Marija Pecić je mlada dizajnerka i ilustratorka, po zanimanju arhitekta, koju smo bliže upoznali kroz njen sjajan blog koji će vam vratiti veru u to da će sve biti u redu.
Upravo nam to ona danas poručuje, poslušajte je. Izvoli Marija:
„Sve će biti u redu! Bez šale. Ne, sada ozbiljno – stvarno hoće. 100%.“
Možda ne baš u narednih pola sata, možda ne ni ovog vikenda. Zapravo, možda se to neće desiti ni ove godine iskrena da budem, ali jedno je sigurno – sve će biti u redu. To “u redu” stanje je poput života samog – nije poenta u destinaciji, poenta je kako se do nje putovalo.
Malo motorom flertujući sa zavodljivim krivinama, malo peške u neudobnim cipelama, malo u sjajnom kupeu voza sa pogledom, malo na rikši koju je neko drugi vukao i znojio se, pa je zatim došlo vreme da i ti malo vučeš. Malo avionom, malo smrdljivim kamionom; malo prva klasa, malo srednje sedište do uplakane bebe; malo šampanjac, malo izvetrela kisela.
Kako god i čime god da putujete u ovom trenutku, bitno je da umete da prepoznate taj naizgled beznačajan trenutak magije koji se po pravilu pojavljuje iznenada. Dok trčite da stignete sunce ili onaj jedan neplaćeni račun, bitno je da znate da može da se desi u sekundi – osećaj da je ovo, sada i ovde sasvim ok.
„…osećaj da je ovo, sada i ovde sasvim ok.“
Sentiment spokoja koji budi prepuštanje. Kada u cik saobraćajnog kolapsa naiđe ona sjajna pesma koju nisam čula godinama. Dok bezbrižno plutam blizu bove, a pred očima krenu usijane fleke u obliku sunca. Kada se biciklom namerno izgubim u sopstvenom gradu i tako nađem parče sebe koje mi je falilo tog dana. Ma, dešavalo se svuda, pa i na kasi u marketu. Strefi me efikasno i jako pa prosto ne znam šta bih od sebe u silnoj euforiji.
– Keš ili kartica?
– Ma kako vam volja gospođo, dođite da vas cokim!
U sledećem trenutku se penjem na pokretnu traku, otimam mikrofon kojim se inače pozivaju sitna deca koja se izgube između rafova i saopštavam svima – pa i onima u poslednjim redovima kod pelena i kamperske opreme – sjajne vesti:
