Uspomene i svi ti trenuci kada smo se osećali bezbrižno jeste gorivo koje koristimo da nastavimo dalje. Svako u svom ličnom herbarijumu sećanja brižljivo čuva one momente koji čine život tako uzbudljivim i prelepim. Osim onih velikih, značajnih životnih pobeda tu je i čitav niz sitnica, neke su samo naše i na samu pomisao podižu nam usne u razneženi osmeh, ostale postaju priče koje iznova prepričavamo svima koji žele da nas saslušaju. U svakom slučaju dosta toga smo sakupili na putovanjima, ne čudi, na odmorima smo svi neke druge osobe oslobođene stresa svakodnevice. Zato nam nedostaje mogućnost da kada poludimo od svega jednostavno skoknemo u „drugu dimenziju“.
Nekoliko članova BURO. tima otkrili su u koji će se hotel definitivno vratiti čim budu imali šansu. Pročitajte njihove beleške i što da ne, isprobajte preporuke. Lično garantujemo.
Miroslava Damjanović
Co-founder
Hôtel Costes, Pariz
Na poslednjem putovanju, tik pre nego što je proglašena pandemija boravila sam u Hôtel Costes i to je mesto gde bih volela da se vratim čim pre. Svi koji su bili u ovom hotelu slažu se da taj prostor ima sasvim posebnu energiju. Kompletno uređenje enterijera je pomalo misteriozno, veoma francusko i vrlo elegatno. Od jutarnje kafe uz maline sa sladoledom, preko dnevnih sastanaka, sve do večera u popularnoj hotelskoj bašti sve je savršeno. Ako možete tražite sobu na prvom spratu, jer taj niz soba ima izlaz na terasu ispunjenu rastinjem i kamenim skulpturama. Ono što je genijalno jeste da se modni život Pariza odvija upravo na ovom mestu, ne morate daleko da idete u potrazi za zabavom. Još u martu su radovi na renoviranju bara i spa dela bili odmakli, pa se radujem novostima kada napokon ponovo posetim Costes. Šta ću prvo uraditi? Naručiti Pavlovu tortu, naravno!
Nikada se nisam našao u prostoru koji je napravljen u tolikoj simbiozi sa prirodom, i mislim da kada sam prvi put otisao u Cavo Tagoo nisam mogao da sakrijem oduševljenje činjenicom da se nalazim u predivnoj steni. I da je u toj steni sagrađen hotel koji obožavam. Tada sam shvatio koju vrstu luksuza volim: mirnu, svedenu, od kamena i drveta. Ne znam kako će se razvijati planovi za ovo leto ali žarko želim da popijem nekoliko koktela na Cavo Tagoo bazenu i komentarišem sve one koji pokušavaju da naprave savršenu infinity pool fotku za Instagram. Ne želim previše.
Chapung Sebali se nalazi na ostrvu Bali, u središnjem delu Ubuda, smešten pokraj najstarijih hiduističkih hramova. Ono sto je specifično za ovaj rizort jeste da je sa jedne strane okružen pirinčanim poljima gde možete provoditi vreme tokom dana, pomagati lokalnom stanovništvu i učiti njihove tradicionalne zanate ili voziti bicikl i istraživati okolne plantaže kafe, dok se druga strana rizorta nalazi na obroncima džungle gde su smešteni bazen, restorani, mesta za meditaciju i uživanje. Priroda je nestvarna i svakako ovo je jedno od onih mesta koja se ne mogu dočarati fotografijama. U svakom od restorana koriste se vrhunski sastojci iz lokalnih organskih proizvodnji, tako da je ovo idealno mesto da uživate u najboljoj indonežanskoj kuhinji u samom srcu džungle. Ja sam na Baliju proveo nekoliko nedelja, tako da sam promenio veliki broj mesta i hotela. Svakako Capung Sebali je jedan on onih u kojih bih se iz stopa vratio, naročito danas nakon skoro 2 meseca izolacije i gledanja serija.
Možda biste od mene očekivali neki hotel ispred kog blista more (ne brinite i takvi su na mojoj imaginarnoj listi za ovo leto), ali ovih dana imam želju da krenem u prirodu… Ali kao pravi razmaženi bik: ako sve to može da bude začinjeno sa mrvicom joie de vivre-a – ja se ne bih bunila. Upravo takav je maleni hotel u Eperneju, sve je beskrajno šarmantno i neupadljivo, ali u srži svega leži luksuz i to onaj istinski. Činjenica da možete otvoriti vrata terase i bosonogi zakoračiti na travnjak je neprocenjiva, dok je jedini zvuk u bašti obrasloj ružama razdragani cvrkut ptica. Ako odlučite da napustite hotel na par minuta vožnje su sve najpoznatije svetske vinarije. Maštam o novom putovanju koje će u tako perfektnom miksu kombinovati mehuriće, smeh, kroasane i blistave predele Šampanje okupane suncem.
Ima nešto posebno u hotelima što vas tera da im se iznova vraćate. Setuju vas tačno onako kako vam je to potrebno u datom trenutku. Još ako vam se zadesi da budete gost tokom samog otvaranja a na pozornici nekoliko metara od plaže imate priliku da slušate maestralnog Bočelija, izbor je dovoljno jasan – Grand Park. I čini mi se da je to bila ljubav na prvi pogled, od samog ulaska u veličanstveni lobi, istraživanja ostalih delova hotela, pa sve do prostrane sobe i terase sa pogledom na Rovinj zbog kojeg želite da se probudite ranije i samo upijate. Zvukove, mirise, boje. Svaki pametno osmišljen detalj, komad nameštaja, osvetljenje i arome koje se prožimaju hotelom predstavljaju savršeno uklopljenu celinu koja vam donosi mir. A Rovinj, sam po sebi sladak i ušuškan, neće vas terati da osećate grižu savesti kao da nešto bitno propuštate. Zbog toga jedva čekam da mu se vratim i provedem par dana upravo u ovoj atmosferi. Ah da, zaboravila sam i na zalaske, oni su još jedan razlog!
