Bohinjska rapsodija
Bohinjsko jezero izgleda kao na platnima flamanskih slikara.
Povezano
Počeo je decembar i već me hvata panika od energije novogodišnjih praznika. Kradem poslednje mirne dane i bežim u Sloveniju, na Bohinjsko jezero koje odavno čuvam kao posebno mesto gde mogu da ćutim dugo, dišem duboko i spavam kao beba.
Bohinjsko jezero izgleda kao na platnima flamanskih slikara. Voda je ogledalo u kom se oslikavaju oblaci, planinski vrhovi, šuma.
Boje i oblici se smenjuju kao na kaleidoskopu.
Priroda sama čuva svoju posebnost, u njenom prisustvu ne govorimo glasno, želimo da je pustimo da nam ispriča svaki detalj svojih promena, o suncu, oblacima i vetru u njenim plućima.
Hotel Bohinj – čuvar alpskih sećanja
Odmah pored jezera, proviruje Hotel Bohinj koji je nastao na mestu gde je nekad bio legendarni jugoslovenski hotel. Napravljen je kao čuvar tradicije i vrednosti kroz generacije: ljubav prema prirodi, skijanju, planinarenju, životinjama.
Hotel Bohinj je mesto u kom se opustite čim uđete i sednete pored kamina s pogledom na šumu. Rajsko mesto za nekog kome treba tišina i iskreni osmeh dragih ljudi u hotelu.
Pažljivo su ga projektovali, dizajnirali svaki kutak koji danas priča i seća se važnih događaja i ljudi koji su ga obeležili. Inspirisani pričom o 4 hrabra čoveka iz Bohinja koji su se prvi popeli na Triglav 1778. godine, u hotelu je istaknut znak “4 hrabra čoveka” na mestima gde ćemo zastati i ponovo se setiti. Kao i priča o mačku koji je nekada živeo u starom Hotelu Bohinj.
Kada je nova ekipa došla da redizajnira hotel, smislili su kako da naprave kreativno sećanje na mačka (na ulasku u hotel na podnim pločama ka recepciji i sobama simbolično su ucrtane “crne šape” kao njegovi tragovi).
Zagnjurim se u sećanja, detinjstvo, mamu, tatu i odlaske na zimski raspust. Prve pokušaje na skijama, sankanja i jurenja u dubokom snegu. Maminih priča o njenom detinjstvu i snegu preko krova kuće. Dekinih bundi i tople šake koja me drži za ruku, u šetnji noću kad niko više ne izlazi napolje (s njim je uvek avantura). Bohinj je tih i nevin, baš kao i naše priče iz detinjstva, dovoljno je svoj i dostojanstven da nas pusti da se družimo sa sobom. Ne ometano. Bez saobraćaja i nepotrebnih razgovora.
E kad sam spomenula razgovore, nekada su se ovde vodili neki važni razgovori, ali i kraljevski događaji.
Villa Muhr – kraljevsko utočište ispod Triglava
Odmah pored Hotela Bohinj nalazi se Villa Muhr. Vila je intimna i izdvojena od svega. Izgleda kao poseban univerzum i prosto morate da je primetite.
Novoizgrađena na mestu nekadašnjeg lovačkog doma, čuva sećanje na prošli vek i nasleđe lokalne arhitekture, dok njena fasada od kamena i karbonizovanog drveta dočarava sliku originalne vile. Crna boja daje posebnu dozu elegancije i magije. Kada pada sneg ili se spusti magla, villa dobija još veću mističnost.
Sada možemo da zaplovimo u vremeplov. Slike su crno bele, a ton je iskrzan.
1934. godina.
Kraljevska veridba princa George-a i princeze Marine. Ah, koliko haljina i šešira, na proplanku ispred hotela. Sviđa mi se moja današnja uloga nevidljivog posmatrača.
Prisluškujem razgovore porodice o veličanstvenoj prirodi i kako su prvi put na Bohinju. Muškarci su zainteresovani za šetnju do vrha, dok su žene više u planovima za večeru i kako iskombinovati frizure i šešire. Daily Mail je već objavio njihovu veridbu, pa su mladenci u dogovoru sa porodicom snimili i video ispred Ville Muhr kako obilaze imanje sa vlasnikom kuće Princom Pavlom i zatim su snimili i zvučne poruke, Princ George je izjavio da se zahvaljuje na čestitkama, a princeza Marina da je srećna što dolazi u Englesku.
Tako je naš Bohinj prvi put dospeo na naslovne stranice svetske štampe.
Želim da prespavam u apartmanu Princeze Marine u Villi Muhr (koji je povezan sa apartmanom Princa George), pa ću vam pisati kakvi su mi snovi dolazili i da li se čarolija ovog mesta prenela i na moju sudbinu.
Tekst i fotografije Nataša Nikodijević Savin @myjourney.rs
Lokacije Hotel Bohinj i Villa Muhr.
Zahvaljujemo se Gorenjskom muzeju i Hotelu Bohinj na starim fotografijama Ville Muhr.