Brexit je prošao, vozne stanice su se napunile, stanovnicima Londona je dosta raznih ograničenja: donosimo vam priču iz prestonice Velike Britanije koju je ekskluzivno za BURO. napisala kustoskinja i fotografkinja Tina Maslakova .
Za Novu godinu smo iskreno očekivali da se desi čudo, baš onako kao kad smo bili deca – kao da će nagomilani problemi i zamor nekom magijom jednostavno nestati. Uprkos svemu, napravili smo planove za ovu godinu očekujući da će se pandemija ipak nekako završiti i da ćemo ponovo moći da postavljamo nove izložbe na svaka dva meseca, idemo na umetničke smotre i putujemo.
Ali ne – najnovije, treće po redu, potpuno zatvaranje u Londonu je po hitnom postupku uvedeno pred sam Božić. Dok su ljudi pravili planove za praznike i spremali se da ih proslave sa svojim porodicama, brojke su počele vrtoglavo da rastu, a broj zaraženih i umrlih premašio brojke iz marta. Ovo je bilo nemoguće zanemariti i za vikend pred Božić, donešena je hitna zabrana napuštanja Londona i nalaženja sa ljudima koji ne žive u istom domaćinstvu u kom i vi. Pre ove odluke, bilo je dozvoljeno spojiti tri domaćinstva pod jednim krovom za praznike – u prevodu, tri generacije su mogle da planiraju da proslave praznike zajedno i da ne prekidaju tradicije. Nakon što je odluka donešena, ostalo nam je samo da Božić provedemo sami.
Ako su se u Moskvi mnogi pomirili sa činjenicom da će se zaraziti i da tu više nema oko čega da se brine, u Londonu je strah od pandemije još uvek jači od zamora prouzrokovanog još jednim karantinom. U isto vreme, ljudi naravno preispituju odluke vlasti, kritikuju i žale se. Boris Johnson, britanski premijer je još uvek jedan od najomraženijih političara i njegove nedosledne odluke su zbunjujuće, a on sam odbačen. I sve ovo uprkos činjenici da je i on sam imao koronu za vreme proleća i da je zatim svog sina nazvao po dva lekara koja su ga lečila: na svu sreću, obojica se zovu Nicholas. Ljudi i dalje kritikuju jedni druge što ne poštuju (nova) pravila ali su postali i tolerantniji, na primer, prema parovima koji krišom idu na sastanke.
Sa lockdown-om koji je produžen bar do sredine februara i činjenicom da je većina zemalja zatvorila granice, ostaje nam samo da živimo u danu mrmota koji nema kraj, organizujemo onlajn izložbe i računamo na svetlo na kraju tunela u obliku vakcine – prema kojoj i u Londonu vlada isto nepoverenje kao i svuda u svetu.
Ovaj članak prvobitno je objavljen na buro247.ru
