Koliko je zapravo novca potrebno kompaniji OpenAI da razvija ChatGPT?
15 miliona dnevno je samo jedna brojka.
Povezano
Nedavno je OpenAI, kompanija koja je razvila ChatGPT, zvanično napustila svoj status neprofitne organizacije, odnosno status kompanije bez profitnih motiva i postali su potpuno privatna korporacija.
Korporativna reorganizacija OpenAI-a nije samo simboličan potez, već ima za cilj da olakša nova ulaganja i omogući osnivaču, Samu Altmanu, da stekne vlasnički udeo u kompaniji. Ova promena, zajedno sa rastućim uticajem Altmana na OpenAI, mogla je da zategne odnose sa nekim dugogodišnjim članovima kompanije.
Među njima je Jan Leike, koji je predvodio projekat fokusiran na bezbednost AI sistema i koji je zbog nove korporativne strukture OpenAI-a odlučio da pređe u Anthropic, kompaniju koja stoji iza Claude chatbota, osnovanu 2021. godine od strane bivših saradnika Sama Altmana.
Iz istog razloga, nedavno je kompaniju napustila i tehnička direktorka Mira Murati. Zapravo, od jedanaest osnivača OpenAI-a iz 2015. godine, osim Altmana, jedino poljski istraživač računarstva Wojciech Zaremba ostao.
Foto: John Nacion / Shutterstock Editorial / Profimedia
Ne zahteva samo ChatGPT milijarde dolara…
Donekle neočekivani uspeh koji je postigao ChatGPT učinio je OpenAI najviše praćenom tehnološkom kompanijom u ovoj oblasti. Istovremeno, međutim, to je pokrenulo trku za ulaganjima u AI, čineći konkurenciju unutar industrije sve žešćom – fenomen koji je uticao i na sam OpenAI, piše nss magazine.
Kako izveštava The Information, kompanija koja je razvila ChatGPT već je započela razgovore sa investitorima i fondovima radi prikupljanja novog kapitala. OpenAI-u su ta sredstva potrebna za razvoj novih, efikasnijih jezičkih modela i, iznad svega, za pokrivanje operativnih troškova postojećih.
Prema nedavnim procenama Forbesa, OpenAI svakodnevno ulaže oko 15 miliona dolara samo da bi održavao Sora2, novu i napredniju verziju svog sistema veštačke inteligencije sposobnog da generiše video sadržaje iz jednostavnih tekstualnih upita.
Čak je i CEO Anthropica, Dario Amodei, priznao da ukupni trošak treniranja nekih jezičkih modela iznosi oko milijardu dolara – a industrijski stručnjaci očekuju da će taj iznos u narednim godinama porasti i do deset milijardi dolara. Stoga promene unutar AI sektora, sa OpenAI-jem na čelu, moraju se posmatrati u kontekstu ove stalne potrage za kapitalom.
Nije slučajno što je kompanija na čelu sa Samom Altmanom nedavno predstavila o1, svoj prvi jezički model sposoban da odgovara na naročito teška pitanja i izvodi znatno složenije rezonovanje nego ranije. Lansiranje izgleda i kao potez za jačanje pregovora sa investitorima, ali i kao demonstracija kako će veštačka inteligencija u narednim decenijama moći da izvršava zadatke koji su do nedavno delovali nezamislivo.
Altman je izjavio da će dolazak onoga što on naziva „dobom inteligencije“ biti uporediv, po društvenom uticaju, sa Industrijskom revolucijom. Međutim, da bi se to ostvarilo, biće ključno drastično smanjenje troškova – odnosno ukupnih resursa, od čipova i servera do energije potrebne za njihovo napajanje, koji omogućavaju treniranje i rad AI modela kao što je ChatGPT.
Prema rečima osnivača OpenAI-a, samo stalan i rastući tok ulaganja može održati ovaj proces; u suprotnom, AI rizikuje da postane resurs dostupan gotovo isključivo najmoćnijim ekonomskim entitetima sveta.
U kontekstu dominacije ekonomske i geopolitičke logike, oprezniji pristupi veštačkoj inteligenciji kao što je ChatGPT, koji pozivaju na usporavanje i promišljanje o rizicima i kontradikcijama u sektoru, danas teško nalaze prostor i slušaoce.
Podršku ovom, opreznijem pristupu, zapravo dodatno umanjuje i Trumpova administracija, koja nastoji da reguliše tehnološki sektor što je moguće manje, posebno sektor veštačke inteligencije, kako bi ostavila što više manevarskog prostora.
Naslovna fotografija: AA/ABACA / Abaca Press / Profimedia