Japan, večno nedokučiva i enigmatična zemlja Dalekog istoka, oduvek je bila fascinacija zapadnog sveta – a uticaj njihove bogate, slojevite kulture na Evropu ogleda se i u uređenju prostora. Arhitekta i dizajnerka enterijera Danijela Mišković je najbolje iskoristila japansku filozofiju življenja da osmisli stan koji spaja najbolje od dva sveta, piše SuperProstor.
Zahtevi Danijelinog klijenta bili su funkcionalnost, jednostavnost, dosta skladišnog prostora i osećaj mira. Uspela je da ih postigne – i više od toga: stvorila je modernu oazu u kojem se istok i zapad prepliću u savršenoj harmoniji.
Zavirite unutra!
FUSUMA: STAN U KOM SE SREĆU BEOGRAD I JAPAN
Projektni zadatak obuhvatao je ulazni hodnik, dnevni boravak sa trpezarijom i dve spavaće sobe. Kao i kod prvog projekta iste tematike, osnovu dizajna čine neutralni tonovi, prirodni materijali, jednostavne linije i tople nijanse drveta.
Ovog puta za centralni motiv iskorišćen je zid, čije je oblikovanje inspirisano tradicionalnim japanskim kliznim pregradama – fusuma. Umesto pokretnih panela, zid je obložen tapetama na kojima su oslikani ždralovi, trešnjin cvet i zalazak sunca.
Ovaj „oslikani zid” ne samo da aludira na delikatnost svile i papira, već unosi novu dimenziju prostora – onu u kojoj slika nije samo dekoracija, već deo priče.
Na zahtev klijenta, zatečena rasveta i ugradni nameštaj (kuhinjski elementi i plakar u zoni ulaza) ostali su nepromenjeni. Unutrašnja stolarija izrađena je u tamnijim tonovima, spoljašnja je izvedena u svetlijim nijansama drveta, dok parket ima treću nijansu koja se razlikuje od prethodnih.
Nameštaj u dnevnom boravku karakterišu jednostavne, niske forme, koje aludiraju na japansku tradiciju sedenja blizu poda. Sofe i jastučići za sedenje postavljeni su oko centralnog drvenog stola, čime se stvara intimna zona okupljanja koja podstiče razgovor i druženje. Materijali su prirodni, preovlađuje svetlo drvo i tekstil u nijansama peska i kamena.
Otvorene drvene police sa drvenim rešetkastim zidnim panelima daju ritam zidu i nude prostor za izlaganje pažljivo odabranih predmeta – knjiga, sitnih skulptura, bonsaija. I ovde je funkcionalnost pažljivo uklopljena u estetiku: prostor nije zagušen, ali sve ima svoje mesto.
Obilje dnevnog svetla ulazi kroz velike prozore i osvežava prostor, dok lagane zavese i draperi unose mekoću i prema potrebi prigušuju sunčeve zrake.
Kuhinja i trpezarija su vizuelno povezane sa dnevnim boravkom, ali se uz pomoć drvene maske za radijator sa vertikalnim letvicama diskretno odvajaju i definišu. Okrugli trpezarijski sto i papirna lampa iznad njega stvaraju središnju tačku koja poziva na okupljanje i obrok bez žurbe.
Spavaće sobe prate isti princip: tople bež i zelene nijanse posteljine, drvene obloge i pažljivo postavljena rasveta stvaraju ambijent utočišta. Zid iza kreveta krase tapete sa ilustracijom inspirisanom japanskom arhitekturom, dodatno naglašene diskretnim LED osvetljenjem. Prostor ispod prozora iskorišćen je za smeštanje klupe koja istovremeno služi za skladištenje stvari – kao spoj funkcije i meditativnog pogleda ka spoljašnjem svetu.
Svaki detalj, od minimalističkog nameštaja do pažljivo odabranih biljaka i dekorativnih elemenata, svedoči o potrebi da se prostor ne optereti, već da se u njemu diše.
Svetlo se filtrira kroz slojeve zavesa, dok teksture drvenih rešetki i papirnih lampi prizivaju osećaj harmonije i reda. Enterijer nije dizajniran da impresionira, već da umiri, nudeći prostor u kojem se život odvija u sporijem ritmu.
Fotografije: SuperProstor