Povezano
Umesto 15 minuta slave, u poslednje vreme čini se da su privatnost i anonimnost postali najpoželjniji imperativi – posebno u svetu mode, što je pomalo kontraintuitivno.
U decembru, italijansko izdanje magazina Vogue izašlo je sa naslovnicom kojom poručuju „Nema društvenih mreža – zabava se vratila“. Pre toga, najuticajnija modna kuća momenta – The Row – zabranila je upotrebu telefona na svojim revijama, dok sestre Olsen, osnivačice brenda, gotovo nikada ne daju intervjue.
Odjednom, privatnost je u modi!
Činjenica je da su društvene mreže nekada bile platforme za povezivanje s voljenima, upoznavanje novih ljudi i deljenje slika mačaka, autfita i putovanja, ali su sada uglavnom oružje za vođenje kampanja klevete i manipulaciju lažnim informacijama, a kao takve su postale plodno tlo za mržnju.
Odustajanje od tradicionalnih društvenih mreža sada se percipira kao luksuz i čin brige o sebi. Kao što znamo, ove platforme zaista mogu loše uticati na mentalno zdravlje. Da je privatnost mnogima sve više značajna, pokazuju i sledeći fenomeni.
PRIVATNOST I TEHNOLOŠKA REGRESIJA
Telefoni poput legendarne Nokie 3310, ili Motorole na preklop, odjednom su ponovo popularni – baš zbog toga što nude skoro apsolutnu privatnost. Ponovni uspon analogne tehnologije pokazuje porast prodaje starih telefona koji nemaju pristup društvenim mrežama ili internetu, uz CD-ove, vinile, stare kamere i kasetofone.
U 2023. godini, prodaja mobilnih telefona Nokie se više nego udvostručila u odnosu na prodaju iz 2022. godine. Grupa tinejdžera u SAD koji nose takve telefone i koji su osnovali „luditski klub“ postali su lice novog omladinskog pokreta o kojem je pisao i New York Times.
Fizički formati muzike, poput CD-a i vinila, doživljavaju sličan preporod. Prihodi od ovih proizvoda u 2023. godini porasli su za 11 odsto u odnosu na prethodnu godinu, zarađujući gotovo 2 milijarde dolara širom sveta, prema podacima Udruženja muzičke industrije Amerike (RIAA). Čini se da vinil najviše uzima maha među slušaocima koji teže trajnijoj povezanosti sa umetnicima, uz bogatiji kvalitet zvuka.
Sada smo svedoci drugog talasa štampanih medija, kako časopisa, tako i knjiga. Kada veliki deo našeg vremena provodimo čitajući digitalni tekst koji je okružen ometajućim oglasima, sedenje sa časopisom ili knjigom u rukama deluje kao opuštanje. Reč koja se stalno pojavljuje među ljudima koji favorizuju fizičke proizvode u odnosu na njihove digitalne alternative je „luksuz“: signal da ljudi sada internet, sa njegovim iscrpljujućim i zagušenim sadržajem, vide kao novi status quo od kojeg ih novac i vreme mogu osloboditi.
Za radnike u brojnim industrijama, koji većinu svog vremena provode za računarima, vreme provedeno daleko od interneta sve više se smatra privilegijom.
KAKO SE SVE TO ODRAŽAVA NA MODU I ODEVANJE?
Umesto isceniranih modnih editorijala, najpopularniji modni sadržaj su fotografije poznatih ličnosti tokom svojih slobodnih dana, u anonimnosti, kako obavljaju svakodnevne aktivnosti. Setite se autfit formule biciklističkog šortsa i duksa princeze Diane, ili Jeremyja Allena Whitea kako nosi cveće sa pijace. Nepretenciozna mesta poput prodavnica, marketa, kioska sa časopisima, praonica i aerodroma poslužila su kao kontrastne pozadine modnim editorijalima brendova kao što je Bottega Veneta.
Ovi primeri takođe hrane našu opsesiju off-duty autfitma. Na TikToku, popularni su tutorijali poput „kako se oblačiti kao supermodel iz 90-ih kada nije na poslu“ ili Hailey Bieber sa svetlim farmerkama, belim majicama i oversize kožnom jaknom.
Kao odgovor na digitalnu saturaciju, moda sve više crpe inspiraciju iz zlatnog doba interneta, vremena kada smo verovali da će tehnologija doneti bolji način života. Pretrage na Pinterestu za „autfit sa žičanim slušalicama“ porasle za više od 200% tokom prošle godine u SAD i Velikoj Britaniji, dok su Google pretrage za iPod Nano zabeležile porast broja pretraga prvi put od 2006. godine.
Kult slavnih postaje sve manje privlačan dok svedočimo usponu i padu influensera koji očigledno ne umeju da se ponašaju ljubazno (najnoviji primer je Matilda Djerf), dok, s druge strane, eluzivnost figura poput Martina Margiele ili sestara Olsen ne prestaje da intrigira.
Naša kultura se razvila tako da odmah posežemo za telefonom čim ugledamo nešto estetski prijatno. Snimanje stranaca na ulici za sadržaj sada je postalo norma na našim feedovima. Ali, nakon ere prekomernog deljenja, možda će najveća promena za modne influensere biti predstavljanje sebe što je anonimnije moguće na internetu. To će značiti sve više onih koji se skirvaju iza objekata ili ne pokazuju lice na fotografijama, kako bi se zaštitili od kritika interneta i sačuvali svoju privatnost.
Sve ovo nas navodi da zastanemo i preispitamo na koji način gledamo na svoju privatnost i koliko sebe želimo da damo društvenim mrežama. To seže mnogo dalje od mode ili tehnoloških uređaja – radi se veoma ozbiljnom pitanju koje svako od nas treba sebi da postavi, pre ili kasnije.
U svetu koji odavno podseća na Orvelov roman, privatnost zaista jeste veliki luksuz – i sigurno će postati još jedno područje borbe: kako lične, tako i kolektivne – na svim poljima.
Fotografije: instagram peopleonmagazines; bof; s___dang