10 stvari koje volim: Hana Piščević
Hana Piščević fotografiše, crta, dizajnira, piše, snima, jednom rečju ona stvara i inspiraciju koju crpe iz svakodnevnih malih zadovoljstava pretvara u opipljive stvari u kojima mi uživamo. Ona je multidisciplinarna umetnica puna radosti življenja, solidarnosti i prirode. Ona uživa u malim stvarima gradeći od njih suštinu. Jedna je od osnivačica brenda Pako Nao, autorka jednog romana i dizajnerka više korica tuđih romana, snimila je film "Budna deca sanjaju", a svakodnevno nas inspiriše svojim duhom i bojama. Ovog puta, zamolili smo je da nam izdvoji deset stvari koje najviše voli i učinila je da ih i mi momementalno dodama na naše liste.
01
Čopor
Kad bih bila životinja definitvno bih bila jedna od onih koje žive u čoporu. Malom, probranom, onom koji se čuva za živu glavu i za koji je potrebna čelična inicijacija. Nisam životinja ali svakako živim za svoj čopor, za mamu, tatu, Resku, sestru, klince, za svoje životinje i za najbliže prijatelje.
02
igra
Igra kao mau mau i remi, kao jurke, kao zmurke. Igra kao kajtsurf, snowboard i penjanje. Igra kao skok na glavu ili stoj na rukama. Igra kao bezbroj padova i ustajanja. Kao Pako Nao. Igra kao dete koje živi u meni.
03
životinje
‘Kad porastem, hocu da budem životinja’, to sam govorila kao mala.
04
zamišljanje
Neko je rekao da sam samo jednu polovinu svog života prisutna u stvarnosti a da sam drugu polovinu negde daleko gde niko ne moze da me pronadje. I verovatno je tako. Volim da maštam, ne zato što mi stvarnost nije privlačna već zato što je ono sto mogu da izmislim ili zamislim, daleko ludje.
05
stvaranje
To je način da materijalizujem deo onoga sto zamišljam. Da dam oblik svojim mislima i osećanjima i da ih podelim sa drugima.
06
priroda
Volim prostore i stvari koji nije izmislio čovek. Šume, more, planine, stene, sneg. Ona mesta koja bi nastala i da nas nije bilo i koja će postojati i kad nas ne bude. Volim to preživljavanje u prirodi, kad se skućiš na malo parče stene, u šator ili na bicikl. Kad ti ništa ne pripada. Volim da svedem dan na osnovne potrebe i da se podsetim koliko mi zapravo malo treba.
07
Solidarnost i empatija
Verujem da je suština svega, suština toga što smo tu i sto postojimo, da pronadjemo svoj način da usrećimo drugoga, bio to pas ili čovek.
08
deca
Mi decu učimo slova, brojeve i kako da voze bicikl a oni nas kako se igra, kako se voli i kako se posmatra svet.
09
Razmena dobara
Šećer za brašno, brašno za kozu. Volim kad nadjem način da svoja znanja i veštine ne naplatim parama, kad uspem da izbegnem taj sistem u širokom luku. Pre dve godine sam u zamenu za surf časove i smeštaj, fotkala i snimala po Maroku a prošlo leto sam to radila u Grčkoj. Svidja mi se ta ideja da svako ima nešto što ovom drugom treba i da da makar neke stvari u životu mogu da funkcionišu bez novca. Sličica za sličicu, Ronaldinjo za Mesija, Pikaću za Bulbasaura. Znali smo to, kao deca.
10
Ljudi koji umeju da se oduševe
Volim da vidim i osetim oduševljenje, u svojoj kući, u drugoj državi, na ulici u prolazu, ili iz autobusa.
