Četa trendova maršira za nama, ili bolje reć ispred nas, bilo da je u pitanju svet mode, kulture ili putovanja. Iako manje poznato, trenutno se dešava jedna mini revolucija, da ne kažemo trend u usponu u turističkoj industriji. Možda je najbolje da pogledate fotografije jezera Tonlé Sap u Kambodži, na kojima ćete videti malene crvene ili plave tradicionalne ribarske kolibe kako plutaju na površini vode na čijim palubama sedi dobro obučeni Francuz sede kose i ispija čašu hladnog belog vina. Trendi Francuz je Thierry Teyssier koji stoji ispred projekta 700.000 Heures: prvog nomadskog hotela na svetu.
Naziv 700.000 Heures se odnosi na životni vek prosečne osobe koja živi u nekoj od razvijenih zemalja, a koncept funkcioniše na sledeći način: Thierry putuje svetom tražeći udaljena sela i gradove u kojima može da napravi male hotele koji postoje samo nekoliko meseci. Hoteli – koji se uvek koncipiraju od postojećih zgrada za razliku od izgradnje novih – uglavnom imaju četiri do pet spavaćih soba. Harizmatični hotelijer je sve vreme in situ i deluje kao domaćin, dirigujući celokupno iskustvo.
Prva lokacija 700.000 Heures-a bio je Salento u Italiji 2018. godine, gde su gosti posećivali pećine na ribarskom čamcu, a projekat Kuća snova – hotel u Maroku imao je100 zaposlenih na 30 gostiju i nijedan restoran jer je ideja bila da posetioci nikada ne jedu dva obroka na istom mestu. Možda najvažniji posao koji Thierry trenutno obavlja je sa Fondom za globalno nasleđe u Anti-Atlas planinama, gde GHF plaća meštanima da obnove spomenike, u ovom slučaju drevne žitnice Igoudar. Stalni hotelski smeštaj u 700.000 Heures-a takođe je opremljen od strane lokalnog stanovništva, a sve od tekstila do drveta dolazi od lokalne zajednice.
Ovaj kreativac microhsopitality vidi kao optimalniji pristup putovanju i u neku ruku rešenje problema uzrokovanih turizmom velikih razmera, a kao prilično slikovit primer možemo uzeti zabranu države Italije koja se odnosi na krstarenja u Veneciji zbog zabrinutosti da turizam doprinosi zagađenju i oštećenju venecijanske lagune. Thierry je ispred sebe postavio misiju da raznolikim mestima sa svih strana sveta daje, a ne da od njih oduzima. Već je radio sa ribarima u Kambodži i Japanu i pomagao ugostiteljima u Italiji i Brazilu, zapošljavajući lokalno stanovništvo u hotelima ili na farmama, i redovno navodeći goste da kupuju upravo od tih ljudi na tim mestima, umesto da sede u čauri luksuza sa pet zvezdica.
Ipak, iako njegova vizija odudara od poznate definicije luksuza, cena ostaje u istom rangu – 2.000 evra za jednu noć u hotelu koji nije zasnovan na lokaciji, već na konceptu. Bilo da microhospitality vidite kao samo još jedan trend u nizu ili ozbiljan potencijal za promene, ovakav pristup se smatra avangardom promena u celoj industriji, a budući da sve više putnika želi putovanja koja omogućavaju povezivanje i sa ljudima i planetom, ovaj koncept se vrlo lako može razviti u jedan potpuno nov način putovanja.
