U POTRAZI ZA UTOPIJOM: Museo Sa Bassa Blanca, Palma de Mallorca

Kao neko ko je skoro ceo svoj život posvetio umetnosti i putovanjima, imala sam sreću da otkrijem neka posebna mesta koja su veoma lična, vizionarska i stilski jedinstvena. Jedno od takvih mesta je i Museo Sa Bassa Blanca na Palmi.

Na severu ostrva, na brdu zaštićenom od severnih vetrova, nalazi se veliki beli zamak, građevina poznatog egipatskog arhitekte Hassan Fathy-ja napravljen u stilu arapskih tvrđava. 

Kako je ovaj mavarski zamak završio baš ovde?

Umetnici Yannick Vu i Ben Jakober ubedili su svog prijatelja Hassan-a da uradi jedinstvenu primenu arapske kulture u evropskom okruženju. 

Impresivna zgrada presvučena u blještavo belo i prozori u stilu egipatskih mašrabija odakle vlasnici mogu da posmatraju dvorište, a da ih niko ne vidi. Upravo zbog mašrabija, u kući je svetlost kontrolisana, a kažu da je namena bila takva i zbog „privatnosti žena“ (čitaj, da se žene sakriju). Akcenat je na masivnim, drvenim, antik ulaznim vratima, koja su pronadjena negde na severu Španije.

U ovoj zgradi se nalazi jedna od najvećih privatnih, nezavisnih, umetničkih kolekcija na svetu.

Yannick i Ben su došli na ostrvo još 60-tih godina kao grupa umetnika, muzičara i glumaca „tražeći utopiju“. 70-tih godina su ovde napravili umetničku bazu, a kasnije Muzej i fondaciju. Ovo dvoje umetnika i danas pasionirano žive (za) umetnost. Skupljaju umetnička dela punih 50 godina i sami stvaraju skulpture, instalacije i slike.

KAKO SMO DOČEKANE U „MUSEO SA BASSA BLANCA“

Kad smo Brigita i ja stigle, na kapiji nas je čekao Ben lično. Danas on ima 94 godine i dalje je veoma angažovan oko Muzeja i fondacije. Do nedavno je gostima pokazivao park skulptura vozeći električno golf vozilo. Park ima i nadimak Zoo, jer su u parku postavljene skulpture raznih životinja od granita koje su uradiil Yannick i Ben.

Dok obilazimo park skulptura zamišljamo da smo Alisa u zemlji čuda. Predimenzionirane životinje pojavljuju se na najčudnijim mestima u parku, kao su tu oduvek bile. One su i nastale inspirisane arheološkim iskopinama. Uvode nas u svet mitova, bogova i antičkih legendi.

U podzemlju ispod parka je Sokratova galerija, posvećena kolekciji portreta dece starih majstora iz perioda od XVI do XIX veka.

A onda ide ono glavno. 

Ulazimo u kuću, hram umetnosti iz svih delova sveta. 

Imam osećaj da je kuća vrtoglavo prostrana i da neću moći da pronađem izlaz.

Iz sobe u sobu, iz jednog dela kuće u drugu.

Yannick i Ben su pažljivo birali i posvetili sobe različitim kulturama. 

Marokanska i australijska soba. Biblioteka. Afrička soba. Soba posvećena kolekciji stolica. Soba posvećena umetniku, prijatelju Domenicu Gnoliju. 

Mavarski i severnoafrički uticaji prisutni su svuda. Savremena umetnost se prepliće sa istorijom. Svaki zid i površina su prekriveni.

Sudar kultura, pažljivo odabranih i delikatno postavljenih predmeta, nastavlja se kroz kuću…

Postoji soba sa stolicama, smeštena u bivšoj zimskoj bašti, sa delima Toma Diksona, Rona Arada, Shiroa Kuramate i drugih. Nigerijske maske sa antičkim marokanskim teglama, Joruba maska za telo sa istaknutim grudima i trudnim stomakom, zatim soba sa kovčegom u obliku džinovske cipele…

U privatnoj kolekciji su umetnici iz celog sveta, mnogi su i njihovi prijatelji: Paloma Picasso, Marina Abramović, Francis Bacon, Joko Ono, Yayoi Kusama, Yves Saint Laurent.

….

Izlazimo napolje. U okviru zgrade su male bašte, u kojima žubore potoci i 2 asimetrične fontane. Senke prave visoke palme i krošnje ljubičastih žakarandi. Pogled sam prelazi preko zelenila i stiže do plavetnila mora u daljini.

Ben kaže da u srcu drži citat Valtera Benjamina: “Svaka strast se graniči sa haosom, ali strast kolekcionara se graniči sa haosom sećanja”.

Piše: Nataša Nikodijević Savin, @myjourney.rs

Photo: Brigita Ercegovic @brigita