Kulturološka analiza unutrašnjeg sukoba identiteta koji poseduju „Pick Me“ devojke

„Pick Me“ devojka je produkt oblikovanja percepcije individualnih vrednosti, čime je pojam „pick me” devojke postao je simbol jednog šireg i mnogo složenijeg fenomena nego što se to na prvi pogle da primetiti.

Dakle, ovo nije samo prolazna etiketa ili internet šala – iza nje se kriju duboko ukorenjeni obrasci ponašanja koji odražavaju način na koji društvo posmatra žene i njihove međusobne odnose. U osnovi ovog pojma leže pitanja identiteta, samopouzdanja i uloge koju rodne norme igraju u svakodnevnom životu.

Odabirom da se predstave kao „drugačije” – često isticanjem osobina koje privlače mušku pažnju na štetu drugih žena – „pick me” devojke nesvesno upadaju u zamku patrijarhalnih očekivanja.

S tim u vezi, ovaj fenomen je više od pojedinačne nesigurnosti kod žene; on je odraz kolektivnog problema u kome se individualnost gradi na osnovu suptilnog rivalstva i podilaženja rodnim stereotipima.

Fenomen se ne događa u vakuumu. Naprotiv, čitav ovaj sindrom je duboko povezan sa socijalnim pritiscima i kulturom koja ženama nameće potrebu za odobravanjem, umesto razvijanja autentične slike o sebi.

Borba za rodnu ravnopravnost vodi se na svakom frontu (msilim vodi, deluje kao da se vodi), zbog čega je važno razumeti kako ovakvi obrasci doprinose održavanju statusa kvo – ne samo u privatnim odnosima, već i u širem društvenom okviru.

Šta znači biti „pick me” devojka? Kako nastaje ovakvo ponašanje, koji su njegovi koreni i kako ono utiče na društvene odnose?

Pre nego što odgovorimo na ova pitanja, moramo prvo sagledati širu sliku: kako kultura oblikuje očekivanja i kako ta očekivanja utiču na unutrašnji konflikt s kojim se mnoge žene svakodnevno suočavaju, a kasnije i postaju podložne priklanjanju ovom fenomenu.

Ovo ponašanje često se manifestuje kroz izjave koje potenciraju ženstvenost (ali onu koju promoviše patrijarhat), skromnost ili prilagodljivost partneru i njegovim potrebama. I kao da to sve nije dosta, „pick me“ devojke idu korak dalje te druge žene prikazuju kao komplikovane, neautentične. Primera radi:

Na primer, fraze poput „Ja ne volim dramu, više volim da sam opuštena i da se bavim stvarima koje imaju smisla” ili „Ja sam prirodna, okrenuta pretežno ka učenju” predstavljaju primere ovog obrasca.

Na prvi pogled, ovakve izjave mogu delovati kao lične preferencije. Međutim, problem najpre nastaje kada se sopstvena vrednost gradi na degradaciji drugih žena. Na taj način, „pick me” devojke nesvesno (ili možda svesno) učestvuju u perpetuaciji rodnih stereotipa koji ženama nameću međusobno rivalstvo kao osnovu socijalne dinamike. Još jedan primer:

KORENI PROBLEMA „PICK ME“: SEKSIZAM I KULTURNI PRITISCI

Razumevanje fenomena „pick me” devojke zahteva dublji uvid u društvene strukture koje oblikuju rodne odnose. Seksizam, koji predstavlja usvajanje i reprodukovanje predrasuda prema sopstvenom polu, igra ključnu ulogu u ovom ponašanju. Ova pojava je proizvod patrijarhalnih normi koje ženama vekovima nameću rivalstvo kao način opstanka u društvu gde je ženska vrednost uslovljena muškim priznanjem.

Takmičarska kultura među ženama često je i rezultat društvenih očekivanja koja se plasiraju kroz medije i pop kulturu. S jedne strane, ženama se poručuje da budu solidarne i podržavajuće, dok s druge strane primećuju da društvo nagrađuje one koje se izdvajaju i pokazuju „jedinstvenost” u odnosu na druge žene. Ova kontradiktorna poruka stvara konfuziju i nesvesno usmerava žene ka ponašanjima koja održavaju rodne nejednakosti.

Ponašanje karakteristično za „pick me” devojke često je rezultat duboke potrebe za pripadanjem i validacijom. Strah od odbacivanja, nesigurnost u sopstveni identitet i društveni pritisak da se ispune određeni standardi doprinose stvaranju obrasca u kojem se žene okreću ponašanjima koja privremeno zadovoljavaju potrebu za prihvatanjem, kažem privremeno jer njihova suština mora kad-tad isplivati na videlo.

„Pick me” ponašanje često vodi i do socijalne izolacije, jer degradacija drugih žena ostavlja osećaj nepouzdanja. Pored toga, ovakvi obrasci negativno utiču na mentalno zdravlje, produbljujući osećaj nesigurnosti i nezadovoljstva.

Na širem društvenom nivou, „pick me” sindrom ima značajne posledice. Pre svega, on narušava solidarnost među ženama, što je ključna prepreka za postizanje rodne ravnopravnosti.

Sindrom „pick me” devojke nije samo prolazna društvena anegdota već simptom dubljeg problema s kojim se žene suočavaju u pokušaju da usklade društvene norme i lične vrednosti.

Prvi korak u razbijanju ovog obrasca jeste introspekcija i prepoznavanje sopstvenih nesvesnih predrasuda. Kako verujem da je svaka od nas pomalo „pick me” devojka, ohrabrujem vas da se zapitate: „Zašto osećam potrebu da ističem osobine za koje znam da će se muškarcu preko puta mene dopasti da čuje dok ujedno umanjujem vrednost drugih devojaka?”.

Foto: IMDb