Praznični filmovi su omiljena razonoda tokom decembra i januara – svi volimo da se zavijemo u ćebence, okružimo junk hranom i slatkišima i pustimo nešto što „odmara mozak“. Uprkos tome što postoje i zaista dobri filmovi ovog žanra, moramo priznati da je većina ostvarenja trashy, a možda tako i treba da bude. Zato je zanimljivo pitanje: zašto uživamo da gledamo takav sadržaj?
Dok su u vremenima pre Netflixa najpopularniji bili Diva praznični filmovi, kao i klasici poput „Home Alone“, sada Lindsey Lohan polako postaje zaštitno lice trashy božićnih romansi, a tu su i razne komedije poput „Hot Frosty„, filma koji je ove zime izuzetno popularan na streaming platformi.
Ovi filmovi su najbanalnija vrsta melodrame, namerno šaljivi i kritički ismevani — ponekad čak i od samog Netflixa. Pa ipak, oni su veoma popularni, pa su iz godine u godinu na vrhu liste najgledanijih. Samo u prvoj nedelji, „Hot Frosty“ je pregledan neverovatnih 16 miliona puta – čak nakon što je dobio loše kritike.
To je intrigantan paradoks koji otkriva nešto zanimljivo o ciljnoj publici ovih filmova. Za koga su oni?
PRAZNIČNI FILMOVI I NOSTALGIJA
Jedan od odgovora na to pitanje krije se u glumačkoj postavi, pažljivo osmišljenoj kako bi se prilagodila nostalgiji generacije milenijalaca, koja se sada približava srednjim godinama. Zvezde ovih filmova su poznate ličnosti iz 1990-ih koje nikada nisu postale oformljeni glumci kao odrasle osobe.
Primer je, ponovo, Lindsey Lohan, u čijem filmu „Our Little Secret“ se par bivših ljubavnika ponovo okuplja na Božić posle deset godina jer su, kako se ispostavilo, njegova devojka i njen dečko brat i sestra. U međuvremenu, Lohanina koleginica iz filma „Mean Girls“, Lacey Chabert, igra glavnu ulogu u filmu „Hot Frosty“.
U još jednom Netflix prazničnom hitu, „Merry Gentlemen“, u kojoj zvezda Brodveja pokušava da spase pozorište u svom malom rodnom gradu – na ekrane se vraća glumac iz serije „One Tree Hill“, Chad Michael Murray.
To što Netflix tako očigledno targetira publiku milenijalaca sa prazničnim romansama može izgledati čudno – jer je to generacija koja odlaže brak ili ga izbegava, prezire monogamiju i govori o „hvatanju osećanja“ od partnera na isti način na koji su ljudi u prethodnim erama govorili o zarazi polno prenosivim bolestima. Čitav žanr rom-coma na velikom ekranu kakav smo poznavali je mrtav, jer su ga milenijalci ubili – a ipak, mi nastavljamo da gledamo ove praznične filmove.
Razlog tome se možda krije u tome što su ovi praznični filmovi u suštini slični kao (kvalitetniji) klasici koje smo nekada voleli – to su priče o romantičnoj ljubavi i porodičnim vezama, koje nam uvek prijaju, posebno u dugim, mračnim danima tokom zime, kada najoštrije osećamo usamljenost.
Moderna ekonomija posledično donosi filmove i serije koji nas navode da se preispitujemo, plašimo i da nemamo poverenja jedni u druge, a optimizma je malo. To možda najbolje pokazuju woke kritike koje svake godine dobija praznični film „Love Actually“, koji je osporavan zbog mizoginije i heteronormativnosti.
Sada praznični filmovi imaju nizak budžet i prožeti su cinizmom, što znači da se „velikim“ temama poput ljubavi bave sa ironičine distance. To ove Netflix filmove čini sezonskim atrakcijama, to je i tajna njihovog uspeha. Jednokratnost ovih filmova čini ih savršenom ponudom u svetu u kome su ljudi sumorni i sumnjičavi prema svemu što bi im moglo učiniti da se osećaju dobro.
Mi zapravo ne verujemo u magiju, u Deda Mraza, ili u duh sezone koji može da izazove radost čak i najtvrdokornijim srcima. Umesto toga, lakše je da sva osećanja nade i euforije koje praznici treba da izazivaju ostanu nešto što posmatramo kao guilty pleasure – baš kao i Netflix filmove.
Fotografije: instagram