Nauspešniji matador koga je usmrtio bik. Devojčica rođena na 30. spratu kule katedrale. Kralj koji je ubio brata zbog žene. Ovo su samo neke od priča koje u Sevilji žive decenijma, pa i vekovima – a takvih priča ima na pretek.
Svi imamo onaj jedan grad koji želimo da posetimo, ali nas put nikada ne nanese tamo. Možda deluje premali za više dana, možda su drugi gradovi preči, ili je u njih lakše otići. Za mene je to bila Sevilja. Oduvek me privlačila, ali putovanja u Španiju su se uvek završavala u Madridu ili Valensiji; većini i u Barseloni. I verujem da mnogi razmišljaju slično: “Sevilja je sigurno lepa, ali manja, biće prilike. Ne vidim da tamo ide nešto puno ljudi, možad neki drugi put”. Još kada čujete da se može obići za par dana, postavite sebi pitanje – da li je vredno odlaska?
Baš iz tog razloga, Sevilja je bila moja glavna destinacija za februarsko putovanje. Vreme je tad idealno – sve posle maja je pakleno. Plan je bio četiri dana u Sevilji, a pre toga četiri dana u Madridu, čisto za zagrevanje. Do Sevilje od Madrida lako stižete brzim vozom – ide često, ali imajte na umu da su kasniji polasci u toku dana skuplji.
Karta ujutru može biti 50 evra, dok popodne zna da skoči i na preko 100. Možete doći i pravo ovde iz Beograda, postoje letovi za kratkim presedanjem. Moja ruta je bila Beograd – Madrid – Sevilja – Beograd, ali kako ćete vi organizovati svoje putovanje, ostaje na vama. Moje je samo da vas ubedim na odete, jer Sevilja je, bez dileme, najlepši i najšpanskiji grad koji sam posetio.
SEVILJA: ODAKLE KRENUTI KROZ GRAD POMORADŽI I PLOČICA
Recimo da ste se već organizovali da stignete u Sevilju, i sada tražite smeštaj. Preporučujem hotel Letoh Letoh (mada verujem da ima još mnogo dobrih hotela) – mali, ali prelep hotel u srcu grada, sa skroz solidnim cenama (posebno ako ih uporedite sa cenama u Madridu npr). Desetak minuta hoda od bilo čega vrednog posete, sa enterijerom koji odiše seviljskim šarmom – pločice, biljke, boje. Već na recepciji znate da će ovo putovanje biti posebno.
E, onda ostavite stvari i odmah izađete da vidite malo komšiluk. Sevilja zaista jeste grad pomorandži i pločica. Drvorede pomorandži videćete svuda, a njihov miris je konstanta u ovom gradu. Neretko ćete videti i korpe prepune pomorandži koje su pale sa drveća.
Nebitno je da li ste se negde uputili ili da li šetate besciljno gradom čisto da biste uživali u zgradama – svaka ulica centra Sevilje je posebna, i svaka ima taj andaluzijski šmek koji zapravo i tražimo kada kažemo da želimo da vidimo Španiju.
Ono što je takođe jako zanimljivo su pločice za nazivima ulica, koje su, bar u centru grada, napravljene od mozaika pločica. Na nekim zgradama ćete videti i imena umetnika i pisaca koji su tu živeli, i tako se upoznati sa seviljskom umetnošću.
Ako budete imali sreće da lutate sporednim uličicama kao ja, možete naići i na pijacu umetničkih dela koja su poslagana ispod palmi i pomorandži na kaldrmi, dok se iz pekare sa ćoška oseti miris svežeg peciva sa pistaćima. Prvi utisak može da vam bude previše magičan.
FLAMENKO: RITAM, STRAST I ISTORIJA
Flamenko se rodio u Sevilji, tako da prva stvar koju bi trebalo uraditi, čak i pre nego što dođete u ovaj grad, je sebi rezervisati jedan flamenko šou. Flamenko ima duboke korene u Sevilji, i nastao je u 18. veku iz mešavine andaluzijskih, romskih i mavarskih uticaja. Ovih tačaka zaista ima previše u gradu, i u to se možete uveriti tako što će vam na guglu zaista izaći 1001 opcija za tablao flamenco show. Oni traju između sat i sat i po, i koštaju negde između 20 i 30 eura, u zavisnosti od toga koju kartu kupite.
Moja apsolutna preporuka ide za Tablao Flamenco Las Setas, koji se nalazi u srcu Sevilje, kod turističke atrakcije Las Setas. Ovaj flamenko show ima skoro 10.000 rivjuova na guglu, i prosečnu ocenu od 5.0 što automatski govori da je to THE flamenco show koji želite da gledate. I verujte mi, apsolutno želite.
Za cenu od 35e po osobi, možete uživati sat i po vremena u flamenko plesu, španskoj gitari i neverovatno melanholičnom glasu pevačice, i to iz prvog reda, sa jednim besplatnim koktelom.
Ukoliko spadate u grupu ljudi koja smatra da flamenco show i nije ništa specijalno, savetujem da date sebi priliku jer je ovo bilo jedno neverovatno iskustvo koje bih bez problema platio i 3 puta više jer vredi apsolutno svakog centa.
TRG IZ BAJKE
Naravno da će vam prva stanica posle doručka biti Plaza de Espanja, glavni trg u Sevilji koji je toliko lep da ćete stati, gledati nekih desetak minuta okolo, obraćati pažnju na te male neverovatne detalje kao što su popločane šarene klupe (gde svaka klupa predstavlja jedan španski grad), gledati grupice turista koji su se okupili oko lokalaca koji igraju flamenko za novac, onda nećete znati šta tačno da uslikate jer je sve previše čarobno.
Onda ćete se popeti na jednu od terasa koje gledaju na trg, i uspeti da uhvatite veličanstvenu panoramu. Pogledaćete u snimak i videti da to apsolutno ne može da prenese tu lepotu koju ćete tamo videti.
Kad provedete tu neko vreme, otići ćete do parka Maria Luisa, ali nećete ga sigurno celog obići jer treba šetati kroz 40 hektara parka. Ali gde god da zađete, pronaći ćete drvorede pomorandži ali i palmi, i male kućice i kutke koji su preslatki i potpuno neočekivani.
PRIČE IZ ARENE MATADORA
Ne morate da pletete džemper za Pedra u Sevilji, ali sigurno ćete poželeti, posebno kada budete u blizini Plaze de Toros, odnosno arene za borbu sa bikovima. U svakom slučaju, moći ćete da se upoznate sa pričom Manuela Garsije Kueste, najuspešnijeg i najpopularnijeg seviljskog matadora čija životna priča podseća na film.
Naime, Don Manuel, koji je takođe bio poznat kao El Espartero, bio je najuspešniji matador koji je Sevilja imala dok nije poginuo 1894. godine u areni u Madridu, kada ga je usmrtio bik protiv koga se borio. Plaza de Toros u Sevilji u okviru svog muzeja ima posebnu sekciju koja je posvećena ovom slavnom matadoru, a tu možete videti njegovu umrlicu, kao i deo njegovog odela koji je nosio taj dan kada je umro.
I možete mnogo ovakvih zanimljivih priča saznati šetajući se kroz muzejski deo ove arene, da biste na kraju izašli na samu arenu koja je prilično impozantna. Bez obzira da li ste protiv koride zbog prava životinja, ili vas ova tema ne zanima toliko, borba s bikovima je važan deo istorije ovog grada i bilo bi šteta ne posetiti ovo mesto.
Simbolično ćete platiti ulaznicu, a na gift shopu svakako ništa nećete kupiti jer je prilično siromašan. Ali šta ide nakon toga? Gulaš od repa od bika sa krompirom, specijalitet ovog grada i možete ga pojesti u jednom od nekoliko restorana koji se nalaze prekoputa Plaze de Toros.
LA GIRALDA: LEGENDA O DEVOJČICI ROĐENOJ NA VRHU KULE
Nemoguće je proći centrom Sevilje a ne primetiti seviljsku katedralu, najveću gotičku katedralu na svetu, a na obodima i La Giraldu, odnosno kulu ove katedrale. Priča kaže da je 1842. godine na 30. spratu ove kule rođena jedna Barbara, jer je njen otac, koji je u to vreme bio zvonar, živeo u malom prostoru na ovom spratu.
Iz tog razloga, Barbara je bila poznata i kao “Ćerka Giralde”. Kada je imala 11 godina, njen rođeni brat, samo dve godine stariji, pao je sa kule u svoju smrt dok su se čula zvona. Ovo je samo jedna od priča ove katedrale koja stoji tu već vekovima, a da biste je lepo obišli celu, potrebno vam je nekoliko sati.
Osim penjanja na sam vrh katedrale, na 35. sprat (sa kog vas neće dočekati toliko prelep pogled koliko biste možda mislili, ali je svakako zanimljivo popeti se), u ovoj katedrali možete videti i grob Kristofera Kolumba, kao i jedan trn sa krune Isusa Hrista, navodno.
TAJNE SEVILJSKOG ALKAZARA
Ono što je jako zanimljivo kod španaca jeste da imaju svašta nešto za videti, ali opet ne obraćaju toliku pažnju na samu istoriju tih mesta, čast izuzecima. Gde god da se nalazite, potrebno je samostalno malo istražiti to mesto, jer nećete baš moći mnogo toga da naučite o tome ko je sagradio tu zgradu, ili živeo tu. To je slučaj i sa seviljskim Alkazarom, mestom toliko lepim da su tu snimljene scene iz Dorna u seriji Igra prestola.
Alkazar je palata koja stoji u centru Sevilje od 914. godine nove ere, kada je tu stajala u svom prvom obliku kao utvrđenje. Prvobitno je bio mavarska tvrđava, a kasnije su ga rekonstruisali i proširili hrišćanski vladari, čuvajući islamske element, ali i dodajući gotičke, renesansne i barokne detalje. Danas je to jedna od najlepših evropskih palata.
Jedna od najpoznatijih priča vezanih za Alkazar dešava se u 14. Veku, u vreme vladavine Pedra I, poznatog i kao Pedro Okrutni. Prema legendi, kralj Pedro je bio u braku sa Blankom od Bordona, ali brak nije bio srećan – neki izoi tvrde da su imali samo dva fizička kontakta. Neki kažu da je Pedro bio zaljubljen u drugu ženu, dok drugi tvrde da je problem bio Blankin miraz, koji njena porodica nije mogla da isplati.
Međutim, treća priča donosi mnogo dramatičniji zaplet. Blanka je navodno imala feru sa kraljevim rođenom bratom, Don Fadrikom. Kada je Pedro saznao za izdaju, pozvao je oboje u čuvenu Sobu pločica, gde je u besu usmrtio svog brata nožem. Priča ide da se krv Don Fadrika upila u sveže fugne i da se ta mrlja može videti i danas.
Poseta Alkazaru je kao ulazak u drugi svet – svet boja, detalja i kraljevske elegancije. Proći ćete kroz spektakularne dvorane prekrivene mozaicima, hodnike ispunjene palmama i narandžama, sve dok ne izađete u veličanstvene vrtove koji se prostiru na šest hektara.
Miris citrusa, šum fontana i egzotično bilje stvaraju osećaj kao da ste se izgubili u nekom svetu fantastike. Ako planirate posetu, obavezno kupite kartu unapred – gužve su ogromne, a ulaznice za nekoliko dana unapred često budu rasprodate.
Ostavite Barselonu, Valensiju i Madrid po strani. Idite u Sevilju, jer ništa španskije nećete moći da doživite. Cenovno je jeftinija od Madrida, a nudi toliko toga. Ne sumnjam da ćete se zaljubiti u grad, a kada se to desi, biću tu da sa vama popričam o Sevilji jer ću o njoj pričati još dosta dugo.
Fotografija: Privatna arhiva