Farm House ili filozofija uzvišene jednostavnosti

Kao u svakoj dobroj priči i naša je krenula spontano i pretvorila se u emotivno prijateljstvo. Posle par meseci, ponovo se družimo, uz zagrljaje i tople poglede pune radoznalosti. Moja Brigita.

Sačekala me je u novom hotelu Briig u Splitu, koji zovu „muzej sa sobama“. Razgovoru nema kraja, uz klavir, i dizajnerske plakate Bućana iz Narodnog kazališta u Splitu 1983.god.

A onda smo krenule van grada, u selo Brštanovo, da posetimo Marka Kosovića i njegov Farm House. Brigita ovde često dolazi na kreativne radionice i druženja sa ljudima sličnih afiniteta. Mada, mislim da se Brigita najviše zadrži u antikvitet biblioteci koju je Marko ovde prebacio kad je njegova mama zatvorila svoj shop u Splitu pre par godina. „Neko nasledi kuću pored mora, a ja knjige“, kaže Marko šaljivo.

Marko je otišao iz Splita i napravio sebi mini oazu i farmu gde se strasno vole jedna ovca i magarence. Pozorišni komad sa dva lica. Psihologija karaktera. Život u malom, ljubav i mržnja, igra koja uvlači publiku ove neobične predstave uživo.

Svuda okolo trče koke i tata petao, a u toku kolektivno posluženog ručka lako možemo da naučimo šta su zakoni prirode: jačeg, pametnijeg ili bržeg. 

Dok Marko sluša stare ploče i proučava poeziju Arsena Dedića, na farmi životinje paralelno vode svoje razgovore. 

FARM HOUSE: Da li je ovo bajka ili basna, ili možda san na javi? 

Mešaju se glasovi iz prošlosti u Librariumu sa hiljadama naslova na jezicima koje još uvek savršeno razumemo. Tu je Sartrova “Mučnina”, “Split kojega višje nima”, poezija Augusta Šenoe iz 1882.god, ploče Balaševića i Arsena Dedića. Na klaviru stoje note koje čekaju da ih neko pročita i provuče kroz svoju interpretaciju.

Što se dublje zavlačim u police sa knjigama, sve više me vuče da ipak bolje oslušnem prirodu i moje sagovornike na farmi.

Ne znam da li se ovo zove mir ili priželjkivani nemir, ali meni se odavde ne ide. Zamišljam da smo svi deo jednog, paralelnog sveta u kom je organizovan zatvoreni salon za intimne razgovore i razmenu duboko upisanih partitura sreće.

Marko je po struci “gradski agronom” i nije se mnogo bavio zemljom pre nego je došao ovde. Od početka je želeo da na farmi zasadi bilje koje želi, da oplemeni ovaj prostor čarolijama prirode. 

Obilazimo farmu. Priča nam priču o staroj maslini koju je presadio ovde u dvorište i sada čeka da se aklimatizuje. Ovo ipak nije njeno prirodno stanište, visoko je i klima je oštrija. 

Hm. Da li smo mi kao ljudska vrsta zaboravili kakvo nam stanište odgovara, kakav vazduh i koliko duboko dišemo da bi preživeli i dobili parče dobre energije?

Smislio je koncept koji želi da deli sa ljudima, nije mu namera da se ovde osami. Tokom leta ovde se redovno organizuju koncerti, mini pozorišne predstave, radionice keramike, slikanja, dekorativnih cvetnih aranžmana i još puno toga… Dovoljno je da dođete ovde i kreće višeslojno povezivanje. Priroda i društvo, krećemo od prve lekcije. Uzemljenje. Izdah i udah. Pa onda tek „Dobar dan, kako ste?“

U povratku, dešava se krešendo razmene. Marko nas vozi nazad u Split i možda i zbog toga što svo troje sedimo napred stisnuti, razgovor dobija nove dimenzije. Čini mi se kao da je sve što pomislim normalno i da kažem naglas, jer su i Marko i Brigita na istom kanalu. „Fine tuning“ sećanja, detinjstva, muzike, politike i na kraju, kako bi Arsen rekao „ostaju nedovršene naše vječne teme“.

Priča o Markovoj Farmi – kući je priča o prijateljstvu. Spajanju i prepoznavanju. Životinje su tu da nas podsete kako da budemo bolji ljudi, knjige da se napojimo mudrosti, druženja da se ponovo setimo kako izgleda spontano okupljanje, razgovori i kreacija.

Bravo Marko i hvala. Bio je to samo jedan dan za pamćenje i radujem se svima koji tek dolaze.

“Ča je bilo, bilo je, pasalo je.

Ča nan je sa’ i ča će bit bit će

jopet će bit pasano

pod zemjon crnon tunbano”.

Ante Parčina

***

Piše: Nataša Nikodijević Savin, @myjourney.rs

Fotografija: Brigita Ercegovic @brigita

Mesto snimanja: @farm_house_opg