo naše druge, dvonožne životne partnere.
Michael Roy, sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, bio je jedan od prvih psihologa koji je tu ideju stavio na test. Odlazio je u parkove, fotografisao pse i njihove vlasnike, a zatim je okupljao grupe učesnika kako bi upoređivali te fotografije. Ispostavilo se da su oni bili u stanju da utvrde ko je sa kim živeo sa iznenađujućem tačnošću.
Važno je napomenuti da sličnost može biti neznatna, ali uočljiva. Žene sa dugom kosom preferiraju pse sa dugim, klonulim ušima, a teži ljudi obično imaju deblje pse. Poznato nas privlači, pas može izgledati bliskije ako liči na članove naše porodice. Neki psiholozi veruju da bi to moglo biti prelivanje iz načina na koji smo evoluirali u pronalaženju partnera, jer ukoliko ta osoba liči na nas, to može osigurati da su njihovi geni generalno kompatibilni sa našim. Sličnost se ne zadržava samo na fizičkom nivou, budući da su eksperimenti pokazali da ljudske osobine kao što su ekstrovertnost ili intorvertnost mogu odgovarati ponašanju psa – da li su bili otvoreni ili stidljivi prema strancima, skrivajući se iza nogu svog vlasnika.
Ali, šta je to što nam tačno omogućava da ispravno povežemo vlasnike i njihove pse? Sadahiko Nakajima, psiholog iz Japana, želeo je da odgovori na to pitanje u nedavnom istraživanju. U nekim od prethodnih, on i njegove kolege su pokazali da su ljudi u stanju da čak prepoznaju da su fotografije pasa i vlasnika koje su oni proizvoljno spojili lažni parovi.
U ovoj najnovijoj studiji, predstavio je učesnicima fotografije koji pokazuju lica vlasnika i njihovih ljubimaca jedno pored drugog, a da bi eliminisao spoljne faktore, fotografije su bile slike glave u osnovnim bojama, isečene na ramenima i prikazane na običnoj beloj pozadini. Zadatak je bio jednostavan: pronaći parove. Učesnici su takođe bili nasumično raspoređeni u različite grupe: jedni su birali fotografije na kojima su psi imali povez oko očiju, drugi one gde je povez oko usta, treći one gde su mogli videti samo oči pasa i vlasnika. Jedna od vrednosti ove studije je činjenica da je pokazala da se ne radi se o frizurama, gojaznosti, niti čak boji očiju, budući da su svi ljudski modeli bili azijski vlasnici pasa, dakle svi su imali oči slične tamne boje. Očigledno da postoji nešto u samom pogledu i da oči zaista jesu ogledalo duše, budući da je onim učesnicima koji su birali fotografije na kojima su psi i vlasnici imali povez oko očiju bilo najteže.
Zadivljujuće je razmišljati o tome kako je ova veza prvi put nastala. Počeli smo da pripitomljavamo pse pre čak 30.000 godina da bi nam pomogli u lovu, ali smo polako počeli da gradimo intenzivnu emotivnu vezu sa njima. Psi, za razliku od drugih ljudi, uvek uzvraćaju naša osećanja, stoga nije ni čudo što ih sada smatramo najboljim čovekovim prijateljem.