Iako tvrdi da je iz “morske porodice”, Anja Dimić (sa)čekala je da upozna Darka Marjanovića, “kontinentalca” koji joj je otkrio novi svet. Zajedno jedre od 2017. godine. Svoj posao uskladila je sa privatnim obavezama tako da može da provede pola godine na brodu.
Ona i njen suprug, brod Banda poseduju već šest godina, a posadu, pored Anje i Darka danas čine i njihova deca Luka i Vuk, kao i njihov pas.
Svake godine svoje jedriličarske dogodovštine prikazuju na Istagramu BandaSailing gde pišu i morski dnevnik.
Obilaze mesta koja nisu lako dostupna, ne može da ih pronađe ni Google Maps, ali bez obzira na
okolnosti, vremenske uslove, oni nastavljaju svoju avanturu. Prošle godine ih nije sprečila Anjina trudnoća, a ove beba koja ima samo šest meseci. Poezija jedrenja stara je koliko i svet, jer more pruža slobodu, kao ni jedno drugo mesto na planeti. Platon je rekao da postoje tri vrste ljudi: živi, mrtvi i oni koji plove. Anja i Darko su izabrali plovidbu.
Sa čime ste se sve susretali prethodnih pet godina bivanja na brodu danima, mesecima?
– Naš život proteklih 6 godina na Banda brodu je bio prepun avantura. Prešli smo preko 7 hiljada nautičkih milja. Poslednje 4 godine jedrimo sa sinom Lukom, a ove godine avanturama se pridružuje i novi najmanji od palube – Vuk.
Susretali smo se sa neverovatnim prizorima veličanstvene prirode, nekad nežne, a katkad i surove. Jedan od dragocenijih aspekata našeg brodskog života je to što nas je dodatno zbližilo kao par. Provođenje puno vremena u skučenom prostoru, suočavanje sa izazovima na moru, nepovoljne vremenske prognoze, stalna akcija i oprez, dodatno nas je spojilo i naučilo osnovne stvari o poverenju i kako da budemo tim, tj. banda.
Jedan od dragocenijih aspekata našeg brodskog života je to što nas je dodatno zbližilo kao par
Deca su učila da puze tokom boravka na brodu, izbijali su prvi zubi, učili su da stoje držeći se za razne delove broda. Luka je toliko zavoleo svet nautike da su mu i tokom zime omiljene igre uglavnom vezane za kanape, sidra i brodove. Pas Banda je najrevnosniji plivač u posadi i svaku plažu na koju smo naišli prozvao pet friendly plažom.
Šta prvo posećujete kada stignete u novo mesto koje tek treba da otkrijete?
– Prvo, kad stignemo u novo mesto volimo da osetimo lokalni duh, prošetamo trgovima, okolnim ulicama. Dosta šetamo, volimo da lutamo, istražujemo. Što se tiče monumentalnih građevina često nam nisu dostupne jer putujemo sa našim psom Bandom.
Uglavnom nam je fokus na manjim ostrvima, gde su najveći monumenti u stvari ljudi. Od većih mesta se često vraćamo Krfu, koji obožavamo. On nam je prva i poslednja stanica kad dolazimo odnosno odlazimo iz Grčke. Stari grad Krf je pod zaštitom UNESCO-a i mešavina je venecijanskih, britanskih i francuskih uticaja, pa je zapravo ceo jedna monumentalna građevina.
Kako birate destinacije?
– Imajući u vidu da je naša matična luka Herceg Novi, da je kruzing brzina 6 čvorova na sat, a da smemo da ostanemo u evropskoj uniji 90 dana, a trudimo se da preskačemo jedrenje tokom avgusta jer su gužve svuda nesnosne, naš izbor je proteklih godina bio Jadran i Jonsko more. Uglavnom bismo plovili grčkim ostrvima u junu i julu, a za septembar ostavljali plovidbu po Hrvatskoj.
A za ovaj septembar planiramo nešto malo drugačije, što do sada nismo radili.
Kako se promenio vaš odnos prema moru? I da li vas je more nekada izdalo?
– Naravno! Tokom svih ovih godina jedrenja odnos prema moru se značajno promenio i produbio. Saznala sam mnogo o njegovim promenama, iskusila ih iz prve ruke, naučila sam dodatno da ga poštujem i da upijam sve lekcije koje nam nudi. Sad ga vidim kao dom, kao učitelja i saveznika.
More nikad ne može da nas izda, ali nas jeste itekako iznenadilo više od par puta. Iako religiozno proveravamo vremenske prognoze na više aplikacija i sajtova suočavali smo se sa olujama, ali i nepredviđenim kvarovima na brodu i iznenadnim izazovima.
More nikad ne može da nas izda
Možda najzabavnije za prepričavanje je bio prelaz iz Herceg Novi na Krf, koji traje oko 32 sata plus minus, u septembru 2022. Jesen se bližila i prozor za prelaz je postajao sve manji zbog nepovoljne prognoze, pa smo odlučili da iskoristimo tampon zonu između dve oluje i provučemo se. Međutim, nismo uspeli i fino nas je sastavilo u višečasovnom kijametu sa jakim udarima vetra, usred noći na otvorenom moru.
Luka je sve prespavao u svom krevetu, a kapetan se više puta presvlačio jer mu je sva garderoba bila mokra do gole kože. Jutro je donelo bonacu, pa smo prostirali veš duž celog broda. I to je sa morem – nemate gde da bežite, morate da istrajete i prođete kroz oluju. Ipak more nam je kroz sve ove godine pružilo mnogo više radosti, životnih lekcija i lepote, nego što je ikada donelo problema.
I to je sa morem – nemate gde da bežite, morate da istrajete i prođete kroz oluju
Svi mi koji vas pratimo na Instagramu, često možemo da vidimo knjige, i tokom prethodnih godina često smo mogli da vas vidimo sa knjigom u ruci. Na brodu imate svoju malu biblioteku. Šta čitate deci, a šta čitate za svoju dušu?
– Luka ima svoju pozamašnu putujuću biblioteku, nerado išta ostavlja na obali. Ako ga pitate koji mu je
omiljeni autor, kao iz topa odgovara – Branko Ćopić. Ježevu kućicu zna skoro napamet, što nas baš čini
srećnim jer je jedna od najlepših priča o patriotizmu. Takođe, porodično uživamo u svim knjigama Rejčel Brajt. Njene priče nose divne lekcije, a fantastično su prevedene, što je verujem bilo izazov budući da su u stihu. Na brod se ne ide bez knjige Dečak koji je oplovio svet (Džulija Grin) – Luka je ubeđen da je to knjiga o njemu, a mi mu ne protivrečimo. Za čitanje Neverovatne priče o džinovskoj krušci uvek izdvojimo bar 45 minuta, ali vredi.
Na brodu uvek imamo par autobiografija legendarnih mornara, koje nam služe kao večita inspiracija. To su knjige Erika Tabarlija, Bernarda Moitisiera, Džošue Slokuma i naravno porododice Kojadinović.
Moj izbor kad su knjige u pitanju je uvek šaren – obožavam fikciju, drame. Ispostavlja se da sam u
poslednjih par godina verna izdavačkim kućama Booka, Arete, Geopoetika, Poslednje što me je oduvalo je knjiga Filipa Grujića „I onda opet, ispočetka“. Čini mi se da do sad nisam naletela na tako dobru vršnjačku priču, sa kojom smo se svi poistovetili. Sjajan roman. Od regionalne književnosti volim Rumenu Bužarovsku i Lanu Bastašić, a trenutno čitam knjigu „Nada“, od Ante Tomića. Za nju sam dobila preporuke sa toliko različitih strana.
Ako bih morala da izdvojim jednog autora koga bih zauvek iznova čitala to je neosporivo Alesandro Bariko. U našoj biblioteci podjednako ima i nonfiction iliti dokumentarne literature najrazličitijh tema – od filmske umetnosti, odgoja dece, spisa o jogi, ishrani, preko Gabor Matea, Hodorovskog – ovog leta sam ambiciozno ponela na brod njegovu knjigu „Metagenealogija“…
Nedavno je Luka tražio “Gorski vijenac”, da li je morski ambijent prijatan za takvo štivo?
– Gorski vijenac imamo u brodu u formi malecne knjige koja staje na dlan. To je poklon od moje bake i deo je mini kolekcije dragih stvari koje uvek nosim sa sobom na putovanja. Najviše mislim da je Luki bilo zabavno što je tako malena, ali kad smo krenuli da čitamo primetili smo da ga baš vozi iako ništa ne razume, a čak je i mlađem bratu Vuku dao nadimak Vukota.
Nedavno ste posetili omiljenu knjižaru na Krfu. Koju knjigu stekupili ako nije tajna?
– Obožavamo knjižaru Plous iako su uglavnom naslovi na grčkom. Jednu kupovinu ovde ćemo zauvek pamtiti – to je dečija knjiga bez teksta koja na svakoj strani ima ilustracije gradskih zbivanja – na jednoj je to poprečni presek kuće, na drugoj gradski trg itd, zbog koje je Luka (između ostalog) naučio rano da priča. Ta knjiga se skroz izlizala koliko smo je puta prelistali i opisivali sve što vidimo u njoj. I uvek pred dugu plovidbu kući svratimo tamo da izaberemo neku dečiju knjigu. Imamo striktnu politiku da ne dajemo ekrane deci pa je izazov zabaviti ih u prelazu od 30 sati.
Verujem da ovakve avanture rađaju brojne anegdote, imate li vi neku priču, za rubriku verovali ili ne?
– Priča počinje ovako – devojka koja nas prati na Instagramu nam je predložila da ugovori naš boravak kod svetioničara na ostrvcetu Sušac. To nije bilo šanse da propustimo. Uzeli smo svetioničarev kontakt i u par poruka se dogovorili – on će nam ostaviti bovu na koju možemo da vežemo brod, a onda ćemo prošetati do svetionika i sve će nam pokazati. Krenuli smo iz Vela Luke na Korčuli nakon kasnog doručka, jer smo imali obezbeđeno mesto i nismo morali da žurimo.
Bio je to prošli septembar i najlepše jedrenje te godine. Približili smo se Sušcu, uvukli jedra i trebalo je samo još da nađemo bovu i pristanemo. Međutim, potraga za bovom je bila neuspešna, dugo smo se trudili, zvali smo svetioničara, ali nije bilo signala na telefonima i talasi su počeli da se povećavaju. Kasno popodne je, a mi nemamo gde da pristanemo.
Kapetan donosi odluku da krenemo ka trećem ostrvu od tog jutra – ka Lastovu, koje je na 3 sati plovidbe. Do Skrivene Luke na Lastovu su nas talasi baš namučili, a tik pred ulazak u uvalu je vetar uminuo. Ali i naš motor – uz jak tresak je stao i plutali smo tako bez vetra da bar na jedra pokušamo da pristanemo. Pozvali smo ekipu koja vodi ponton u Skrivenoj Luci i nakon što je Darko objasnio da na brodu bez motora imamo trudnicu, dete i psa, brzinom svetlosti su poslali čamac da nas došlepa.
E sad, deo sa anegdotom je – sutradan nas je pozvao dotični svetioničar i pitao da li smo mi mislili na
svetionik Sušac – pošto je on svetioničar sa ostrva Palagruža – ostrva bližeg italijanskog obali nego
Hrvatskoj.
Dva dana smo se dopisivali sa svetioničarem sa pogrešnog ostrva.
Rekla bih da je za uspešnu plovidbu potrebno imati stav. Takođe, čini mi se da taj stav prenosite i na svoju decu. Kako oni prihvataju tako dug boravak na brodu?
– Oba naša momka jedre svaki od svog petog meseca i njima je brod drugi dom. Čini nam se da je njima to mnogo prirodnije okruženje nego nama koji smo počinjali da jedrimo u kasnim 20im odnosno 30im, oni su tu stvarali najranije uspomene.
Luka je jako uključen u sve što se dešava na brodu, nekad nas iznenadi koliko zrelo i smisleno razgovara o brodskim temama. Verujemo da će tako i sada sedmomesečni Vuk. Dug boravak na brodu i izloženost prirodi takođe pozitivno deluju na njihov emotivni i psihološki razvoj – to je prilika da posmatraju i uče kako se mi, kao njihovi roditelji, suočavamo sa izazovima i održavamo pribranost u raznim nepredvidivim situacijama, kako komuniciramo.
Seneka je rekao da “Ako ne znaš prema kojoj luci kormilariš, nijedan vetar ti nije povoljan”. Posadi broda Banda želimo dobar vetar i mirno more.
Foto: Privatna arhiva
